Први хромозом направљен од почетка или да ли треба да се забринемо?
По први пут, научници су конструисали сложени хромозом од самог почетка. Они се надају да ће ово довести до даљег напретка у развоју нових лекова и биогорива. Да ли људи широм света треба да се радују или забрину, то је питање, јер је један од чланова тима изјавио да је импресиониран снагом “еволуције која се одвија супербрзином”, али и због тога што се тај начин синтетичке биологије може користити и у “друге сврхе”… Ипак, мењање дела ДНК је мењање дела ДНК, није игра…
Како Guardian извештава откриће је постигнуто након седам година рада међународих истраживачких тимова са Њујоршког Универзитета и Универзитета у Единбургу.
Ово је проглашено успехом, јер је из ћелије квасца екстрахован хромозом и пресађен у другу ћелију квасца, где се примио и почео да функционише. Деобом ћелија квасца и друге ћелије су прихватиле вештачки ген као део свог генетског материјала.
“Овај хромозом се понашао као и природни `дивљи` хромозом у квашчевој ћелији, само је имао додатна својства која дивља ћелија квасца није имала”, написао је вођа пројекта NYU Џеф Беке у научном часопису Sciеnce.
Док су синтетички хоромозоми бактеријских и вирусних честица раније успешно синтетисани, ово је први пут да су научници били у стању да синтетишу хромозом који је део једра еукариота, какве имају и други сложенији организми, међу њима и људи. Квашчева ћелија и људска ћелија имају хромозоме груписане у једру, док су вирусне и бактеријске ћелије су простије грађе, оне свој генетски материјал имају дифузно распрострањен у протоплазми.
Према USA Today, истраживачи су изменили 15% оригиналног састава хромозома, узимајући делове који су сматрани вишком, и заменили другим новим делом ДНК (Дезокси Рибонуклеинском киселином). Ово је омогућило да се створе нови сојеви квасца, који би могли да се потенцијално користе за производњу биогорива или као начин да се синтетишу супстанце за производњу вакцина нпр. за маларију, или само за поправак квалитета пива…
Таква могућност такође је омогућила научницима да проучавају како сојеви расту или како сојеви развијају нове карактеристике.
“То је права снага синтетичке биологије”, рекао је Беке, у интервјуу часопису USA Тодаy. “Ово је еволуција која се одвија `супербрзином`.”
“Овом технологијом можемо да поново створимо нове организме или да их уједначимо” – додао је члан тима Јижи Цаи (Yizhi Cai) за Guardian. “Могли бисмо много лакше произвести геном организама који би били корисни за производњу биогорива, и имали друге индустријске примене.”
Ово већ изазива забринутост међу онима који верују да би синтетички организми могли потенцијално да изазову велике штете по животну средину или здравље људи, ако би их случајно или намерно ослободили из лабораторије.
Цаи је истакао да научници морају да воде рачуна да њихова истраживања не изазову штете по еколошку средину ако истраживање буде узнапредовало.
извор: rt.com, ФБР превод Љиљана Јовановић, приредила Биљана Диковић
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
