Зомбификација Србије

Политичке странке су организације створене како би очувале интересе својих чланова, политичара који их воде, а не како би радили за интерес народа……

Култура поробљавања и смрти крочи напред.Због полуделог материјалистичко – бандитско – капиталистичког злочина над човеком,свет је постао лудница.Модерно доба је од нас створило зомбије.Не мислим на зомбије који се једном годишње прошетају маскирани улицама Београда и других светских градова (Слика изнад приказује ову болесну забаву). Они су само учесници у маскенбалу. Прави зомбији су свуда око нас. Ту су сваки дан.

Виђао сам их у политичарима, народним посланицима, путницима у градском превозу, навијачима, екстремистима и слева и здесна, обичним људима што чекају у редовима, потрошачима у продавницима, шалтерским службеницима, бирократама у јавним предузећима. Виђао сам их у познаницима, комшијама, пријатељима. Виђао сам их у самом себи, кад год бих се понашао као аутомат – радио ствари које ми се не свиђају само да бих ишао стазом којом заправо не желим да идем; говорио ствари које не мислим само да бих био у праву или чуо свој глас. Да. И ја умем да будем зомби. Иако то не желим.

Живимо у култури која је постала опседнута свиме што је неморално и насилно. Ријалити шоу програми су постали омиљена забава у Србији, правећи од гледалаца зомбије. Више нас занима ко се потукао и смувао у „кући“, него ултиматум из Брисела (губитак Косова и Метохије, најбогатије провинције Србије!),висока незапосленост, јад и беда у држави. Ма, кога још брига за то, дај да видимо да ли ће да се „смувају“ Урош и Ава у „Великом Брату“, дај да видимо кога је натегао Екрем. Вирус ријалити програма је мутирао у Србији и од великог броја људи направио зомбије, често анестезиране и отуђене од стварности у којој живе.

У Холандији је тренутно хит емисија у којој такмичар симулира да је на електричној столици, а публика у трансу виче: „Дај још струје!“ Мало ко је очекивао да ће се мрачна визија будућности из филма „Тркач“{у којој се такмичари јуре и убијају} са Арнолдом Шварценегером из 1987. године тако брзо обистинити. У овом филму, владајућа гарнитура, и поред опште економске кризе, уз помоћ ТВ контроле чврсто управља народом….

У данашњем друштву нема места за емоције, поезију, филозофију, да би се човек развио као умно и осећајно биће, већ само за роботизоване наказе попут Рамба и разних терминатора које нам нуди Холивудска филмска индустрија, са циљем да се створи масовни идиотизам.

На главним електронским медјима нема ни једне озбиљније и темељније дискусије о проблемима човека, зато и постоје све те телевизије у којима је 99% емисија забавног карактера, којима је главни циљ да заглупе и идиотизују човека, а с друге стране живот на планети у свим државама полако нестаје, природа се немилице загађује, човек стално ратује, и са собом, и са другима, свуда … он нестаје,мутира … тако да је главна поента свих тих телевизија та, да у моменту када човек осети незадовољство све горим и горим животом, не укључи ум да разлучи шта је шта и да тако покуша да нађе решење за своје проблеме, већ да по “муњевитој” роботизованој рефлексној навици, притисне тастер на даљински, и тако уђе у виртуелни свет разних телевизија где ће само наћи утеху и компензацију за свој већ унапред прихваћен живот губитника ….

Када у човеку нестане људске топлине он постаје мртвац који хода….

Извор: the Balkans Chronicles
Магацин.орг