ПРАВОСЛАВНА СЛОВЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

На пример, Рим је војно покорио Грке, они су културом, философијом, науком освојили Рим. Варвари су мачем освојили Рим, који их је припитомио правом, културом, идејама. Паганска античка глобализација тече као процес ширења грчког полиса,  римске републике, империје, хеленистичке синтезе Александра Македонског (сложено преплитање са блискоисточним философским и културним традицијама). Идеје васељене, космоса, света, политике, шире се колонизацијом око Црног мора и на Средоземљу. За Грка и Римљанина  ван лимеса (границе) Империје царује варварски хаос, неукротивих  племена.

У Римској Империји рођен је Јединородни Син Божији, Исус. Његова мисија, проповед, идеја спасења, Нови Завет са Богом, искупитељска жртва, страдање, смрт, Васкрсење, блага вест, Евангелије, постају моћна основа Новог Рима у 4.веку. Цар Константин и Царица Јелена, рођени у граду Нишу настављају дело првих апостола. Миланским едиктом  завршава се епоха  прогона хришћана, који из римских катакомби и гладијаторских арена, излазе на светску духовну и политичку арену као победници.

Варварски тријумф над Римом, императори варвари, колосална духовна, идеолошка, културна, политичка перестројка, од паганске ка хришћанској цивилизацији, може се посматрати као синтеза грчко-римске, новозаветне (блискоисточне) идеје о спасењу, са културним наслеђем многобројних племена. Равноапостолни први хришћански Цар Константин за нови дух ствара нову престоницу, нови Рим, на Босфору, који ми Словени, називамо Цариград.

Римска Империја распала се  на Западну (Света Римска Империја) и Источну(Византију). Западна се потом распала на Немачку, Француску, Италију, Аустрију, регионализујући се даље у феудалне државе, краљевства, војводства, кнежевине, градове, под патронатом Римокатоличке Цркве. Западноевропска цивилизација користи латиничну азбуку. Њени конквистадори су освојили Америку, Африку, Аустралију, Зеланд, делом контролишу Индијски подконтинент и Блиски исток.

Наши преци такође нападају Византију, али, временом, долази до плодотворне духовно-политичке симфоније. Црквени раскол у 11.веку, одвајање Запада од Православља, води Римску цркву у хуманизам и ренесансу, то јест враћање паганској борби за политичку моћ и материјална блага. Западни и део јужних Словена,(Словенци и Хрвати) остају у орбити Римокатоличке цркве, и постају оружје против Православног Словенства, до данас!

За разлику од конквистадорске праксе Запада, Византија је просветитељском мисијом  у Моравској, српским земљама, Бугарској, и Кијевској Русији спроводила духовну и културну глобализацију. Цариград  је посејао  семе правилног духовног знања о Богу и земном свету, смислу живота, спасењу као циљу живота на словенска поља. Плодови су: православне државе,од Рашке, Босне, Бугарске, Србије, Кијевске Русије, руских кнежевина, које се полако спајају са Московском. Византијско оружје било је перо и преведене богослужбене књиге, учитељи Кирило, Методије, и њихови настављачи, Климент, Наум. Византијско-словенски династички бракови и давање самосталности помесним словенским Црквама, монашка и префињена мануфактура-култура су припремили Москву да преузме тешко бреме покровитељке свих Православних после пада Цариграда.

Православна словенска цивилизација обликовала се као пространство јединственог богослужења, појања, фрескописа, иконе, богослужбеног црквено-словенског језика, сакралног стила, од  Јадранског, преко Црног мора на југу, до Леденог океана на северу и Тихог на истоку. Географски, реч је о територији дањашње Русије, Украјине, Белорусије, Србије, Босне и Хецеговине, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Константинопољ нам је предао симфонију духовне и државне власти, коју оличава на нашим грбовима древни двоглави орао са круном.

