Соња Бисерко оцрнила Србију горе од Хрвата!

Тврдила да је Устав из 1990. године изазвао сецесију у СФРЈ. Означила Добрицу Ћосића као архитекту национализма. Тешке оптужбе на рачун СПЦ, САНУ, али и нових лидера. Новак Лукић: Хтела да увећа број хрватских жртава

СПУШТАЊЕМ завесе на усмени део расправе у хрватско-српском спору по међусобним тужбама за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, јавности је постало доступно и сведочење Соње Бисерко, председнице Хелсиншког комитета за људска права у Београду – у корист хрватске стране.

Она је, по сопственим речима, на позив хрватског правног тима, описала „историјски, политички и културни контекст“ Српског националног програма и његову улогу између 1991. и 1995. године из „чврстог уверења да је он био пресудан за трагичан колапс Југославије“.

Бисеркова је говорила о оживљавању концепта „велике Србије“ и оценила да је искуство са Уставом из 1974. било од значајног утицаја на понашање Срба током дезинтеграције СФРЈ, пошто је уставна трансформација учинила још даљим задовољавајуће решење српског националног питања. Српска елита, тврдила је, вратила се на национални програм који се неформално припремао још од раних седамдесетих, артикулисан 1986. године у Меморандуму САНУ, док су водећи мислиоци оживљавали косовски мит у служби политичког повезивања Срба:

– Милошевић је установио диктаторску владавину која му је омогућила да српско питање потегне у Хрватској и БиХ, и то представи као државно питање. Управо у складу са позицијом коју је промовисао Добрица Ћосић и његов круг.

О Ћосићу, Бисеркова још каже:

– Мада, самозвани дисидент, Ћосић је увек био под окриљем људи на власти, од Тита и Милошевића до данашњих „демократских“ лидера. Он је интелектуални архитекта српског национализма који само мења своје одело.

СПЦ, САНУ, Удружење књижевника Србије и Београдски универзитет допринели су буђењу националне енергије, оценила је Бисеркова. Упрошћавале су се истине о вековима дугом жртвовању српског народа.

Уздизање српског националног питања аргументовано је тиме да је конфедерализација Југославије покушај уништења српске нације. То је, сматра Бисеркова, био сигнал Србима да се боре за „озбиљно угрожен национални идентитет и тај циљ учине главним предусловом будућег опстанка“.

Усвајање Устава Србије 1990. године, сматра Бисеркова, означио је крај прве фазе припрема да се уништи Југославија. То је био „први сецесионистички документ“, који је искључио Србију из легалног система СФРЈ.

Бисеркова, затим тврди и оно што Хрватска потеже као главни аргумент у тужби против Србије – да је ЈНА (1990) де факто постала српска армија:

– Са ЈНА на својој страни Србија је постала супериорна у односу на друге југословенске народе и била у стању да постигне своје ратне циљеве у Хрватској и Босни.

У писаној изјави Бисеркова је такође навела:

– Верујем да је важно расветлити аспирације Срба на Југославију од њеног оснивања. То такође може бити од помоћи Србији да се суочи са сопственом одговорношћу. Српске елите се нису одрекле националног програма и његових тежњи ка територијалној експанзији, иако недавне поруке међународне заједнице указују да такве илузије немају изгледа. Српски лидери, међутим, и даље негују ове илузије према Босни.

Констатујући постојање „тоталног неразумевања савремених процеса“, Бисеркова је закључила да то Србију „чини склоном даљој фрагментацији“!

АДВОКАТ ИЗ НАШЕГ ПРАВНОГ ТИМА РАСВЕТЛИО ПРИСТРАСНОСТ: ЗАНЕМАРИЛА ОДЈЕК ЧУВЕНЕ МЕСИЋЕВЕ РЕЧЕНИЦЕ

ЛУКИЋ: – Да ли резолуција Скупштине Словеније из јула 1991. године прокламује независност као сецесионистички документ?

БИСЕРКОВА: – Све републике су припремале измене и амандмане на Устав као одраз дешавања у земљи. Ипак, Србија је била прва која је то урадила.

ЛУКИЋ: – У закључку, наводите …“српски национални програм био је кључ за трагичан распад Југославије“. Да ли знате ко је изговорио реченицу: „Мислим да сам извршио задатак, Југославије више нема“?

БИСЕРКОВА: – Да, знам. Стјепан Месић.

ЛУКИЋ: – Он је то изговорио у Хрватском сабору 1991. године. Знате ли ко му је дао тај задатак?

БИСЕРКОВА: – Та реченица је неважна, узимајући у обзир дешавања од Титове смрти до 1990. године. Ниједна република није помишљала да напусти Југославију. Припреме су биле у Србији.

ПРАВИЛА СПИСКОВЕ НЕПОЖЕЉНИХ

СОЊА Бисерко је пре распада СФРЈ радила у Министарству спољних послова од 1974. до 1992. Последња дужност била јој је у Кабинету шефа дипломатије Будимира Лончара. Он је касније постао саветник Стипе Месића, који је пре три године доделио Бисерковој Орден кнеза Трпимира с огрлицом и Даницом. Њен ангажман у МСП обележила је афера са станом пријатеља у ком је живела, а који није био пријављен.

Као челник Хелсиншког одбора за људска права потписала је 2006. и 2009. извештај у ком се тврди да су Срби, под вођством Милана Недића, први „решили јеврејско питање“. Позната је и по прављењу списка „ретроградних“ и „антиевропских снага“ 2007, на ком се нашло на десетине домаћих интелектуалаца.

ГОВОР ИЗ КРУШЕВЦА КАО “ДОКАЗ“

У ПИСАНОЈ изјави Бисеркова је навела и речи Добрице Ћосића да „српски народ не може да прихвати конфедерацију постојећих република јер су њихове границе незаконите, како у историјском смислу, тако и по међународном праву, јер су исцртане да би се повиновало критеријумима КП и брионском Уставу.“

Реч је о делу Ћосићевог говора у Крушевцу у ком се каже:

– Рушењем комунистичког режима и са пропашћу титоизма, те границе губе сваку историјску заснованост и немају никакву међународно правну регуларност. Не може се срушити друштвени поредак, а да се не сруши његова основна одредница – „авнојевске границе“(…) Прихватањем конфедерације, четвртина српског народа, односно преко два милиона Срба, постала би национална мањина у Хрватској и БиХ, изложени србофобичним идеологијама, асимилацији и расељавању. Тврдња да се и конфедерацијом може спасти некаква Југославија вулгарно је политичко лукавство…

ЗАГРЕБ: СУД ДА ОДБАЦИ СРПСКУ ТУЖБУ

ХРВАТСКИ тим у уторак је од Суда затражио да одбаци наводе из српске противтужбе као правно неутемељене. Затварајући расправу, председник суда Петар Томка затаражио је од правних тимова да остану на располагању Суду уколико буде потребе за додатним информацијама, док ће се датум изрицања пресуде накнадно саопштити.

Е. В. Н. – Новости