Продали Косово, сад продају маглу

Од разумног потеза, преко сакривања чињеница до гажења Устава Србије, тако се коментарише изјава председника Томислава Николића о могућности усвајања нове резолуције о Косову и Метохији у Скупштини Србије. Саговорници „Вести“ углавном се слажу у једном – да је нова резолуција начин да будућа формирана власт преко парламента учврсти своју преговарачку позицију.

Николић је најавио да ће ако га буду задужили и затражили нову резолуцију, свакако предложити.

– Никад нисам од тога бежао. Ако затраже да се изјасним о резолуцији коју би поднела Влада Србије, и то ћу свакако да урадим. Нећу одмагати влади – поручио је Николић.

Милован Дрецун, председник парламентарног Одбора за Косово и Метохију, оцењује да су првом усвојеном резолуцијом, проистеклом из предлога Томислава Николића, дефинисан мандат српском преговарачком тиму за дијалог у Бриселу.

– Део тога је реализован. Постигнут је први Бриселски споразум и претпостављам да је сада председник Николић мислио на то да ће бити формирана нова влада и да она мора да добије мандат од Народне скупштине да настави бриселски преговарачки процес, отвори нове теме и да има пун легитимитет за преговоре. Претпостављам да је то Николићева идеја, и да се у односу на претходну резолуцију додају неке ставке, а неке можда коригују. И то је по мени један нормалан пут – каже Дрецун за „Вести“.

Функционер Демократске странке и бивши преговарач у Бриселу Борислав Стефановић, међутим, не верује да је нова резолуција неопходна.

– Ако би се она доносила, било би то из политичких разлога јер они хоће да умире један део свог бирачког тела. Не очекујем у том тексту ништа капитално, и тешко процењујем шта би то било, осим да народ прича о тој новој резолуцији. Не знам ни шта би био циљ нове резолуције, сем да покрије оно што је већ договорено, а што јавност Србије не зна. Њима је потребно суштинско покриће за оно што су договорили, а нису довољно информисали јавност. О правосуђу пре свега и других корака који нас чекају. Зато сада повлаче то питање, као и питање уставног закона који је требало одавно бити донет, али је питање да ли ће га донети ако претходно не промене Устав, – оцењује Стефановић за наш лист.

Он подсећа да је „Скупштина је усвојила на десетине резолуција о Косову, које нису биле ни исходиште, ни завршна фаза било ког договора“: – Више су служиле за политички алиби за све што се ради, а што се не зна.

Бивши министар за Косово и Метохију и потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сликовито закључује да ни од прошле резолуције, коју је Томислав Николић предложио у јануару 2013. године, „није остало остао камен на камену“ и да би било боље да се прво објасни зашто ни она није испоштована.
– У том тексту се они залажу за широку и дубоку аутономију српске заједнице на Косову, па би та Заједница српских општина требало да има законодавне, извршне и судске функције, а од тога нема ни речи. Нема чак ни трага да су они о томе преговарали. Све је урађено по законима Косова. Према томе, боље да се он осврне на то зашто је та платформа пропала, па да она објасни зашто су потребне и нова платформа и резолуција. Они су поступали по налогу Кетрин Ештон и Хашима Тачија, и уместо своје платформе, применили су законе Косова. И то пише у тачки један Бриселског споразума. Дакле, треба да објасни зашто је кршио Устав Србије – истиче Самарџић.
Николићева најава нове резолуције изазвала је и коментаре да ли је реч о померању, чак и низу померања који ће водити до предлога за промену Устава, чак и мењања преамбуле која се односи на Косово и Метохију.
– Не. У том смислу уставних промена неће бити док је СНС на власти и сигуран сам док је председник Николић на тој функцији. Нико не размишља да Косово и Метохију избаци из преамбуле Устава из било ког дела – категоричан је Дрецун.
– Наравно да води ка промени Устава. И не треба да кривимо Тачија и Ештонову, него њих што су погазили Устав, а нису морали – каже Слободан Самарџић.
Професор Факултета политичких наука Предраг Симић закључује да је постојећа резолуција доживела промене у пракси и да би цео тај процес у форми нове резолуције требало да иде на проверу у парламент.

– Сећам се Војислава Коштунице који је после сваког важнијег питања о Косова ишао у парламент и тражио сагласност законодаваца. То није само провера онога што је учињено већ и учвршћивање преговарачке позиције. И у том погледу то није ништа спорно – каже Симић за „Вести“.

Јакшић: Потврда капитулације!

Слично попут страначких колега у Београду, размишљају и они који живе на Космету. Председник Грађанске иницијативе Српска Владета Костић каже да не би коментарисао нову резолуцију док тај предлог не угледа светлост дана.

– За нас који живимо овде је најбитније да се до детаља прецизирају начин и формат преговора и све остало јер имамо искуства да Приштина не поштује или тумачи на себи својствен начин договорено – каже Костић.

Од прговарачког тима његови суграђани и он очекују да решавају животна питања.

– Важно нам је оно што ће сваки становник српске заједнице и осталих мањинских заједница да осети у свакодневном животу, а то је слобода кретања, проблеми с осигурањем, да се што пре крене у имплементацију споразума о телекомуникацијама, односно почетак рада мобилне телефоније – закључује Костић.

Са севера, Марко Јакшић, функционер ДСС-а и грађанин Косовске Митровице, оцењује да је резолуција коју је Скупштина усвојила резултирала бриселкским споразумом.

– И то је једна класична национална издаја и капитулација. Са овом не знам шта мисле, осим да ту капитулацију још једном потврде. Нажалост, ми имамо власт која се одрекла своје јужне покрајине и сада покушава да то одради по систему да грађани Србије не схвате. Не надам се ничему добром – каже Јакшић.

Ј. Л. Петковић – Вести