Краљ им шуму дао, Тито одузео

Горња Косатица – Ова пространа четинарска шума у нашем селу коју држава деценијама сече и користи није државна, него наша. Краљ ју је нашим прецима поклонио, а Тито одузео. Зато хоћемо да нам се, реституцијом, врати тих 160 хектара под шумом узетих пре 67 година…

То ових дана, с надом да ће им надлежни аргументе уважити, казују чланови тридесетак домаћинстава из девет фамилија у пријепољском селу Горња Косатица под Златаром, седам километара удаљеном од манастира Милешева. Углас говоре и документацију реченом у прилог показују.

Крунски доказ им је акт од 13. марта 1928. године, на коме су потписи свих чланова Министарског савета Краљевине СХС, којим се сиромашним сточарима из Горње Косатице без накнаде додељује 160 хектара и 77 ари државне шуме на Златару у тачно описаним међама.

– Учињено је то тада по одлуци краља Александра који се овим одужио сељанима Косатице за јунаштво исказано на Солунском фронту, одакле се неки нису ни вратили. Том краљевом поклону претходила је молба за помоћ тадашњег пуномоћника овог села Петра Матовића, упућена надлежном министарству. Тада је, на основу списа суда општине милешевске, у Горњој Косатици живело укупно 349 житеља који су гајили 984 грла крупне и 2.640 грла ситне стоке. Данас је становника нешто више, али је сточни фонд знатно смањен – наводи садашњи пуномоћник села Ненад Брајовић, угоститељ из Пријепоља који предводи ову акцију повратка шуме.

Он напомиње да је у том акту из 1928. држава обавезала Косатичане да поклоњену шуму најпре премере и убаштине о свом трошку, а потом да је користе, чувају од бесправне сече и заузећа, те да на њу порез плаћају. Али кад је после рата дошла нова „народна власт”, и овај краљев поклон доживео је судбину хиљада других одузетих хектара.

– Априла 1947. године од наших предака народни одбор среза милешевског одузео је целу ову шуму. И то тако што су на онај акт испод краљевог само ставили свој печат. Шуму од тада користи Шумско газдинство из Пријепоља. Они и даље секу стабла иако смо ми тражили да то не чине док овај поступак реституције, за који смо предали захтев, не буде завршен – додаје Брајовић.

У породици поменутог пуномоћника села из 1928. Петра Матовића још чувају турске тапије о власницима од којих је краљ својевремено откупио овај шумски комплекс. Праунук Петров, Миленко Матовић из Пријепоља, истиче да су они део те документације још пре три деценије позајмили шумарима у спору пријепољске и нововарошке шумске управе око златарских међа, која је тада пред судом прихваћена као веродостојна.

А ако Косатичанима шума буде враћена, они ће, обећавају, један њен део искористити да направе етно-домаћинства са дрвеним брвнарама и у овом лепом крају развијају сеоски туризам.