Подршка земаља БРИКС-а Русији показује да доминација Запада у постхладноратовском свету опада

Извештаја и коментара о кризи у Украјини и Криму, и улози Русије у томе, није недостајало. Ипак, један од најзначајнијих недавних догађаја током кризе задобио је изненађујуће мало пажње.

Наиме, група БРИКС ( Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) су једногласно и, на много начина, снажно подржале позицију Русије у вези Крима. „Дипломат“ је известио о опрезној кинеској и с више ентузијазма претходно показаној подршци Индије. Међутим, БРИКС је као група, целина, такође стао уз Кремљ.

То је сасвим јасно показано током састанка министара иностраних послова земаља БРИКС-а у Хагу прошле недеље. Министар иностраних послова Аустралије је управо пред састанак сугерисао да Аустралија може Русији забранити учешће на самиту Г20, којег ће бити домаћин касније ове године, као средство притиска на Владимира Путина по питању Украјине.

Министри иностраних послова земаља БРИКС-а су Аустралију упозорили и успротивили су се таквом правцу деловања, исказавши то у саопштењу после састанка прошле недеље. „Министри са забринутошћу гледају на недавну изјаву за медије о предстојећем самиту Г20 који ће се одржати у Бризбејну у новембру 2014“, наводи се у саопштењу. „Старатељство над Г20 припада свим државама чланицама подједнако и ниједна држава чланица не може самостално одређивати њену природу и карактер.“

У саопштењу се даље каже, да: „Ескалација непријатељског језика, санкција, контрасанкција и силе не доприносе одрживом и мирном решењу у складу с међународним правом, укључујући циљеве и принципе Повеље Уједињених нација.“ Као што је Оливер Стуенкел у „Post Western World“-у („Постзападном свету“) приметио, саопштење у целини, посебно Г20 аспект, било је „јасан знак да Запад неће успети у постројавању читаве међународне заједнице и са њеним довођењем у склад са својим покушајем да изолује Русију“.

Ово је касније у току недеље додатно појачано, када су се Кина, Бразил, Индија и Јужна Африка (заједно са 54 друге државе) све уздржале од резолуције Генералне скупштине Ун у којој се критикује референдум на Криму. Још десет држава се придружило Русији гласајући против необавезујуће резолуције.

На неки начин, подршка других земаља БРИКС-а Русији је потпуно предвидљива. Група је увек имала извесна ограничења због анимозитета који постоје између појединих чланица, као и због општег недостатка заједничког циља тако различитих и географски расутих народа. Група БРИКС је често покушавала да превазиђе ове унутрашње изазове сврставањем на антизападну или барем постзападну позицију. У том смислу и не чуди што се група противи западним покушајима изолације једне од својих чланица.

Истовремено, овај антизападни став обично узима форму БРИКС-овог противљења покушајима Запада да постави нова ограничења суверенитету држава. Пошто су многе чланице бивше колоније или квазиколоније Запада, група БРИКС је веома сумњичава спрам тврдњи Запада да се суверенитет може заменити такозваним универзалним принципима хуманитарне или антипролиферацијске ( против ширења нуклеарног оружја, дроге итд. – прим. прев.) врсте. Тако су се чланице веома критички односиле према одлуци НАТО-а да служи као ратна авијација антигадафијевској опозицији која је оборила либијску владу 2011., као и према ономе што доживљавају као настојање Запада да сада сруши Башара ал Асада у Сирији.

Међутим, у случају Украјине, Русија је прекршила светост суверенитета друге државе. Ипак, група БРИКС је подржала Русију. Вреди напоменути да су земље БРИКС-а подржале Русију по потенцијално високој цени коју би саме могле да плате, с обзиром да се све суочавају с најмање једним потенцијално сецесионистичким покретом у оквиру своје територије.

Индија, на пример, има дугу историју флуидних граница а данас се бори са потенцијално сецесионистичким покретима муслиманског становништва, као и потенцијалном безбедносном претњом Маоистичке побуне. Кина трпи пре свега од тежњи Тибетанаца и Ујгура да се одвоје од доминантно Хан кинеске државе. Чак и у оквиру Хан Кине регионалне поделе одавно оспоравају централну контролу у огромној земљи. Позиви на отцепљење из Кејп региона у Јужној Африци учестали су последњих неколико година, а Бразил је дуго суочен са сецесионистичким покретом у свом јужном  подрегиону, којим демографски доминирају европски имигранти. Русија се, наравно, суочава са мноштвом унутрашњих сецесионистичких група које једног дана могу довести до тога да Москва зажали због своје анексије Крима.

Чињеница да је група БРИКС подржала Русију упркос овим проблемима указује на то да њене антизападне склоности могу бити снажније него што је већина раније веровала. И заиста, поред подршке Русији у саопштењу министара иностраних послова, силе у успону су такође нашле времена да оштро критикују Америку (не по имену) због програма сајбер надзора које је открио Едвард Сноуден.

Подршка БРИКС-а и других не-западних сила Русији такође сугерише да ће ковање било чега сличног међународном поретку бити изузетно тешко, с обзиром на недостатак заједничких темељних принципа. Иако цео Запад слави чињеницу да је Генерална скупштина УН одобрила резолуцију којом се осуђује кримски референдум, чињеница да је других 69 држава било уздржано или су гласале против би требала да разбуди. Све је очигледније да је крај постхладноратовске ере у којој је Запад доминирао. Али, као и увек, не постоји нови поредак да стари замени.

Аутор: Захари Кек
Извор: http://thediplomat.com/2014/03/why-did-brics-back-russia-on-crimea/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп