Преминуо митрополит Јован!

БЕОГРАД – Митрополит загребачко-љубљански и цијеле Италије Јован Павловић преминуо је данас у Загребу, потврђено је Срни у Српској православној цркви /СПЦ/.

„Митрополит Јован упокојио се данас у 18.10 часова у Клиничко-болничком центру `Сестара милосрдница` у Загребу, где је био оперисан од можданог удара у суботу, 29. марта“, речено је у СПЦ-у.

Митрополит Јован рођен је 1936. године у славонском селу Мединци код Подравске Слатине.

Синод ће одлучити о администратору

Чланови Светог архијерејског синода донијеће на ванредној сједници одлуку о томе ко ће администрирати Митрополијом загребачко-љубљанском након смрти митрополита Јована, саопштено је из Српске православне цркве.

На сједници ће се утврдити и сви потребни детаљи у вези са сахраном митрополита загребачко-љубљанског Јована.

У саопштењу се наводи да се митрополиту Јовану прије неколико дана погоршало здравствено стање, па је смјештен у Клиничко-билнички центар „Сестре милосрднице“ у Загребу, гдје је послије можданог удара оперисан у суботу, 29. марта.

„И поред преданог залагања лекара ове угледне здравствене установе, митрополит Јован се представио Господу данас у 18.10 часова“, наводи се у саопштењу.

О упокојењу митрополитовом обавијештен је Његова светост патријарх српски Иринеј, као и сви чланови Светог архијерејског синода са главним секретаром протојерејем-ставрофором Савом Јовићем.

Митрополит загребачко-љубљански Јован је рођен 22. октобра 1936. године. у славонском селу Мединци код Подравске Слатине.

На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1963. године, послије чега одлази на постдипломске студије у Њемачку, гдје је на Евангелистичкој академији у Шлезвигу и Теолошком факултету у Килу проучавао евангелистичку теологију, а на Лудвиг-Максимилијан универзитету у Минхену студирао је римокатоличку теологију и византологију код професора Бека.

Боравио је и у Белгији у бенедиктинском манастиру Шефтон, а у Њемачкој у бенедиктинском манастиру Мариа Лах код Кобленца и у Нидералтаиху код Минхена, гдје се богослужења обављају према византијском и западном латинском обреду.

По завршетку постдипломских студија враћа се у отаџбину.

Био је суплент Богословије у Призрену, као и Богословије у манастиру Крки, гдје је замонашен, а рукоположен је у чин јерођакона у Босанском Грахову.

Свети Синод именовао га је за члана Комисије за преузимање сакралних црквених предмета који су за вријеме Другог свјетског рата однесени и од тада се налазили у Повијесном музеју и другим културним установама у Загребу.

За епископа Српске православне цркве изабран је одлуком Светог архијерејског сабора 21. маја 1977. године, а за митрополита загребачког именован је 1982. године.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора од 20. маја 1992. године изабран је за предсједника Епископског савјета Српске православне цркве у Хрватској, па је у том својству потписао Уговор са предсједником Владе Ивицом Рачаном о односима Српске православне цркве и Владе Хрватске.

Ради његовања односа са Римокатоличком црквом, митрополит Јован је више пута био делегат патријарха српског Павла и имао прилику да поздрави римокатоличког поглавара папу Јована Павла Другог.

Митрополит је посебну пажњу поклањао манастиру Лепавини у Лици и манастирском братству са архимандритом Гаврилом на челу, као титуларни епископ лепавински и викарни епископ патријарха српског Германа, а од 1982. године као митрополит загребачки.

СРНА