Срамно: Интервју патријарха Иринеја хрватској телевизији ХРТ плус (видео)

Водитељ: Ваш посјет има поруку мира. Може ли се учинити храбар икорак у тражењу праштања и помирења између Патријарха Иринеја , упућен и католицима, и Православнима, и другима, заједно са Хрватима и Србима и осталима?

Патр.: „Па, ми смо представници Цркве, и Православни и Римо- католици, и ми носимо божанску поруку мира свету, пре свега нашим вернима, а када говоримо о нашим вернима, онда се то односи на много шире. То је наша, пре свега, и дужност и наша вокација, оно што очекује и Онај Који нас је изабрао и послао, а то очекује и народ. Мислим да је време да се то чини, јер Црква има много могућности. Црква има много и одговорности и могућности да допринесе миру и благостању света у коме живимо.

Нажалост, било је много немирних дана, било је много прошлости и догађаја, прошлости која нас и данас оптерећује. Али, ми смо позвани да лечимо ране једни другима, пре свега на своме бићу, и међу осталима, и да тако, на крају крајева, испунимо оно што и Господ од нас очекује.

Водитељ: Хвала љепа.

Патр.: Како видите екуменске односе између Српске Православне Цркве и Римо- католичке цркве, као и на међурелигијски дијалог на овим просторима, мислим ту на Босну и Херцеговину, Косово и Црну Гору?

Патр.: Знате, религија има велику моћ, велику могућност…и у Србији. Говорим лично у своје име и у име своје Цркве- чинимо све да ти односи, поготово са католицима и другим хришћанским заједницама, да буду на једној висини, јер и други гледају на наше односе и суде о нама. Не само имајући погледе других и очекивања других, али то је и природа нашег позива да волимо сваког човека без обзира којој религији припада, којој нацији припада, без обзира на степен њихове културе, јер имамо у виду човека као човека, који је створење, савршено створење Божије, и сваки човек, без обзира којој религији припада носи слику и прилику Божију у себи.

Водитељ: Мислите ту и према Муслиманима на Косову?

Патр.: И према Муслиманима. Да, трудимо се колико до нас стоји. То је углавном, сем једног дела Муслимана где имамо мало један проблем, иначе, са великим делом, поготово са представницима Муслимана у Београду, у Србији, имамо коректне односе.

Водитељ: Чини се да су односи између СПЦ и Ватикана захлађени. Шта је томе узрок, и како појачати међусобну сарадњу, наиме ту мислим и на евентуални поход папе Републици Србији? Хоће ли папа прво покорити (прим. -или је рекао: походити) Москву, па онда Вашу земљу? Је ли идућа, 2013. ту прилика, у објетници 1 700 година Кршћанства, да се такав кршћански самит у Нишу и догоди ?

Патр.: Па, ја не бих рекао да су односи између Ватикана и наше Цркве захлађени. Можда они нису какви би се желело да буду, ипак, имамо односе. Ми смо имали 2-3 сусрета званична са „светим оцем“, и мислим да су ти односи коректни и добри. Они увек могу да буду бољи. Ми немамо неких проблема са Ватиканом (!) Мало у Православном свету постоји проблем са Русијом у вези унијатства, то је један проблем са Русијом, који се мало рефлектује и на остале Православне Цркве. То би било добро кад би се нашла решења, али Јеванђелска решења у том питању, у том проблему. Вероватно би то допринело бржем зближавању и бољим односима са Римо- католичком „црквом“.

Водитељ: А сад, у вези овог обележавања објетнице 1700 година кршћанства у Нишу, има ли могућности да се догоди ту самит?

Патр. : По мени је то један крупан догађај нашег времена. Тих односа и сусрета није било подоста одавно, још од 11. века. То ЈЕ ЈЕДАН ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИМЕР, И УПРАВО ПРИЛИКА ГДЕ БИ МОГЛО ДА СЕДНУ СВИ ПРЕДСТАВНИЦИ , ПОГОТОВУ ПРЕДСТАВНИЦИ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМО-КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, ЈЕР ОНИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ХРИШЋАНСТВО У СВЕТУ. Наравно ту има и других, али то су највеће заједнице, из којих су се родиле друге хришћанске заједнице, и мислим да је то прилика да се једанпут сретнемо једном конкретно, у једном контакту и разговору, без кога нема договора, било договора…

Водитељ: Значи, још нисте позвали Римо-католике…?

