У Русији дечаке уче оружју, у Америци видео игрицама (ФОТО)
Начин на који дечаци одрастају у Русији веома се разликује од начина на који одрастају дечаци у Сједињеним Америчким Државама. У Русији дечаци од пет година уче вештине преживљавања, како да користе војну опрему и обучавају се у борби један на један голим рукама. Дечаци од само дванаест година уче да пуцају из пушке а неки од њих ће искусити праву падобранску обуку. У Америци, с друге стране, склони смо да се према нашим момцима односимо као према бебама. Они постају експерти у вештинама као што су наручивање брзе хране, играње видео игара и зурење у жене. Многи амерички дечаци никада неће научити да се понашају као мушкарци, што постаје упадљиво када одрасту. Дакле, гледајући на дуге стазе, шта мислите ко ће бити бољи – Русија или Америка ?
Мушкарци су по природи ловци. Не треба да будемо затворени у кући по цео дан. Ми смо створени са унутрашњом потребом за авантуром и да будемо активни.
Руси то разумеју. У Русији, дечаци се подижу да буду чврсти, физички јаки и активни. Постоје „војни спортски клубови“ што дечкиће обучавају вештинама које сам поменуо у првом пасусу. „Дејли мејл“ је недавно објавио репортажу о једном од ових „Беркут“ (Златни орао) клубова:
„Деца од пет година се шаљу на форсиране маршеве, даје им се бојева обука, уче се борби прса у прса и како да користе војну опрему. Дванаестогодишњаци се такође уче како да пуцају из аутоматске пушке Калашњиков и другог ручног оружја.
Некој деци се током редовних кампова клубова пружа прилика да скоче падобраном током падобранског тренинга.“
Да ли би волели да сте као млади имали имали имали прилику да изведете падобрански скок ?
Знам да би то мене натерало да одрастем много брже.
Самодисциплина и зрелост се не дешавају случајно. Захтевају вежбу. А Руси то разумеју…
„Клуб из Жуковског, у Русији, каже да пружа војну обуку програмирану тако да развије нове генерације „мајчице“ – термин који је синоним за бивши Совјетски Савез и комунистичку владавину из прошлог века. ( Читаоцу је јасно да је „Мајчица Русија“ далеко старији, дубљи и племенитији – појам. Или идеја која се живи и ако треба за њу умире. Глупости, незнању или пропагандистичкој намери творца текста којег цитира аутор овог чланка нека буде опроштено, не само зато што због порекла ваљда другачије и не може мислити, него и због фотографија које нам је пружио: http://www.dailymail.
Тренинг је обликован тако да промовише здрав начин живота, правилан физички развој и оданост домовини.
Већина инструктора су бивши припадници оружаних снага и из прве руке знају о тешкоћама службе у оружаним снагама, а припрема коју нуде је „младим борцима да одбију било каквог непријатеља“.“
Ако дечаке оставите њиховим играчкама, многи од њих ће поћи погрешним путем. То видимо широм Америке. Један од главних циљева конкретног „војног спортског клуба“ је да руске дечаке усмери на прав и тежак пут…
„Клуб позива родитеље да не чекају да им дете постане компулзивни коцкар, наркоман или алкохоличар, пре него што га пошаљу у клуб.
Такође својим младим члановима нуди прилику да постану пуноправни грађани и да науче како да одоле злу и насиљу, да штите слабе и потлачене, да верују у правду и увек да буду вођени храброшћу и јунаштвом.“
Па зашто ми не би имали нешто слично у Сједињеним Државама ?
Може ли бити да је начин на који подижемо наше момке један огроман неуспех ?
Само размислите о следећим чињеницама…
1. Просечан млади Американац пре навршене 21. године проведе 10 000 сати играјући видео игрице.
2. Једно истраживање је открило да 88 одсто свих Американаца старости од 8 до 18 година игра видео игре и да је четири пута више зависника од видео игара дечака него девојчица.
3. Просечни резултати пријемних испита за колеџе све су слабији већ годинама, а ниво образовања које наша деца добијају у већини америчких јавних школа је потпуна шала.
4. Према истраживању које је спровело National Geographic Society, само 37 одсто свих Американаца од 18 до 24. године старости способно је да нађе Ирак на мапи.
5. Само 26 одсто средњошколаца из Оклахоме зна називе првих 10 амандмана Устава САД.
6. Само 26 одсто средњошколаца из Оклахоме зна колико је судија у Врховном суду.
7. У овом тренутку, 15-годишњаци који похађају америчке државне школе чак нису ни рангирани у горњој половини свих индустријализованих држава, када је у питању математичка или научна писменост.
8. Просечан Американац попије више од 600 газираних пића сваке године. Далеко највише у свету.
9. Тамо 1962 године, само 13 одсто свих Американаца било је гојазно. Управо сада, око 36 одсто свих Американаца је дебело, предвиђа се да ће до 2030 године број порасти на 42 одсто.
10. САД имају највишу стопу развода на свету, и са широком маргином. Ово је успело да у парчиће разбије милионе породица са децом.
11. Постоји више од 3 милиона извештаја о злостављању деце у Сједињеним Државама сваке године.
12. У овом тренутку, отприлике једно од свака три детета у Сједињеним Америчким Државама живи у кући без оца.
13. Деца у Сједињеним Америчким Државама имају три пута веће шансе да им буду преписани антидепресиви него деца у Европи.
14. Запрепашћујућих 30 одсто свог интернет саобраћаја сада одлази на порнографске сајтове, а САД производе више порнографије него било која друга држава у историји света.
15. Просечан средњошколац проводи два сата гледајући порнографију сваке недеље.
16. Америка има највишу стопу трудноће тинејџерки у развијеном свету.
17. Према најновијим подацима које је објавио амерички Центар здравствене контроле, 20 милиона нових случајева полно преносивих инфекција у САД је сваке године, а Американци од 15 до 24 година старости чине око 50 одсто тих нових случајева полно преносивих инфекција.
18. У овом тренутку једна од сваке четири тинејџерке има најмање једну полно преносиву болест.
А све би било много другачије да смо другачије подизали нашу децу.
Уклонили смо колико год смо могли традиционалне вредности и морал из образовања. Наше младе људе смо учили да су само животиње које су тек мало више еволуирале од других животиња.
И управо тако се понашају.
Наше државне школе су претворене у државне пропагандне центре у којима се деца обучавају да буду нејаки поданици полицијске државе, државе као из „Великог брата“.
Према нашим дечацима се односимо као према бебама, не учимо их добром и лошем, једино што знамо да урадимо јесте, кад нам сметају, да их накљукамо лековима који потпуно мењају свест.
Дакле, не треба се чудити кад се испостави да су толики наши млади људи слабићи, нејаки и поражени забушанти без икаквог циља у животу.
Они су једноставно производ система којег смо ми створили.
Кад бисмо радили другачије, добили бисмо и другачије резултате.
Наши момци сигурно заслужују боље.
Аутор: Мајкл Снајдер
Извор: http://thetruthwins.com/
Превео и приредио: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
