„Тражимо да медији прикажу новац који добијају од страних држава и невладиних организација!“

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић критиковала је владу зато што се извештај Верице Бараћ о корупцији у медијима још није нашао на столу.

Она је навела да ће УНС тражити да се у медијске законе угради обавеза медија да прикажу на који начин се финансирају, не само кад је реч о новцу који добијају од владе и невладиних организација у Србији, него и од страних држава и међународних организација.

Лоше стање у међима у Србији изазвано је недостатком регулативе и јасних правила на тржишту, сагласили су се учесници панела о слободи медија који је данас одржан у Европском парламенту.

Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, који је један од организатора скупа, рекао је да је међу главним задацима нове владе доношење медијских закона, подсетивши да је медијска стратегија усвојена пре две и по године, а да закона још нема.

Према његовим речима, три највећа проблема у српским медијима су аутоцензура и недостак истраживачког новинарства, непостојање транспарентности власништва и пораст таблоида.
„Медији су основ демократске државе“, нагласио је Кацин и додао да често недостаје критичка анализа догадаја.

Он је навео и да се често дешава да медији објављују податке о одређеним истрагама који би требало да буду поверљиви, чиме је, како каже, угрожена правна држава.

Кацин је подсетио да ће стање у медијима бити предмет преговора о придруживању и то у неколико поглавља, укључујући и кључно поглавље 23, које се тиче правосуђа и основних права.

Он је указао да нападачи на новинаре често остају некажњени и поздравио оснивање Комисије за истраживање убиства новинара.

Шеф српског преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић истакла је решеност владе да у најскорије време поднесе скупштини предлоге медијских закона, али је указала да је још важније да се ти закони потом и примене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић критиковала је владу зато што се извештај Верице Бараћ о корупцији у медијима још није нашао на столу.

Она је навела да ће УНС тражити да се у медијске законе угради обавеза медија да прикажу на који начин се финансирају, не само кад је реч о новцу који добијају од владе и невладиних организација у Србији, него и од страних држава и међународних организација.
„Још немамо знакова да ће то Европска комисија подржати, а ми смо већ искусили да, ако Брисел не занима, не занима ни владу, и то неће наћи свој пут ка закону“, рекла је Смајловић.

Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић рекао је да ни после две и по године од усвајања медијске стратегије Србија није донела законе, али и нагласио да је у међувремену дошло до два изборна процеса и реконструкције владе.

Мирковић је подсетио да су нацрти закона о јавном информисању, који је кровни медијски закон, и закона о електронским медијима, на експертизи у Бриселу и да министарство „сваког дана“ очекује коментаре који ће бити анализирани и имплементрирани у текст закона.

Он је додао да радна група ради на усаглашавању текста трећег закона, о јавним медијским сервисима, у делу који се односи на финансирање РТС и РТВ и да очекује да током следећих недеља изађе са конкретним предлогом о стабилном финансирању та два медија.

Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић рекао је да је српска политичка елита изгубила године не чинећи ништа да се медијска слика и положај новинара побољша.

Јањић је рекао да је таблоидизација веома опасан проблем који захвата не само медије, већ цело друштво.

Директорка БИРН Гордана Игрић рекла је да је за време владавине ДС створен веома јасан систем контролисања медија које су наредне владе наследиле и развиле.

По њеној оцени, медији су доведени у ситуацију да унапред одустају од непријатних питања и истраживачких текстова.
„Предају се унапред, чак и пре него што власт од њих било шта затражи“, рекла је Гордана Игрић.

Више учесника у расправи сагласило се да су маркетиншке агенције, које су често под индиректном контролом власти, још једно средство за суптилну контролу медија.

Панел под насловом „Проговори, Србијо“ (Спеак уп) у Спољно-политичком комитету ЕП организовало је Либерално-демократска група европских посланика, којој припада и Јелко Кацин.

Мишчевић: Медијски закони наишли на позитиван пријем у ЕУ

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да су нацрти два закона о медијима, који су на експертској анализи у Бриселу, наишли на позитиван пријем у Европској комисији.
„Према првим коментарима које имамо из Брисела, закони у великој мери прате стандарде које Европска унија, односно европске државе, познају у овој материји“, рекла је Мишчевић Тањугу у Бриселу.

Нацрти закона о јавном информисању и о електронским медијма налазе се на експертизи у Бриселу, након чега се очекују коментари Европске комисије, који ће бити анализирани и имплементирани у текст закона, док Министарство културе и информисања на трећем медијском закону – закону о јавном сервису, још ради.

Мишчевић је навела да се излазак државе из власничке структуре медија годинама одлагао, али да се сада прави јасан законодавни оквир којим ће то питање бити решено.

Наглашавајући да је питање медијских слобода и права изражавања саставни део поглавља 23, који је један од суштинских у току преговара и процеса ЕУ интеграција, Мишчевић је напоменула да у изради медијских закона не учествују само влада и министарство културе и информисања, већ и новинска удружења, стручна јавност, експерти из иностранства, као и Европска комисија, која даје мишљење о усклађености закона са стандардима ЕУ.

Мишчевић је напоменула и да је објективно и професионално извештавање о току преговора са Европском унијом изузетно важно, за инситуције државе, али и за грађане.

Мирковић: Нови закони за боље медије

Помоћник министра за културу и информисање у техничкој влади Србије Саша Мирковић изјавио је а је уверен да ће нови сет медијских закона побољшати стање у сектору информисања.
“Оптимиста сам да нови нацрти закона могу да позитивно промене медијску сферу”, рекао је Мирковић за Тањуг након данашњег панела о медијима у Србји у Европском парламенту у Бриселу.

Он је подсетио да су постојећи медијски закони стари једанаест година и да је то извор многих проблема.
Мирковић је истакао да је нацрт пакета медијских закона, који је стављен на увид експертима Европске комисије ради евентуалних сугестија, израђен у складу са европским стандардима.
“Наредних недеља очекујемо коментаре из Брисела на Закон о јавном информисању, који ће регулисати све медије које имају државу као власника или сувласника”, објаснио је Мирковић.

Он је изразио очекивање да ће овај закон, као и пратећи закони о електронским медијима и о јавним сервисима, бити усвојени у Скупштини до краја ове године.

Танјуг