Др. Десанка Крстић: Коментар на предавање владике Атанасија

Има ли трагичније судбине од Јудине? Он, Његов апостол, сведок Његовог божанског учења и чуда које је творио и чији је сведок био дошао је у искушење да га изда за неколико сребрника. И сви знамо како је завршио. За трагику његовог постојања Господ је рекао: “Боље тај човек да се није ни родио.“

Како су могуће такве и толике трансформације човекове личности? На Јудином примеру, Господ нам је показао да су могуће и да ће нас такве издаје пратити у животу. Ако се издаје Бог, како се не би издао човек?

Човек са својом слободном вољом која је и благослов и проклетство, слободан је да се креће у и правцу зла ..и у правцу добра… Није ли то Достојевски најбоље дочарао у својим ликовима..?.

Прича се када је Леонардо де Винчи радио Тајну вечеру изабрао је дивног младића у коме је видео оличење лика Исуса Христа. За Јудин лик није могао да нађе никога ко би за то могао да му послужи и дуго је безуспешно трагао за таквим ликом. Он је Тајну вечеру радио двадесет година. После дуго времена срео је на улици човека за кога је одмах видео да може да му послужи као лик за Јуду. Довео га је у атеље и почео да слика. Човек се заплакао и потсетио уметника да му је много раније служио за лик Исуса Христа….

Има ли исту трагичну судбину и наш некадашњи понос, нада и стуб Православља, владика Атанасије кога је народ из милоште звао Таса.? Сада је доживео да га зову жалосно сАтанасије а о. Сава “Зоран издајник“. Најпре као монах аонда владика није ли се он заклео да служи Богу живоме а не да служи мамону, оцу лажи, највећем непријатељу људског рода ..?

Пажљиво саслушах његово предавање у Чачку, 24 јануара 2014 године и просто не могох да верујем каквих и коликих произвољности чух уз уверавања да “одговорно“ тврди. Произвољности које су и обичном лаику јасне а за теологе је излишно и говорити. Он “гоподина Артемија“ назначи као Јуду. Што би рекао Његош: “Све се човек ружи на човека, гледа мајмун себе у зрцалу“.

Као и раније, ни овом приликом умировљени владика није могао да се уздржи од бујице епитета и атрибута који му као владики не служе на част као: луди, лажов, тмуша, шуша, пљачкаш, дерикожа, пробисвет, слепица, психотичан, снобови, паралисани Которанин, примитивци, лицемер, откачена….Уз све то, има објашњење да има “погана уста“како сам рече.  Бар је ту искрен. За једног монаха и владику да ли је исправно да има погана уста? Да ли има привилегију да има погана уста? Да ли он са тако поганим устима може да служи и узима име Божје? Није ли то светогрђе? Многе опомене су нам дате да стражаримо код језика свога и “уздржимо језик од многословља. Мудар човек држи се ћутања“.(Приче 13,3)

Он академика и доктора Миодрага Петровића назва “луди“, господина Милоја Стефановића “лажов“ а за владику Артемија тај епитет употреби неколико пута.Да ли он уопште зна значење појма “психотичан“? Просто не верујем да не зна што му не смета да га врло слободно употреби. Мене почасти епитетом “откачена докторка Десанка Крстић“. Ја пристајем да ту етикету понесем под једним условом: да тачно докаже да “господин Артемије“ има 12 милиона долара у Грчкој банци и 14 милиона евра у комерцијалној банци у Србији. То није тешко доказати бар у Србији. Поред толиких произвољности, његова уверавања да то зна “сто посто“, не значе ништа. Не можемо да му верујемо на реч. Он мора то да докаже. Ако то не може да докаже онда ћу му епитет “откачена“ великодушно поклонити.

Зар би такав милионер живео у собици од три квадратана метра? Не рече ли на такве примедбе владика Артемије да ће му све поклонити само да му каже где је новац?

Он даље рече да ни Литургија, ни крштење владике Артемија не вреде ништа. А да ли вреде католичке Литургије и њихова крштења? Да ли вреде Литургије јеретика? Зар о. Јустин не назначи католике као јеретике и католичку цркву као јеретичку цркву коју они крсте “сестринска црква“? Беше ли о. Јустин његов духовни отац а он његов ученик? Прогласише ли га за свеца? Беше ли он Јустиновац? Они могу да саслужују са јеретицима? По којим канонима је то дозвољено? То је јасно и лаицима.

