ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ СПРЕМНА ДА КИЈЕВУ ПОМОГНЕ НОВЦЕМ

Најбитнији елемент у новој евроазијској геополитици  представља Украјина, и ако се тако посматра – бриселско маневрисање према  Кијеву много објашњава. Конкретно, све је приметнија неспремност Запада да колико-толико Кијеву стварно помогне, и то финансијски. То је показао и састанак министара економије и финансија Европске уније, који је одржан 1. и 2. априла у Атини…

Тај састанак је требало да реши задатак од кога се врти у глави: да дотадашња обећања о помоћи Украјини претвори у нешто сасвим конкретно, а да при том сопствене залихе  ипак сачува. Јер, већ у мају ће бити одржани избори у Европски парламент, а бирачи су се баш намерили да од функционера и посланика из Брисела затраже извештај о трошењу сваког евра. Осим тога, још увек ни мало није јасна ни политичка карта постмајданске Украјине.

Запад мора да решава питање финансијске помоћи Украјини у неповољном светском тренутку. Чак и уколико се на тренутак украјинска криза заборави као таква, на тржиште ће негативно да утичу проблеми који су се појавили у САД, Кини и Јапану. „Инвеститори се осећају несигурно када се присете ситуације у вези са Украјином и  Кином, али и сумњи у вези са снагом америчке економије и планираним повећањем пореза у Јапану. Све то трејдере тера да се привремено зауставе,  те су лицитације на тржишту фондова  склоне брзим променама“ – каже Шејн Оливер, директор инвестиционих стратегија компаније AMP Capital Investors Ltd. из Сиднеја. Несигурност у вези са економском ситуацијом три стуба светске економије –САД, Кине и Јапана,  тера вође Европске уније да буду дупло, па чак и три пута, пажљивији при планирању нових трошкова.

Ништа мањи проблем је и даље   одређивање бар оквирне количине помоћи, неопходне Украјини. Јацењук мало-мало, па плаши Запад дужничким банкротом Украјине, до кога ће доћи већ у овој години. А то могу да спрече само хитне дознаке,  „тешке“ много милијарди. Наравно, конкретне цифре нису баш јасне. Најчешће се појављују две: Кијев хоће 4 милијарде одмах и 35 милијарди  у периоду 2014– 2015.г.

Требало би да такви захтеви Европској унији  нису баш претерани. То  је мање него што је Европска унија већ потрошила за спасавање не само Грчке, већ и Португалије (око 75 милијарди евра) и Ирске (око 65 милијарди). Међутим – Украјина није ни Грчка,  ни Ирска. Није ни у еврозони, ни у Европској унији, и самим тим кредитори ће јој поставити много строжије услове, између осталог и политичке природе.

Како је познато, Украјина фигурира у програму Европске уније „Источно партнерство“. Издвајање средстава по том програму  има врло строге процедуре. Уосталом, и износи су потпуно другачији од оних које замишља Јацењук. На пример, за период 2010-2013.г. за „Источно партнерство“ је издвојено укупно 1,9 милијарди евра. Тај новац се дели свим земљама из тог програма, а њих је укупно шест (Украјина, Белорусија, Молдавија, Азербајџан, Јерменија и Грузија). При том се кураторима  „Источног партнерства“  више допада да своје источноевропске клијенте хране не живим новцем, већ обећањима о безвизном режиму и формирању зоне слободне трговине  у том региону[1].

Разлог је једноставан: главно сумњало  у вези са програмом  „Источно партнерство“  је најјача земља Европске уније – Немачка. Берлин се скептично односи према перспективи даљег проширења ЕУ земљама Источне Европе, јер у томе види нову претњу европској и сопственој финансијској стабилности. Скепса Берлина је сасвим на месту: Европска унија још увек не поседује разрађен систем  финансирања сопствених „проблематичних“ земаља.

Осим тога, на Западу је мало  оних који тек тако верују усплахиреним Јацењуковим позивима за помоћ, осећајући да се он у ствари бави најобичнијим блефирањем. Међу онима који сумњају је и Кристин Лагард, директор ММФ-а. Она је позвала Кијев да се  „не разбацује огромним цифрама које су  бесмислене све док се не процене на прави начин“.

„Стратешка дилема за Американце и Европљане остаје нејасна“ – ситуацију око Украјине коментарише Ђани Риота, коментатор италијанских новина La Stampa[2].  Чињеница је врло типична, посебно на плану финансија. Све док Европска унија не одреди сопствене стратешке приоритете, из Брисела  у Кијев неће потећи финансијске реке. У сваком случају, доношење одлуке о финансијској помоћи Украјини, каква год она да буде, сачекаће нове органе Европске уније који ће бити формирани после мајских избора. А дотле ће се број евроскептика, по свему судећи, само повећавати.

Петар Искендеров – ФСК

[2] La Stampa, 28.03.2014