Крај надзора би убрзао изналажење решења за север Косова

OXFORD ANALYTICA

(ОКСФОРД АНАЛИТИКА)

У земљи > У Европи > На Косову

Среда 1. август 2012.

Међународна управљачка група (МУГ) престаје са радом у септембру. Њено чланство, 25 углавном европских земаља, подржава Ахтисаријев план за независност Косова, који предвиђа демократију, добро управљање државом, мултиетничност и владавину закона. Међутим, ситуација на терену је тешка с обзиром на „устаљен сукоб“ између севера и осталих делова Косова. За Косовску владу ова одлука МУГ-а значи да је у свести Запада Косово њоме успостављено као потпуно независна држава.

Шта сад

Кључни проблем је нестабилна ситуација на северу који је под српском доминацијом и који остаје стална кризна тачка, где најмања варница може да се развије у огроман пожар. Косовска влада би могла да искористи ову прилику да прошири своју власт на целу територију Косова, што би довело до још веће дестабилизације и навело Србе да се окрену ка радикалнијим опцијама. У циљу и смањивања тензија, Европска Унија (ЕУ) би могла да повећа притисак на Приштину и Београд да пренесу фокус дискусија са чисто техничких питања на ширу и далекосежнију тематику ради постизања конкретних политичких резултата, укључујући и решење питања статуса северног дела Косова.

Последице

• Одлука МУГ-а је ризична јер њоме се Косово оставља са низом нерешених питања што је у супротности са стабилизацијом

• Срби на северу Косова ће се врло одлучно одупрети ширењу власти Приштине на територију која је од 1999. године под њиховом контролом.

• Приштинска опозиција ће одбити притисак ЕУ да учествује у разговорима с Београдом у циљу унапређења својих односа са ЕУ.

Анализа

Специјални представник УН Марти Ахтисари је израдио план за надгледану независност Косова, док ће Међународна цивилна канцеларија (МЦК), као кључно међународно тело, пружати потребну помоћ Косову на његовом путу ка пуној суверености. Одлуком Међународне управљачке групе да затвори Међународну цивилну канцеларију смањиће се међународни надзор али га неће потпуно укинути. ЕУЛЕКС и петочлана Квинт група (Quint Group) задржаће своје надлежности у неким кључним сферама, обезбеђујући на тај начин међународно присуство [на Косову].

Стратешки циљ Косова је Уговор о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ који би ставио Косово на исти пут ка уласку у Евро-атлантске интеграције на коме се налазе и остали народи западног Балкана који чекају улазак у ЕУ и Партнерство за мир НАТОа. Највећи стратешки изазов је консолидација самоуправних институција и њихов прелаз из стања зависности на пут који води ка економском развоју, политичком такмичењу [КГ: Мислим да ово значи „вишестраначки систем] и демократској транспарентности.

Што се тиче међународне заједнице, краткорочни покушаји да се правда њено присуство тиме што се тако чува постојеће стање, могу бити штетни по дугорочну функционалност нове државе, што би довело до негативних последица за цео балкански регион.

Север — експлозивни коктел

Најтрновитији проблем је интеграција севера који Срби држе под својом контролом. Ова област функционише као проширење српске територије, и њено становништво у пуном смислу учествује у српским институционалним структурама. То је област коју приштинске власти не могу стварно да контролишу и где се присуство међународне заједнице једва толерише. Нема великих изгледа да ће се с те мртве тачке ускоро кренути, јен нема изгледа ни да ће се стање ствари погоршати, ни да ће ескалирати до опасних тензија.

Међутим, ескалација ће бити лако замислива ако косовска влада изгуби стрпљење. Што се тиче интеграције северног Косова, током следећих месеци, администрација Хашима Тачиа ће морати да балансира између националиста Ванедосје и других опозиционих странака, с једне стране, и међународне заједнице која позива Тачиа на уздржаност, с друге. (Види текст Косово: могуће је да ће националисти почети да затежу односе са Србима објављен 24. јануара 2011.)

Препоруке Европске Комисије да се либерализује режим виза могле би донекле да подстакну Приштину да избегава провокативне потезе. Међутим, успешни резултати постигнути потенцијално ризичним мерама, као што су постављање цариника на северним административним прелазима и отварање канцеларије у Митровици, могу да подстакну Приштину да настави с том стратегијом до пуне примене Ахтисаријевог плана на целој територији Косова.

Од техничких аранжмана до политичког цењкања

После изузетног напредовања у разговорима Београда са Приштином, уз посредништво ЕУ, покушавајући да избегне једнострано деловање међународна заједница је решила да учини још један корак у истом правцу на северу Косова.