Наш православни словенски свет дише Православним Символом Вере, Светом литургијом Јована Златоустог и Василија Великог, јутрењим и вечерњим, првим, трећим, шестим и деветим часом. Иконоборци су побеђени у Византији. Поштовање светих икона, иконостас и у Божијим храмовима и молитва пред светим иконама у кући је саставни део православне словенске културе. Од Светог Стефана у српским Паштровићима, (храмова посвећених светом Александру Невском и Цару Мученику Николају Другом) на Јадранском мору, кримских манастира, руско-кинеске границе,  до Курила, и Соловки, светлуцају  воштане свеће пред светим иконама божијих угодника и мученика.

Важно је истаћи да су православни словенски народи увек давали предност духовности, стицању Божије благодати, спасењу душе, а не меркантилном  стицању материјалног богатства. Карактеристичан је круг црквених празника, са 4 годишња поста, и великим бројем нерадних дана,( за одмор и духовно делање). Осмогласник, часослов, Житија светих, летописи, народна књижевност, (сви жанрови), манастирске библиотеке, грамате,  сведоче о јединственом културном простору православних словенских народа. Руска, Српска и Бугарска црква канонизовале су, поред св.апостола, првих васељенских светитеља, мученика, отаца, и читав сабор општесловенских светих, као што су свети словенски учитељи Кирило и Методије.

Величанствено јединство православног словенства види се у разноликој сродности сакралне архитектуре, храмова, иконостаса, купола, фрескака, боја, шара, одежди, култних сосуда, путира. Православни (јулијански) календар, био је и грађански, у Русији, до победе бољшевика 1918., а у Србији, до 1919. године, кад је створена Југославија. РПЦ и СПЦ сачувале су стари јулијански календар, нису прешле на западни, грегоријански. Запад је спречио Републику Српску да врати јулијански календар као државни.
Простор наше цивилизације је место сусрета, али и сукоба са исламском и римокатоличким светом. У време руског ослобађања од татарско-монголског ига, 1389. на Косову пољу, почиње слом средњевековне српске државности. Фирентинска унија 1439. није помогла  Византији. По српској народној пословици: Латини су старе варалице, Запад је издао Грке. Турци 1453. улазе у Цариград. Храм Свете Софије претворен је у џамију Аја Софију. У време пада Бугарске и српских земаља, а затим, наше духовне мати Византије, Господ  подиже Москву, као Трећи Рим, наследницу Византијске Империје. То је потврђено династичким браком Софије Палеолог, унуке Императора Михаила Палеолога II, са кнезом Иваном III. Током турског ига, Срби и Бугари добијали су духовну и материјалну помоћ (књиге, црквене сосуде, новац,) од Руса. У Русију су дошли многи јужнословенски монаси. Цар Иван Грозни по женској линији има српско порекло.

Руска дипломатска, војна, материјална, духовна подршка, била је пресудна у ослободилачким устанцима против турског ига, током 19.века. Почетком 20.века, паралелно са ослобађањем од Турске, Срби и Бугари су под све већим утицајем Запада, као и Руси, од почетка 18.века, током Петрове европејске перестројке. Словенофилске идеје у култури и политици присутне су, нарочито од 19. века, до данас . Западни вируси: либерализам, материјализам, комунизам, ослабили су духовни имунитет и саборност православног словенства. Немачка династија на бугарском царском трону  је после плодотворног савезништва у првом, изазвала други балкански рат.  Бугарска је напала Србију, после наше заједничке победе над Турском у Првом балканском рату. У Првом и Другом светском рату, Бугари су, као немачки савезници, вршили масовне злочине над српским народом. Улазак Русије у Први светски рат, после напада Аустро-Угарске на Србију, је пример православног словенског јединства.

Уочи велике руске победе, почела је велика антируска антиправославна револуција. Бољшевици су започели грађански рат, уз дипломатску и финансијску подршку Запада. У Првом рату Србија је изгубила трећину становништва. Западне масонске силе  су српску многострадалну победу претвориле у пораз, створена је Југославија, у којој су се први пут заједно нашли римокатолици Словенци и Хрвати, Срби муслиманске вере у Босни, и православни Срби.

