Путин је уживао кад су Руси заузели приштински аеродром

Веза између Косова и Крима, која је досад углавном проналажена у оквирима полемике о повреди међународног права, то јест права на самоопредељење, добила је протеклог викенда нову димензију. У појединим америчким медијима појавила се теза како је руска анексија Крима у ствари дуго чекана освета Владимира Путина за Косово, где је Вашингтон потпуно игнорисао ставове Москве.

Некадашњи заменик америчког државног секретара Строб Талбот тако у ауторском тексту „Да бисте разумели Путина, погледајте у прошлост” у „Вашингтон посту” пише да је стално враћање руског председника на пример Косова без сумње израз укорењене руске фрустрације због понижавања које су трпели од Запада деведесетих година. Талбот такође спекулише о улози коју је Путин одиграо у кризи која је настала доласком руских трупа на Косово, ван договореног оквира сарадње са НАТО-ом.

Након што констатује да је до данашње кризе у Украјини, бомбардовање СР Југославије важило за најнапетији период у односима Истока и Запада после хладног рата, дипломата износи низ сећања чији су неки актери и данас актуелни. Први пут је Путина, тврди, срео када је са тимом америчких дипломата путовао у Москву на преговоре о заједничкој руско-америчкој операцији на Косову након повлачења српских трупа.

„За време састанка успевао је да изгледа у исто време опуштено и опрезно. Суптилно, али непогрешиво је поставио дистанцу између себе и (Виктора) Черномирдина. Успостављање личног контакта било је циљано. Само да би показао да је прочитао досије КГБ-а о мени споменуо је имена двојице руских песника које сам изучавао на колеџу.”

На том месту се у причи појављује Викторија Нуланд, садашња помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију, која се прославила „процурелим” телефонским разговором са амбасадором у Кијеву, када је псовком исказала шта мисли о важности ЕУ у решавању украјинске кризе. Талбот пише да му је за време састанка са Путином дотурила цедуљу на којој је писало да имају информацију како руска војска планира да се одвојено од снага НАТО-а распореди на Косову.

„Када сам наглас прочитао поруку коју ми је Нуландова пружила, Путин је самозадовољно одмахнуо руком и одглумио збуњеност. Његова порука је била двострука – знао је детаље из моје далеке прошлости, али није желео да ми каже шта се дешава овде и сада – или шта ће се следеће догодити.”

Талбот даље наводи да је у року од неколико сати више малих руских јединица из БиХ преко јужне Србије дошло на Косово. Руски контингент се сместио на аеродрому изван Приштине, док су здружене снаге НАТО-а долазиле из Македоније. Тадашњи заменик државног секретара САД каже да је криза која је претила да ескалира заустављена интервенцијом Бориса Јељцина, а улога коју је тада одиграо Путин код њега данас изазива сумњичавост.

„Путинова улога у једва избегнутом војном сукобу пре 15 година остаје мистерија, али његов став је тада био јасан и релевантан је данас. За време опасног вакуума власти у Москви – када је партнерство Русије и Запада било на преломној тачки, а руске снаге, којима је било дозлогрдило да буду фине према НАТО-у, одлучиле су да узму ствари у своје руке и пожуре у помоћ пријатељима – изгледало је као да Јељцинов будући наследник ужива у тој ситуацији.”

У досадашњим интерпретацијама догађаја који су претходили варничењу између војника Русије и НАТО-а није помињан Путин. Наводно је главни заповедник НАТО-а Весли Кларк инсистирао да се пошаљу падобранци у Приштину како би се предупредило руско напредовање, а до расплета драме је довело одбијање британског генерала Мајкла Џексона да уђе у сукоб са Русима.

„Нећу због тебе да почнем трећи светски рат”, поручио је Џексон Кларку, а његова одлука је ускоро добила и политичку подршку.

————————————————————-

Путина теже уклонити него Милошевића

На повезаност данашње руске политике са Путиновом фрустрацијом Косовом указује и интернет магазин „Слејт”, где се у чланку „Крим је Путинова освета” наводи да руски председник планира освету од 1999. године. Ауторка, међутим, мисли да је Слободан Милошевић могао бити збачен и без бомби захваљујући страним донацијама опозицији, што је сценарио који сугерише и када је у питању обарање Путина. „Има много разлика између Путина данас и Милошевића пре 15 година, али најзначајнија је чињеница да је Путин много јачи и теже га је уклонити. То је разлог да САД употребе своје најбоље умове да помогну Русима да то спроведу у дело. То може бити наша једина шанса за исправљање тока историје”, пише америчка новинарка руског порекла Маша Гесен у „Слејту”.