Забораву не подлеже

Вече је водила фотограф, аутор албума Косово-Јужна Осетија: поглед изнутра Наталија Батрајева.

У нашем животу има страница које не подлежу забораву. Међу њима је учешће наших добровољаца у балканским ратовима. Руси тада нису могли да остану по страни. Али нису само са оружјем у рукама стали у заштиту Срба. Пријатељство међу нашим народима јача и захваљујући народној дипломатији. Поједини људи које покреће саосећање, реализују хуманитарне пројекте за помоћ Србима.

Један од таквих пројеката везан је за помоћ породици Ратка Младића. У граду Армавиру на југу Русије већ више од две годне постоји друштво пријатеља генерала. Говори московски координатор друштва Михаил Петрик.

Када генерал још није био ухапшен, тадашње власти Србије су планирале да лише станова све његове рођаке на Балкану. Тачније, да их истерају на улицу заједно са децом и старцима. Сазнали смо за то из књиге Јелене Гускове. Ова вест нас је просто шокирала. Тада смо се запитали: како реално можемо да помогнемо? И било је решено да их позовемо код нас у Армавир на стални боравак. Замолили смо Јелену Јурјевну да пренесе то сину Ратка Младића Дарку. Тако је започело наше пријатељство са породицом легендарног генерала. Писали смо писма, чланке у медијима, подржавали их морално, материјално.

Није равнодушан према судбини Србије ни 25-годишњи руски бајкерски клуб Ноћни Вукови. 2010. године председник организације Александар Залдостанов је организовао међународни мотоциклистички маратон у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања. Важним догађајем у животу бајкерског клуба и холдинга који обједињава структуре за пружање услуга обезбеђења Вук, како каже председник холдинга Генадиј Никулов, јесте одржавање првог руско-српског семинара за припрему специјалних одреда, организованог прошле године на Београдској војној академији.

Пре тога у току 15 година под притиском НАТО-а пролазили смо само српско-америчке семинаре. Сарађивали смо са одредима који бране председника земље и Министарства одбране. Сада многи објекти постепено потпадају под контролу НАТО-а. И наш задатак видимо у томе да узмемо под своју контролу све руске објекте на Балкану, између осталог амбасаду РФ и Руски Дом у Београду.

Многи који су изашли на сцену говорили су о својим хуманитарним акцијама за Србе: о слању лекова у српска села Косова и Метохије, о упознавању деце са руским цртаним филмовима. Режисер документарних филмова Вадим Цаликов се сетио свог пута у Цетињски манастир, где је уручио монасима дискове са својим филмом Цхинвалска прича. Он говори о догађајима у Јужној Осетији из 2008. године, када је Грузија извршила војну агресију против цивила и практично разорила град Цхинвал.

Тада смо чули на свој рачун: Како се све понавља! И заиста, када видиш ове кадрове разорене Југославије и почињеш да поредиш са оним што смо снимали ми, почињеш да схваташ да је то наша заједничка историја. И у Цхинвал са тим филмом смо дошли 25. августа, када је наша влада донела одлуку о давању независности Јужној Осетији. Сећам се како су многи тада узвикивали: Хвала Русији! и поклањали цвеће нашим војницима. Дај Боже да у нашој зајеничкој историји буде мање туге и више радости!

Управо ове речи су биле лајтмотив читавог сусрета: Дај Боже да се тако нешто не понови!

Григориј Соколов – Глас Русије