Богородица Љевишка је најстарија шиптарска црква, а ЕРП постаје “Православна црква Косова”?

Албанци и приштинска администрација на Косову и Метохији увелико припремају преименовање свега српског што је постојало у јужној српској покрајини. У пракси се то умногоме већ остварило, јер су скоро сви градови и села добили нова , албанска имена.

То се увелико већ ради и путем књига , пошто се пише нова, “косовска историја” под окриљем историчара са Косова, Албанске академије наука из Тиране али и уз свесрдну и огромну помоћ ЕУ и Америке.

Тако, Епархија Рашко-призренска биће по плану Приштине преименована у такозвану “Православну цркву Косова”, написали су већ албански историчари из Приштине.

Албански историчари су започели и писање историје са најгрубљим фалсификатима историјских чињеница.

У најновијој историји, без икаквог срама тврде да су Немањићи заправо албанско племе Нимани (!), и да је манастир Високи Дечани подигло албанско локално племе Гаши (!) а не Стефан Урош III Дечански Немањић, чија је задужбинарска повеља на пергаменту сачувана до данас.

Велелепна призренска црква Богородица Љевишка на интернет презентацији “Albanian.com” убележена је као “најстарија албанска црква на овим просторима”.

Слично се тврди и за преименовану “цркву Улпијану”, односно манастир Грачаницу, коју је подигао свети краљ Милутин, највећи српски ктитор.

Историјске чињенице говоре да у време градње манастира Високи Дечани и Грачанице Албанаца није било на Космету, јер првим турским пописом становниства 1455. године на овом простору се констатује да има само један одсто Арбанаса.

Али чудно је то да Албанци говоре да су њихови манастири а да те манастире сада чува Кфор и косовска полиција управо од Албанаца и њиховог сталног покушаја рушења истих. Пећку патријаршију даноноћно чува Кфор од Албанаца Пећку патријаршију даноноћно чува Кфор од Албанаца

“Сви освајачи Косова су увек имали посебне јединице које су оружјем штитили Високе Дечане и Пећку патријаршију од само једног истог непријатеља, Албанаца. Тако је било за време Турака и Првом и Другом светском рату, а тако је и данас”, каже историчар проф, др Милош Томовић.

Албанци негирају и наводе из књиге Олге Николић – ”Топоними Дренице” у којој се чињеницама говори да су на овом простору 99 одсто сви топоними са српским именом. Данас на простору Дренице, општине Србица, Клина и Глоговац, нема ниједне ознаке са српским именом.

ВЕСТИ