Краља ослободиоца Александра, који је примио преко преко 50000 руских избеглица, убиле су хрватске усташе и македонски сепаратисти. Иако су у новој словенској држави римокатолици били мањина, Рим је наметнуо југословенској влади Конкордат,  први корак ка унији, привилегије у православној земљи. Владика Николај Велимировић био је на челу православног словенског покрета који је спречио Конкордат. Тридесетих година, у име „братства и јединства“ у Србију и Босну продире латиница. Данас је, на жалост, латиница сасвим потиснула ћирилицу, у Црној Гори, БИХ, Србији, чак се шири у Македонији. Можемо рећи да је Република Српска поред Русије, Белорусије, Украјине,  ћирилична држава.

У 20. веку над православним Словенима (Русима и Србима) је извршен највећи геноцид у историји: Први светски рат, бољшевичка револуција и терор, Други светски рат, (руски народ као највећа жртва, али и победник нацизма) нацистички и римокатолички усташки пројекат у Независној држави Хрватској. Деведесетих година 20. Века приликом распада Југославије, Запад је изазвао грађански рат, Ватикан је брзо признао „независне државе“ , по административним комунистичким границама, а ЕУ и САД су војно, дипломатски, економски, медијски ратовале на страни римокатолика и муслимана.

После убијања, насилног покатоличавања и протеривања православних Срба, пре свега из Хрватске ,1999. године, НАТО алијанса је бомбардовала Србију, и то нуклеарним отпадом, снаге 8 бомби бачених на Хирошиму! Слична је судбина братског руског народа у СССР, а затим у новој Руској Федерацији. После распада СССР, Русију је Запад бомбардовао „експертима“, који су се потрудили да за што краће време униште руску војну и економску моћ, ставе под западну контролу стратешке ресурсе, културу, медије.
Руски народ је изложен дискриминацији  у балтичким, азијским републикама, на Кавказу. Либералне реформе довеле су до демографске катастрофе. Запад ствара на постсовјетском пространству антируске савезе и подстиче духовни, идејни и политички плурализам. Глобализација-вестернизација напада  нашу цивилизацију, из свих расположивих оружја.

У наше време,духовном мисијом, Православна словенска цивилизација обухвата читав свет. На свим континентима, од Америке, преко Африке, Азије, до Аустралије, и наравно старе Западне Европе, помесне словенске Цркве, Руска, Српска и Бугарска проповедају Јеванђеље.

Паралелно са васељенским проповедањем Православља, (добром глобализацијом), тече процес глобализације, као апостасије, богозаборава и отступништва . Секуларизовани Запад, САД и ЕУ, извозе у остатак света идеје „вечне“светске владе, светске банке, светске војске, (глобални НАТО), светске синкретистичке религије Новог Доба. Идеолози новог хилијазма, С.Хантингтон, З. Бжежински, Ф.Фукујама, говоре о коначном крају историје, која је капитулирала пред савршенством демократије.

„Научни“ аргумент у прилог „хуманитарног „ бомбардовања Србије, „лекара без граница“ Бернара Кушнера, „духовника“ Новог светског поредка , Бернара Левија и Андре Гликсмана, и политичара, Мадлен Олбрајт и Ричард Холбрука, био је да су Срби непријатељи демократије. Весли Кларк, командант НАТО алијансе, изјавио је да су Срби руски вирус, који треба уништити. У новом савршено уређеном свету, (хилијазам у новом руху) потрошачком „рају“ и служењу Мамону, нема места за „православне конзервативце“, „ заостале словенофиле“. Али, наша Православна Црква учи нас да будемо „раби Божији“, да се покоравамо  Богу, а не пролазним људским или материјалним идолима.

Либерална  глобализација нас  учи нас да се покоравамо Златном телету, (долару) сопственом Ја, и култури, без Бога. Она се шири путем демократије, која, опет, не може без тржишта роба, капитала, и идеја. Садашња конквистадорска глобализација је наставак крсташких похода Запада на Исток.

