Кина и рад на смрт

Поглед на нацију с највећим бројем смртних случајева због претераног рада у свету.

Источноазијска радна култура је у целом свету позната по дугом радном времену и исцрпљеним радницима. Позната нам је слика Јапанца на плати који граби задњи час да ухвати последњи воз за кући, тела дуж седишта док спавају, понекад у чудним неудобним положајима.

На потенцијално самоубилачку посвећеност послу се последњих деценија гледа као на пошаст, посебно међу Јапанцима. Јапанска реч „кароши“, дословно смрт од претераног рада, ушла је у речнике западних новинара и лекара, има је чак и у Википедији.

Упркос једној од најбољих светских евиденција о том предмету, смрт од претераног рада никако није својствена само Јапану. Има познатих примера у целом свету, и не само у Кини, која сада наводно предводи свет по броју смрти повезаних с радном исцрпљеношћу.

Процењује се да од стреса и последица стреса у Кини сваке године умре око 600 000 људи.

Овај број није изненађење онима који су упознати са антисамоубилачком мрежом у злогласним кинеским машинама за млевење радника, као што је Фокскон (Foxconn). Прековремени рад, тешки услови, ниске плате и слаби изгледи за будућност су рецепт за радним стресом индукована самоубиства у постројењима широм земље.

Иако су ове бројке и даље алармантно високе, оне чине релативно мали проценат од укупног броја жртава карошија у Кини. Можда изненађујуће, физички радници су се показали прилично отпорнима на лоше услове рада и захтевани физички напор. „Умни послови“, као они у оглашавању, примарни су контрибутори опасном нивоу стреса на раду.

Ове врсте послова се могу наћи на свим друштвено-економским нивоима, с тим да су код средње класе нешто заступљенији. Запослени у ИТ сектору су показали да имају међу највишим нивоима стреса на раду, 98,8 одсто је известило да им посао негативно утиче на здравље.

Такви здравствени ризици укључују несаницу, апатичност, повећање телесне тежине и дуг опоравак после малих болести као што је прехлада. Дуготрајна изложеност овим условима може довести до гојазности, дијабетеса и високог крвног притиска, што може да изазове болести срца и можданог удара – примарне убице жртава карошија у Кини.

За масе младих људи у кинеским савременим метрополама, који обилато прековремено раде а да за то обично нису плаћени, ова информација је већ стара вест. Конкуренција за угодна и добро плаћена радна места је изузетно жестока. Млади без одговарајућих гуанкси тј. друштвених веза често не извуку никакву корист од самоубилачког рада. Већи део кинеске средње класе, посебно млади људи, зарађује само делић онога што примају њихови западни или јапански радохоличарски парњаци.

У кинеској финансијској престоници, Шангају, недавно је примећен нагли пораст просечне старости венчаних. Скок се углавном приписује захтевном радном темпу, оправдаваном захтевима културе да се купе кућа и кола пре брака.

Успон радохоличарске културе се такође поклопио са опадањем наталитета у градовима, укључујући подручја у којима је паровима дозвољено да имају више од једног детета. Трошак бриге о деци и немогућности родитеља да се о њима брину су два фактора који томе доприносе. У том смислу, Кина се суочава са истим последицама као што их је Јапан имао код свог преоптерећеног становништва.

У одсуству широке друштвене реформе, нема потребног притиска да се онима који умиру од прекомерног рада понуди осигурање. Недостатак конкретних веза између узрока смрти и стреса на раду тренутно борбу за тако нешто чини унапред изгубљеном.

На маршу Кине ка неупоредивој економској надмоћности на светској сцени, многе ће јој препреке стајати на путу, укључујући еколошке проблеме, политичку корупцију и побуне. Сада томе додајте и све измученију радну снагу. Као и у Јапану, то је проблем који влада не може игнорисати.

Аутор: Шармика Моне
Извор: http://thediplomat.com/2014/03/working-to-death-in-china/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп