Бранко Лустиг: Снимио бих филм о Јасеновцу

ДВОСТРУКИ оскаревац Бранко Лустиг, иако господин у годинама, и данас је незаобилазна фигура у свету филма – сваке године гласа за Оскаре. У свом загребачком стану има два, која стоје на полици уз бројне друге награде које је добио. Сам каже да је оног часа када му је Академија доделила Оскаре и када је изашао из дворане где су му свечано уручени, то поглавље живота за њега било је завршено. Оно што одмах упада у очи јесте да је и даље елегантан и духовит.

Сада је уврштен и међу педесет највећих продуцената у историји Холивуда.

– Ма, ја то уопште не зарезујем, како би Срби рекли, ни за суву шљиву. Шта значи педесет најбољих продуцената? Ништа. Добро је да је „Шиндлерова листа“, филм којем сам био продуцент, један од десет најбољих по мишљењу америчке Академије и то је тако последњих 20 година.

* Вратили сте се у Хрватску после деценија живота у Америци. Какви су вам утисци?

– Да сам знао да је овако као што јесте, добро пазите, можда не бих дошао. Моја жена и ја смо мислили да сам са осамдесет и две године дао све што је требало да дам. Више ми се није остајало на Бел Еру, у улици у којој упалите свећу на прозору уколико у току дана видите човека, а ту и тамо прође најновији тип „ферарија“.

* Шта вас је дочекало на овим просторима?

– Дошао сам и због свог фестивала савременог јеврејског филма који се одржава већ осму годину. Веома се томе веселим а и ове године имаћемо добрих филмова. Упркос томе што људе више не интересује прошлост и Холокауст, иако сви тврде да то не сме никада да се заборави. Ни продуценти више не раде филмове који говоре о Холокаусту. Ове године отварамо фестивал баш са „Шиндлеровом листом“.

* Да ли су вас у Загребу дочекали са уважавањем?

– Ма не, дочекала ме огромна бирократија, на коју у Америци нисам био навикнут. Нисам тамо ништа добио преко реда, али је све било на свом месту, а овде ништа није на свом месту. За све се морате борити, гурати, а тешко је гурати се у мојим годинама.

* А јесу ли вас бар питали о вашим искуствима, тражили савете?

– Највише ме погодило то што ме упркос два Оскара, овде нико ништа није питао. То ми се у Београду не би догодило зато што тамо људи друкчије мисле. Овде ме нису позвали ни на какав састанак, питали ме шта мислим… Као да немам ништа иза себе, као да сам сада дошао са улице.

* Да ли су ваше поруке о толеранцији овде наишле на плодно тле?

– Неки делови друштва су данас толерантнији него пре, али неки много мање. Држим по целој Хрватској предавања о толеранцији и нисам имао доброг искуства. Јер, био сам глуп и рекао оно што искрено мислим, а то још није код нас могуће. Увек када говорим младим људима присетим се сцене из Аушвица и вешања једног детета, када је неко довикнуо: „Нема Бога“. А други додао: „Има, али управо га вешају“.

* Мањине су све више угрожене, како гледате на притиске које стално доживљавају?

– У Хрватској, али и Србији, то су Роми, стављају их у гета. Понекад се то осети и према Јеврејима, Србима у Хрватској. Управо зато прошлост, па тако и Јасеновац, не сме да се заборави. Зар није чудно да после толико година нема филма о Јасеновцу. Да могу, продуцирао бих га. Нема ни режисера који би био зрео да направи такав филм. Или се боји да каже истину. Осим Горана Паскаљевића заправо не видим ко би то могао да направи. Можда Столе Попов. Можда Рајко Грлић. Мом пријатељу Булајићу не дају да ради филмове.

* Пратите ли шта се у региону догађа са филмом?

– Пратим, и нисам баш одушевљен. Многи филмови ми се не свиђају, мањак је дубине и љубави, а без љубави нема филма. Ови данашњи су некако суви.

* А Кустурица?

– Баш ми се не свиђа, мислим да је све око њега мало пренадувано.

* Осим филма о Јасеновцу, шта бисте још волели да радите?

– Филм о младима, о изгубљеној генерацији. Мислим да је то велика тема.

* Чујете ли се са Спилбергом?

– Да, сваког месеца. Желео сам да га овде доведем, али нема интересовања.

* Имате ли планове?

– Имам само где ћу на вечеру. Иако ми жена ни то не да. Немам, више не планирам, то је прошлост.

* Као члан Академије сваке године гласате за Оскаре. Да ли је ваш овогодишњи избор био потврђен у Лос Анђелесу?

– Гласао сам, али мало другачије него други. Уредно ми шаљу из Академије све материјале и филмове, тако да их гледам у Загребу истовремено када и они у Америци. По мени, најбоља је била „Небраска“. Можда и зато што говори о старом човеку, а ја сам исто тако стар, о његовој последњој жељи. Сам не желим камион, али било би добро да имам авион.

Вечерње новости