Јесмо ли националисти и треба ли тога да се стидимо?

Патриотизам долази од латинске речи patria, грчки patris (πατρίς) што у преводу значи отаџбина, и у најширем смислу означава позитиван однос према својој Отаџбини. Изражава се кроз осећај поноса према достигнућима и култури своје земље, кроз настојање да се очува њен карактер и идентитет, али и кроз спремност да се за Отаџбину жртвује и сопствени живот. Ово и стога што патриотизам претпоставља да појединац увек треба да своје интересе подреди интересима шире заједнице. И овде долазимо до очигледне везе са Православљем и Светосављем.

Господ Исус Христ који је СТРАДАО ЗА РОД ЉУДСКИ каже – нову вам заповест дајем: да љубите један другог као што ја вас љубих (Јов 13,34), и на другом месту – Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јов. 15,13).

Свети Кнез Лазар Косовски се између царства земаљског и царства небеског, определио за царство небеско и својим животом потврдио овај избор. Баш као и косовски јунаци и многи пре њих и после њих.

Патриотизам, родољубље и национализам су синоними. Међутим, појму национализам се придаје сасвим друго значење које одговара појму шовинизам, а од стране оних који врше етикетирање националисти се често означавају и појмом фашисти. Ово се не ради случајно.

Етикетирање представља у суштини социолошки термин и најчешће се састоји у томе да се појединцу или групи приписује конотација негативнога, девијантнога у односу на општеприхваћени стандард. Др. Богољуб Шијаковић каже:

”Етикета-клевета је перформативни исказ: она има интенције не само да некоме припише извјесно друштвено непожељно својство, већ да га принуди да се у складу с њим влада да би потврдио своју дисквалификацију (…) Онај ко има моћ да етикетира хоће да етикету учини стварном. Он једну жељену форму перцепције другог, претвара у реалност другог.”

Национализам (према речнику САНУ) представља “свест о припадности одређеној нацији, национални дух, родољубље, патриотизам”, док је националиста “онај који има развијену свест о припадности одређеној нацији, родољуб, патриот”.

Шовинизам је уверење о надмоћности сопствене групе или народа над другима, чине га изузетно позитивне предрасуде о вредности сопствене нације уз истовремене негативне предрасуде према другим нацијама, повезане са мржњом, презиром, нетолеранцијом и агресивношћу што може довести до политике прогоњења, истребљивања и угњетавања припадника друге нације.

Да ли смо спроводили овакву политику или смо били њене жртве, мислим да нам је свима познато, и из свега наведеног није тешко извести закључак да ли смо националисти или шовинисти.

И на крају, одговор на питање шта је то србски национализам даје нам Свети Владика Николај:

”То је рам у коме је икона Христова.
То је дом у коме је Христос домаћин.
То је брак у коме је Христос благословитељ.
То је село и град у коме је Христос начелник.
То је држава у којој је Христос цар.
То је уметност у којој је Христос чаробност.
То је школа у којој је Христос учитељ.
То је Црква у којој је Христос првосвештеник.
То је борба у којој је Христос војсковођа.
То је страдање у коме је Христос главни страдалник.
То је мрак у коме је Христос једина свећа.
То је устанак против неправде са барјаком Христовим.
То је победа са певањем: Христос воскресе.
То је весеље где анђели Христови са људима играју.
То је ткиво историје србског народа коме је основа Христос,
а потка свеци, светитељке, јунаци и мученици Христови.
То је молитва до последње сузе
и последње капи зноја.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву,
срећа у побратимству, срећа у колиби, и на престолу.
Ето због чега је речено да је тешко бити Србин.
А то је речено комшијама Србским и издајницима Србским,
којима је национализам рам у који они стављају другу слику,
коју им противници Христови ставе у руке.”

Пише: Димитрије Марковић – СРБски ФБРепортер