Београд

Јасно је да нова влада Србије намерава да отвори нове теме у дијалогу уз сарадњу УН, што је Приштина досада одлучно избегавала. Држећи се двојног правца, односно политике „и ЕУ и Косово“, Београд ће покушати да истовремено задовољи захтеве ЕУ да се настави дијалог, с једне стране и, с друге стране, да сведе уступке у погледу северног Косова на најмању могућу меру.

Приштина

Косовска страна ће поново приступити новој тури преговора у нади да ће се дијалогом решити питање српског утицаја у сагласности са Ахтисаријевим планом који предвиђа децентрализацију обавеза према заједницама где су Срби у већини, односно њихово потпуно укидање. Приштина није баш уверена у могућност учешћа северног дела Косова у тим преговорима. Ако преговори доведу до званичног прихватања постојећег стања (статус кво) и аутономије северног дела Косова, владајућа странка ће тиме бити тешко погођена. Опозиционе странке су већ почеле да звецкају оружјем, објавом организованих протеста ако влада дозволи да разговори са Београдом укључи и унутрашња питања. Те странке се боје да ће преговори на којима се расправља о северном делу Косова довести до консолидације територијалног ентитета над којим ће Београд имати контролу.

Срби у северном делу Косова

Што се тиче Срба, они страхују од преговора у којим Београд не би учествовао, и досада су покушавали да спрече спровођење договора постигнутих у Бриселу. Мобилизовани Срби на северу одбијају наметање било какве приштинске власти. За њих је прихватање постигнутих договора исто шта и признање косовске независности. Ако се Београд покаже исувише помирљивим у односу на захтеве Приштине, раздор између њих и Србије може се продубити и довести до врло тешких последица. Током последњих месеци видели смо да „црвене линије“ – линије преко којих се не прелази – нису увек исте за њих и за Београд.

Сви у истом сосу

На Косову је нова српска влада изазвала страх да се враћа српски национализам какав смо видели 1990их година, (Види: Настанак све већих тешкоћа довешће до распада нових коалиција, 23. јул 2012.). Ово даје повод за размишљање да ће Приштина одбити да преговара с том владом. Међутим, Србија ће наставити да се креће ка евро-атлантским интеграцијама и не помишља да се врати политици Милошевића. У неку руку, могло би се рећи да су Београд и Приштина узајамни таоци:

• Без пристанка Београда, Приштина не може да уђе у међународне организације.

• Без сагласности Приштине, Београд не може успешно да заврши пут ка чланству у ЕУ.

Ако Косово не покаже спремност да прихвати дуплу (двојну? двоструку?) независност северног Косова, његови међународни поборници могу брзо да изгубе стрпљење и оставе Косово изоловано у срцу Европе.

Јасно је да је европска интеграција главни разлог за Београд да настави преговоре с Приштином. Србија је дала на знање да је њен циљ улазак у ЕУ, међутим пут до чланства је врло дуг, а почетак преговора о приступању је везан за нормализацију односа са Приштином.

Могућа решења

Два су избора већ одбачена, бар званично. То су подела и посебан статус за северни део Косова.  И Београд и Приштина су одбацили поделу, мада је подржавају многи Срби, укључујући и председника владе, Ивицу Дачића. Неприхватљива је за ЕУ јер би то изазвало нестабилност са ланчаним негативним последицама у јужној Србији у Прешевској долини, у Македонији, у Босни.

Мало је изгледа да ће се наћи решење које ће задовољити све стране.

Третирати северни део као остале делова Косова

Потпуна примена Косовског Устава и Ахтисаријев план

Оставити стање ствари какво јесте

Заменити северни део за Прешевску долину

Одвојити северни део од осталих делова Косова

Дати северном делу висок степен аутономије/посебан статус

Решења за северни део Косова

% оних који прихватају све опције

Извор: Public Pulse Poll, Fast Facts, IV May 2012

Косовска влада је против посебног статуса за северни део, јер такав статус води ка нефункционалној држави са два ентитета – Срба и Албанаца, као што је случај у Босни. Међутим албанско вођство би узело тај предлог у пажљиво разматрање ако би га Запад предложио као једини пут који води ка потпуном суверенитету. Што се [албанског?] народа тиче, већина би желела да види Ахтисаријев план примењен на северу Косова, док Срби на северу Косова подржавају или поделу или да се постојеће стање задржи као јесте још од 1999. године.

Линк за оригинални текст http://www.oxan.com/display.aspx?ItemID=DB177305

Превод „Срби на окуп“