Скривени снимци Јосипа Броза: Чистке, завере и прислушкивања

категорија Подсећања / дана 01/04/2014 у 20:32 часова /

Tito-i-Koca1

ЦЕНЗУРИСАНИ и забрањени документарни материјал „Филмских новости“, 6.500 километара филмске траке која ће из „Титове тајне собе“ први пут изаћи у јавност, видећемо ускоро као капитални ТВ серијал од 29 епизода, које монтира и ради 29 редитеља са ових простора. Међу њима су Ђорђе Кадијевић, Горан Марковић, Дејан Караклајић, Данис Тановић, Милчо Манчевски, Мила Турајлић, Марко Ристовски… По речима Владимира Томчића, директора „Филмских новости“, није било тешко окупити такав тим, јер је овај пројекат и за њих својеврстан изазов.

– О Титу и његовом времену се зна све и готово ништа, зато смо одлучили да седамнаест епизода раде редитељи и аутори из старије генерације, они који су доживели епоху Броза и већ имају формиране ставове, а дванаест епизода „припало“ је младим редитељима који имају другу визуру тог доба, временску дистанцу, и без емоција могу да говоре о великој Југославији.

Најузбудљивији, највећи и најинтригантнији део заоставштине „Филмских новости“ који ће се од јесени приказивати на РТС-у представљају цензурисана документа о Брозовим политичким „чисткама“ и „нерасветљене“ погибије функционера, али и многи други филмски записи који су деценијама били похрањени у „Титовој тајној соби“. За серијал, редитељ Горан Марковић урадио је изванредну епизоду о Кочи Поповићу, једној од најпознатијих личности Титове епохе, кога је стицајем околности и лично познавао. У односу на оно што је историја забележила о њему, Марковић сматра да прича о Кочи Поповићу није никада испричана до краја:

ЖУРНАЛИ– ОД онога што сам пронашао у овом депоу, највеће изненађење за мене били су немачки окупациони и усташки журнали – каже Горан Марковић. – Они, из разумљивих разлога, никада нису приказивани. У њима има веома много занимљивих снимака који су ми користили да прикажем период Другог светског рата, овога пута, наравно, из сасвим другог угла угледања. Такође, пронашао сам и материјале из Недићевог периода који, као и они претходни, приказују окупацију као стање апсолутне хармоније и среће у коме свуда теку „мед и млеко“. Контраст тих пропагандних материјала са оним што се стварно догађало у току тог крвавог рата је шокантан, и добро говори сам за себе.

– Постоје Кочини записи, неколико врло добрих књига са мноштвом података о њему, али ко је, заправо, тај човек, мислим да остаје тајна и дан – данас. Ја сам настојао да његову личност осветлим из различитих извора: из архивских снимака, његових личних записа, из књига о њему и мојих личних утисака. Познавао сам га врло површно, био сам младић тада, али се сећам да је на мене оставио изузетан утисак. Био је у исто време строг, уман човек, али и шерет, нека врста кловна. Када се узме у обзир да је био на највишим државничким местима, начелник Генералштаба, министар иностраних послова и потпредседник Југославије, а да је, у исто време, био и помало анархичан, што му је диктирала песничка прошлост и припадност дадаистичком покрету, онда је јасно колико је његова личност мистериозна.

Поред архивских докумената „Филмских новости“, Марковић је за ову причу урадио и сопствени сценарио:

– Већина ствари која ће стићи до јавности биће нова. Ја сам се са Кочом Поповићем упознао чепркајући по изворима информација о њему, и на крају остао изненађен. Ни сам нисам мислио да је био толико различит од свих тих партизанских руководилаца којима је припадао – истиче Горан Марковић.

Редитељ Дејан Караклајић ради две епизоде серијала о Титу – његову сахрану и причу о Александру Леки Ранковићу, некадашњем начелнику Озне и министру унутрашњих послова, првом човеку југословенског система безбедности, који је 1966. искључен из политичког и јавног живота земље.

– Не могу да кажем шта је оно најузбудљивије што сам пронашао у архиви „Филмских новости“, јер још трагам по овом филмском благу. Тек сам на почетку, а велики је рад преда мном, и пред мојим главним истраживачем, Драганом Ковачевићем. Ранковићева личност је вишеслојна и контраверзна. Многи у њему виде оличење страховладе које је тадашња Удба доносила, а неки други изузетног човека који се залагао за правду и ред у Југославији.

Александар Ранковић и Тито

По моћи коју је имао, сигурно је да је дуго времена био други човек те државе. Управо и желимо да покушамо да нађемо његову праву суштину. Нема, нажалост, много живих сведока које можемо да интервјуишемо, али постоје записи, архиве, књиге, историчари, а и породице – како његова, тако и његових сарадника. Највећа загонетка коју ћемо покушати да решимо овим филмом је ко је, заправо, стајао иза смене Ранковића, да ли је то био Тито или нека група људи из земље или иностранства. За овакво питање постоје индиције из неколико извора којима се сада бавимо.


ПОЛИТИЧКА “РОК ЗВЕЗДА“

ДЕЈАН Караклајић радио је филм о Југославији од 4. до 7. маја 1980, а он је емитован у време Титове смрти, 4. маја у 15 сати и пет минута, као и седам дана после сахране:

– То је био подухват, јер је шездесет седам филмских екипа радило за мене по унапред написаном сценарију, који сам направио још 15. јануара 1980, када су почеле припреме за тај филм. Епизода коју сада радим, бавиће се широм темом, и покушаће да покаже и политичке услове који су довели до „сахране“ Југославије, заједно са Титом. Он је био и нека врста иконе поп културе, политичка „рок звезда“. Његова популарност била је и стварна. Људи су искрено плакали када је умро, а толики страни лидери, властодршци који су дошли на сахрану нису то урадили ни по чијем налогу, већ из поштовања.

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ – Новости