Патр.: Не, нисмо позвали. Управо смо донели одлуку да позовимо највише представнике других „цркава“, појединачно представнике Православних Цркава, а највише представнике и других „цркава“, у које највише рачунамо представнике Ватикана.

Водитељ: Како оцјењујете положај Ваше Цркве у Републици Србији? Пред којим се Она све изазовима налази, имајући у виду пад моралних вриједности, услед потрошачког друштва и слично? Сматра се да Православна Црква има големи утјецај на тамошњу политику. Како би то коментарисали?

Патр.: Да, не бих рекао да има превелики утицај на политику. Наши односи са представницима државе су врло коректни, поготово после пада комунизма то има велике промене, признали или не признали то. Стање је апсолутно другачије у односу на претходно време. Ми нисмо присутни у неким крупнијим и свим политичким збивањима, али , углавном, Република Србија има у виду положај Цркве, и са своје стране, да ли чини много или мало, то је, овако, посебно питање, али чини оно што може. Сматрамо да се и држава налази у тешком материјалном стању и приликама, и не очекујемо много. Али, чини оно што може. Ми смо за то благодарни.

Један од крупнијих догађаја, који смо постигли недавно, а то је да је држава прихватила да социјално осигура све представнике, и Православне, и Римо- католике, и друге верске заједнице признате у Србији. Да уплаћују социјално осигурање. Истина, то је најнижи степен осигурања, али ми ћемо допунити колико то можемо. Ипак, то представља и сигурност за наше свештенике . Јер, на жалост, проблем , који је присутан овде- наша села су све празнија, све мањи број домаћинстава, слива се све више у градове, и онда је тамо притисак на град. Имамо много парохија где не можемо да оставимо народ без свештеника, али не може свештеник да живи од народа. Као што је познато- наше свештениство живи углавном од прихода које му народ пружа.

Водитељ: Па, шта мислите на приједлог и на идеју у кршћанском размишљању, да би дошла идеја од добрих људи добре воље, да заједно Патријарх Иринеј и Кардинал Бозанић, као два морална ауторитета на овим просторима, и са две верске заједнице, служите заједно Литургију у Јасеновцу у и Вуковару? Да ли би се Ви одазвали – то као гест добре воље?

Патр.: Па, овако, имамо овако мало и канонских препрека.

Водитељ: На примјер?

Патр.: По неким одлукама и досадашњој пракси не можемо служити. Можемо бити присутни , као што смо врло често присутни на мисама, као што су представници Римо-католика присутни на нашим Литургијама. То су заиста пријатељски односи, али не би могли, при садашњем стању односа са Римо- католицима, да учествујемо.

Водитељ: А да то буде молитва, не мора бити Литургија, молитва на таквим заједничким скуповима, да ли би прихватили? Да ли би то могло да се догоди? Ево, ја Вас особно питам.

Патр.: ЈА ЛИЧНО НЕ БИХ ИМАО НИШТА ПРОТИВ ТОГА, АЛИ МИ ИМАМО ЗИЛОТЕ, КОЈИ БИ ТО ИТЕКАКО ИСКОРИСТИЛИ. ТО БИ СЕ ОДРАЗИЛО ВРЛО НЕГАТИВНО НА НАРОДУ. Ми одржавамо односе, одлазимо на празнике и друге догађаје, кад је Пасха, Божић,…ми смо присутни, и обрнуто, они су присутни у нашим Литургијама. Тако имамо један заједнички доживљај . Сматрамо то једним кораком ближе једни другима, а молимо се Богу да испунимо ону Реч Христову у Јеванђељу „да сви једно буду…“, да будемо једно као некада. Али, том Евхаристијском заједништву претходи, ипак, рашчишћавање других питања и проблема, који су временом били настали.

Водитељ: Ваша Светости, у име наших гледатеља , и у моје особно име, хвала Вам на овом разговору.

Патр.Хвала и Вама.