            Не уочи ли о. Јустин још пре много година да су Православну веру о којој апостолски сведочи Св. Сава почели да издају православни патријарси, епископи и наследници Св. Саве  и “сабалажњавају православне савести, одричу јединствену и свеспасоносну истинитост Православне Цркве и вере, признају римске и друге јереси за равноправне са Истином, признају римског Понтифакса- Максимуса са свом његовом демонски противцрквеном гордошћу“.

            Потписом у Равени 2008 године они то и озваничише и признаше примат римског  Понтифакса “ са свом његовом демонски противцрквеном гордошћу“? Тај потпис он зове “радни текст“? Шта то управо значи?

Зар се онај набеђени Јустиновац, патријарх у сенци, владика бачки Иринеј Буловић сам не похвали да“пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима“.

            Зар он сам не рече да је такав “дар“ добио и митрополит Амфилохије.? Да ли смо чули да је то митрополит демантовао? О каквој онда клевети говори и непотребно се “изчуђава“ умировљени владика?

Можда је најтрагичније од свега, да он, бивши ученик аве Јустина, хоће Светог аву Јустина да стрпа у исти кош са новотарцима и осталим екуменистима. О. Јустин је проповедао Православи екуменизам, Екуменизам Богочовечанске Истине. То је јединство у Истини које нема никакве везе са њиховим екуменизмом и јединством “сестринских “цркава“ . Створи ли Господ једну Свету Саборну и Апостолску Цркву а не “сестринске цркве“?. То њихово јединство “сестринских цркава“, о. Јустин зове свејерес.

            “Какво је то зло да се једно буде “,? пита се доктор Теологије али не каже у чему да се буде једно.?!

Не писа ли о екуменизму о. Јусин у књизи“Православна црква и Екуменизам“? И он то зна!!..Како се не стиди да тако манипулише необавештене вернике?

Али, ту новотаријама умировљеног владике није крај.Он рече једну велику обману. “Нема нигде да је пост обавезан пред причешће. То су измислили језуити. Нема поста уочи велике суботе.“

Нису ли црквене заповести да се држи пост у одређеним данима?

Нас су супротно учили две хиљаде година. Зар се вековима православни нису припремали за Свето причешће постом, молитвом и исповешћу?

Није ли пост и молитва велико оружје у борби против злога?

Не рече ли нам се да се тај род изгони само постом и молитвом?

Није ли пост уздржање не само од мрсних јела већ уздржање и језика и од злих помисли и дела?

Није ли пост дубока унутрашња потреба човекове душе да сагледамо своје грехе и за њих се искрено покајемо?

Сад он даје нову теорију или брани своје благоутробије и велики стомак.

“Завладај стомаком док он није завладао тобом“, рече један светитељ.

Има у његовом говору и других, неконтролисаних контрадикторности. Он каже да је владика Артемије ширио вест о атентату на њега.“То је јефтина лаж“, потсмешљиво примећује да би у следећој реченици рекао:“ На Косову је могао свако свакога да убије кад год је хтео“. Наводи и пример кад су владику Артемија опколили   Шиптари  да су му они помогли и извели из окружења.

За опасност којој је владика Артемије био изложен на Косову не требају нам непоуздана сведочења умировљеног владике Атанасија кад о томе најбоље сведочи један странац, Американац Дејвид Хантер Хајнс, који је као амерички маринац био стациониран у Качанику, и који каже:

“Оно чега се сећам из 2000. и 2001. године јесте да је владика Артемије био на Косову у време најтежих година. Био је са својим народом. Био је у манастирима. Био је владика. Живео је у неописивим околностима. Ми смо морали да га штитимо. Није могао да излази ван манастира јер би био убијен на лицу места. Имао је оружану пратњу где год је ишао. Он је човек који је остао са својим народом, а могао је да оде, у то сам сигуран. Морали су да га отерају! Он није хтео да напусти Косово!“

И, задње чега се г. Хантер сећа, јесте сусрет (2009. године) владике Артемија са америчким генералом, командантом НАТО-а за целу југоисточну Европу, који је дошао да владики Артемију да “последњу шансу“ за “сарадњу“ са Америком – “да игра њихову игру“, да буде “политички подобан“.

