Вируси чест узрок изненадне смрти младих особа

БЕОГРАД – Вест да су двојица младих спортиста у последња два дана умрла изненада, један у теретани а други на тренингу у веслачком клубу, шокирала је јавност и изненадила многе, али не и лекаре који кажу да је изненадна смрт код младих дешава често и да у Америци однесе годишње стотине хиљада младих живота.

Шеф Неурокардиолошке лабораторије КБЦ Бежанијска коса Бранислав Миловановић каже да је изненадна срчан смрт настаје неочекивано „као гром из ведра неба“ и у року од сат времена од појаве првих симптома.

Миловановић додаје да узрок могу бити урођене аномалије срца које нису дијагностиковане на време, али и акутне инфекције ентеро вирусима.
„Узрок изненадне смрти могу бити и акутне инфекције вирусима који могу да доведу до запаљења срчаног мишића. Као последица запаљења срчаног мишића долази до поремећаја срчаног ритма. Особа која се бави спортом, а не зна да има запаљење срчаног мишића у великом је ризику“, наглашава Миловановић.

Он додаје да су најчешћи вируси који изазивају запаљење срчаног мишића ентеро вируси – коксаки вирус, Епштајн Баров вирус, хламидија и микоплазма пнеумони. Инфекција овим вирусима често пролази неприметно, са стомачним тегобама на које пацијент и не обраћа пажњу, а могу да доведу до озбиљних компликација на срцу.

Сваки спортиста, наглашава Миловановић, мора бар једном годишње да уради комплетну кардиолошку дијагностику, а за то, како каже, нису довољне само „слушалице и ЕКГ“.
„Кардиолошка дијагностика укључује ултразвук, холтер ЕКГ и холтер притиска. Уколико спортиста има здравствене потешкоће, уколико се више замара ако изгуби свест, мора да уради вирусолошке анализе и кардиолошку дијагностику“, наглашава Миловановић.

Он каже да су и лекари у извесној мери неинформисани и да је највећа грешка уколико се пацијенту који се јави са проблемом губитка свести каже „није вам ништа, можда сте мало уморни или нервозни“, наглашавајући да сваки губитак свести треба озбиљно схватити и пацијента послати код неуролога и кардиолога.
„Губитак свести може да буде из неуролошких разлога због крварења у централном нервном систему, епилепсије, тумора, а може да буде и последица срчане аритмије. Узрок може бити и безазлен као што је пад срчаног притиска, али обавезно треба урадити комплетне анализе“, објашњава Миловановић.

Он каже да се светски кардиолози деценијама покушавају да одгонетну ко су особе у ризику и да се дошло до сазнања да су то особе које су под сталним стресом менаџери, новинари, спортисти.

Танјуг