Разоткривена пропаганда која је после Србије примењена у Украјини

А да би се схватило да се прави пропагандисти налазе управо на страни оних који сада оптужују Кисељова, довољно је макар мало подсећање на западни пропагандни рат против Србије.

Дакле, најпре би се могло рећи да је шеф нове руске медијске куће „Русија данас“ Дмитриј Кисељов доспео на удар западних критика зато што на ефикасан начин демонтира медијску хајку каквој је већ безброј пута била изложена и Србија у недавној прошлости, исто као што је сада Русија. Међу непрегледним мноштвом таквих примера вреди издвојити неке од њих. Рецимо, амерички државни секретар за одбрану је у пролеће 1999. године српску страну такорећи прогласио за ђавола рекавши дословно – „Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада“. Нешто слично је изјавио и Тони Блер, који је током агресије на Србију рекао – „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“. И Џејмс Бејкер, некадашњи амерички државни секретар, такође је без имало увијања признао намеру да се против Србије поведе између осталог и пропагандни рат, када је јавно на телевизији још у јуну 1992. године рекао – „Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки“. Напослетку, међу бројним примерима, издваја се и оно што је у својим мемоарима признао стратег западног медијског рата против Србије Алистер Кембел, саветник британског премијера Тонија Блера, који је у свом дневнику објаснио позадину читавог низа догађаја који су пратили бомбардовање Србије, а посебно је био упечтљив његов запис да га је у једном тренутку тадашњи немачки канцелар Шредер упитао како тече њихова кампања дезинформисања, из чега се јасно види каква је била права природа његовог посла.

Према томе, већ само из ових неколико детаља беспризорне пропагандне кампање против Србије, може да се види да они који данас забринуто прате изјаве Дмитрија Кисељова, челника новоосноване руске међународне информативне агенције „Русија данас“, заправо замењују тезе и неосновано га оптужују баш за оно што су сами радили током пропагандног рата против Србије, или што још увек раде када су у питању актуелна дешавања у Украјини. И мада је Европска унија увела санкције Кисељову, због његових наводних „екстравагандних тирада“, остаје чињеница да је посреди само њено тешко прихватање да не поседује монопол на своје виђење истине, као што је то био случај у време бомбардовања Србије. Међутим, евидентно је да су се многе ствари кардинално промениле од тог времена, па је зато логично да се појавио неко ко је разобличио устаљене пропагандне конструкције, које су после Србије по ко зна који пут требалe да буду примењене са истим циљем, али овог пута на украјинском случају.

Ратко Паић – Глас Русије