Владика је такву “сарадњу“ одбио речима:

“Ми ћемо наставити да живимо овде, наставићемо да страдамо и умремо овде“.

За г. Хантера је непојмљиво и несхватљиво да таквог човека који је толико “издржао, који је био са својим народом и који је рекао те речи команданту војне силе“ – који је истински бранио свој народ и светиње на Косову – “да таквог човека –црква прогони!“

“Нешто много није у реду“, закључује један странац!

Кад је то јасно једном странцу – зашто то није јасно његовом “брату у Христу“?

Зар то није поразно сведочење једног странца за све оне који  желе да омаловаже боравак и опасности којима је владика Артемије био изложен  на Косову и “озаконе“ његово неканонско протеривање као што то чини његов “брат у Христу“, умировљени владика Атанасије који је у том прогону био десна рука и Синода СПЦ и окупатора а све у циљу стварања “независне државе Косово“?

 Кад поставља ова питања непотребно се крсти и “чуди“ његов “брат у Христу“!

То омаловажавање опасности којој је владика Артемије на Косову био изложен, није једина злурадост “брата у Христу“. Он му, као кукавица јаје, подмеће политичке састанке да докаже -шта?

Сарадњу владике Артемија са окупатором као што су они сарађивали?

Зар њихову сарадњу са окупатором у циљу стварања “независног Косова“ нису потврдиле Викиликсове тајне депеше америчке дипломатије?

Или хоће да покаже саслуживања са католицима као што су они радили и још увек раде?

Митроплит Амфилохије је највећи духовни егзодус са Косова “формулисао“ као десетак монаха. Умировљени владика Атранасије  је тај број “повисио“ на “38 калуђера и 12 калуђерица“. Наравно, они тај број морају да умањују не би ли тиме умањили своју срамоту и одговорност за највећи духовни егзодус са Косова јер забранише монасима да се исповедају код свога духовног оца и монаси пођоше за својим духовним оцем. Забранише и боравак њиховом духовном оцу на Косову?. Којим се то све канонима противи.? Не рече ли умировљени владика да окачи каноне мачку на реп. И окачили су.!!.

Заборављају ли да је владика Артемије одагајио расадник од 200 монаха, не само као нико од њих у српској цркви већ као нико ни у једној Православној цркви?! Стотинак монаха је за њим пошло. Чак и да је 38 како он каже! ? Заборавља ли да је Исус Христос почео своје учење са само 12 рибара па је своју истину раширио по целом свету?!

Могло би се још много штошта рећи о овоме предавању које је било насловљено као “Јединство вере и Заједница Духа Светога“ које се после само пет минута претворило у, може се рећи,  “дробљење“ о свему само не о насловљеној теми.

Какав се општи закључак намеће о предавању а још више о предавачу?

Толико произвољности и толико злурадости о свом брату у Христу и доскорашњем, дугогодишњем пријатељу може да породи порок -зависти и љубоморе.

Није ли једна од десет заповести: Не сведочи лажно.

“Ко осећа тежину својих грехова тaј не обраћа пажњу на грех ближњега“

“Као што облаци заклањају сунце тако и зле мисли заклањају разум“ рекоше свети људи.

Очигледно да су облаци давно заклонили његов разум а помрачена свест не види Истину и не осећа тежину својих грехова.

Од нашег некадашњег поноса и стуба Православља остаде руина!!!?..

Некада популарни Таса постаде жалосни сАтанасије.!!!?…

Којим искушењима он не одоли!!!?

Да ли га гордост на то наведе?

“Разарао сам га у дискусијама“, каже за владику Артемија.

И, како рече ђаво у Карамазовима “дражи ми је један такав него хиљаде други“.

Не мислим да савремена психијатрија може да помогне или да одговор на оваке садржаје. Овде једино помаже искусан духовник који ће му помоћи да се врати себи…и да се покаје...

Др. Десанка Крстић

На Младенце 2014

Торонто