Први руски митрополит Иларион, 1051. у Слову о закону и благодати каже да је Стари Завет закон за један  народ, јеврејски, а Нови Завет Благодат за све народе. Духовна мисија кнеза Владимира је равноапостолна, као и  српског кнеза Растка, који  са руским монасима одлази на Свету Гору. Пострижен у руском манастиру, добија име по Сави Освећеном. Худи и недостојни Раб Свете Тројице, добија од византијског императора Анђела запустели Хиландар „на вечни поклон Србима“, а у манастиру светог Саве Освећеног чудотворну икону Тројеручицу, до данас Игуманију Хиландара. Наши племенски савези сазрели су у државе, Руси, Бугари и Срби у орбити Новог Рима, Византије, добровољно примају благодат, то јест Нови Завет. Велика мисија словенских учитеља Кирила и Методија, превођење богослужбених књига на словенски језик, представља духовну, геополитичку, идеолошку глобализацију тадашњег хегемона, Византије.

Данашњи хегемон, Америка, поробљава свет ширењем екуменизма, сведозвољености, секти, наркоманије, порока и лажног новца. Геополитички делује старим рецептом: завади па владај, распиривањем локалних сукоба и грађанског рата, увек у циљу довођења својих марионета на власт.Данас српски и бугарски, чак и руски политичари прихватају  нама туђу либералну идеологију и толеранцију(према злу).

У време благочестиве византијско-словенске глобализације, иза лимеса, границе, текао је  супротан процес: западна и јужна Европа, постепено реформишу Цркву. 1054. је потврдила процес јеретичке глобализације, која се враћа вредностима паганског Рима. Папска држава благослови конквистадорске походе у Свету Земљу, Америку, Индију, Кину, и на нас православне Словене, вечне граничаре. Хуманизам и ренесанса су синтеза античког  духа са римокатоличком политичком вољом за моћ.

Балкан је до данас духовна и геополитичка арена борбе Римокатоличке цркве против Православља, граница између Западног и Источног Римског Царства пролази кроз српски народ, који је постао исток западу, и запад истоку.

Европеизација Русије, Србије и Бугарске обухватила је све области духовног, привредног, културног живота. Пример: по узору на протестантске(секуларне)државе, Петар је потчинио Цркву и укинуо институцију Патријарха. Ипак, Бог је послао подвижнике, свете људе, старце, који су у љута времена секуларизације, својим подвигом, засијали у целом Православном Словенству. Преподобни Серафим Саровски, оптински, глински, валамски старци, свете матушке дивјејевске, и многи праведници знани само Богу, су својим духовним руковођењем и служењем Богу и народу, постали васељенски учитељи спасења. Исто тако, отац Јустин Попович и свети Николај Српски, прогоњени од нациста, српских либерала, масона и комуниста, својим бескрвним мучеништвом у Дахау, и под комунистичким игом, духовним стваралашвом, старчеством, постали су од словенских, свеправославни васељенски учитељи.

У тами антихришћанске демократске глобализације, нашим народима се подмеће кукавичје јаје разних интеграција, под покровитељством Светске Владе, НАТО алијансе, Светског Савеза  Цркава, Дечијег Права. Секуларизација, заборав Бога, вечног живота, спасења, Страшног суда, наметање духовних сурогата и чипова  су глобална идеја, која се учи од школе и медија. Свет у злу лежи, али нама је Господ отворио пут…Наше оружје је најмоћније, јако с нами Бог!

Православна словенска цивилизација живи, у нашој Светој и Саборној Апостолској Цркви, у нашим срцима, молитвама, традицији, писаној и усменој, обичајима, памћењу, заветима и послушности духовнику, нашем саборном покајању и братској љубави, великој литератури, дивном појању, нашим побожним војницима и народу. Нама је много дато, и од нас ће се много тражити, кад буде Страшни Суд. Зато смо позвани да као Божији народ, подвигом духовног поста од зла, стремимо светости, стицању благодати Божије. У тами глобалног безакоња, које се шири, потрудимо се да будемо протагонисти благочестиве глобализације, то јест ширења Светог Православља.