УВОЗОМ ОТРОВНЕ ХРАНЕ, НЕПАЖЊОМ НАДЛЕЖНИХ СРБИЈА ОД ЗДРАВИХ ГРАЂАНА ПРАВИ АРМИЈУ ИНВАЛИДА!!!

У новосадским обдаништима хистамином је отровано више од сто малишана. Ова вест одмах је ублажена, па су по захтеву „другова“ задужених за извештавање деца којима је осип трајао краће од времена које су провели у вртићу, скинута са листе. Родитељима те деце је саопштено да код њих није било реакција. Само она деца чије здравље је било угрожено и која су због гушења, јаког свраба и осипа морала да буду медицински збринута званично су проглашена отрованом њих четрдесет петоро. У наредна два дана, „само за медије“, отрованих је било двадесет и шесторо!

Медијско заташкавање броја отроване деце у новосадским обдаништима, обавили су владини службеници, како би истина о тровању народа на којој зарађују домаћи и страни тајкуни, остала тајна. Наиме, до новосадских вртића, некако су стигле отровне сардине увезене из Туниса, а увезло их је предузеће из Земуна. Привредник је део робе продао новосадским обдаништима, а део је пуштен у малопродају.

Када су урађене анализе сардина које су деца јела за доручак испоставило се да је на килограм сардина присутно 400 милиграма хистамина. Све преко 40 милиграма је опасно по здравље. У питању је био елиза тест, а урадио га је Новосадски научни институт.

Увозник није веровао резултатима и затражио је да се обави супер анализа. Супер анализа је поново показала присутност од 400 милиграма на једном килограму. Увозник је сада окривио произвођача из Туниса и упутио му је налазе мејлом и факсом и захтевао да овај узме робу назад као неисправну.

Произвођач му је рекао да нема проблема, али да претходно мора да му достави разултате анализе национално референтне лабораторије Србије. Пошто је таква лабораторија не постоји, произвођач није признао неисправност робе и она није враћена у Тунис.

За лабораторију је ЕУ раније донирала опрему, али је опрема украдена из Батајнице. Она се сада налази на Новосадском универзитету и њоме је до именовања на место министра управљао професор Драган Гламочић, како је тамо завршила Гламочић би требало да објасни.

Роба коју привредник није могао да врати у Тунис, требало је да буде заплењена и уништена, али управа то урадила само са једним контигентом робе док су четири друга остала у продаји. Риба заражена хистамином изазива алергијске реакције, у екстремним случајевима може доћи и до гушења и смртних исхода.

Из материјала који нам је доставила професорка Веселина Пелагић која је овај случај опширно коментарисала на друштвеним мрежама испоставило се да и по нашим прописима санитарни и ветеринарски инспектори морају много одлучније да реагују.

Ко је крив што је таква риба увезена из Туниса? Крив је Синиша Котур начелник одељења за међународни промет и сертификацију у министарству пољопривреде. Његов посао је да у земљу не улазе отровне намирнице. Није Котур једини кривац, његови шефови Зоран Мићовић, директор управе за ветерину и министар пољопривреде Драган Гламочић, криви су што се ова ситуација константно понавља. Стално се у Србију увози здравствено неисправна роба. Ко је крив што сва риба није заплењена и уништена пре уласка у новосадске вртиће?

Криви су начелници републичке и београдске ветеринарске инспекције Сања Челебићанин и Душан Љуштина. Љуштина јер је риба кренула неисправна из Земуна који је у његовој надлежности, Челебићанинова што је неисправна риба сервирана деци за доручак у Новом Саду.

Криви су и родитељи који седе у саветима родитеља у вртићима и школама широм Србије, ако ћуте о оваквим догађајима. Криви сви који прихватају провизије да овако неодговорним привредницима дозволе снабдевање вртића хормонском пилетином, неисправном рибом, виршлама пуњеним машински откошеним месом треће категорије у коме су кости бубрези, плућа и тртице животиња и други отпатци којима у ЕУ више ни мачке не хране.

Криви су сви у Министарству здравља који се праве да ово нема везе са њиховим министарством. Крива је министарка Славица Ђукић Дејановић јер ћути док од здравих грађана отровном храном праве праве армију инвалида.

Криви су Судови који ослобађају троваче наше деце или одуговлаче поступке, криви су тужиоци који немају храбрости да покрену кривичне поступке када им полиција достави доказе.

Да ли независност рада судова и самосталност тужилаштва значе да ће деца судија и тужилаца морати да пију млеко са повишеним нивоом афла токсина, да једу пилетину са хормонима и антибиотицима, говедину заражену шмаленбергом, свињске шницле од цркнутих прасића, пршуту од свиња оболелих од свињске куге…

Да ли су плате судија и тужилаца довољне да се њихове породице храном не снабдевају у Максију, Аману, Идеи и другим продавницама где се масовно продаје нездрава храна?

Време је и да нам Александар Вучић, објасни каква је то борба против корупције, када људи које плаћају тајкуни седе у Министарству пољопривреде и дозвољавају да нас масовно трују. Зар тим министарством не управља човек кога је он представио као великог стручњака?

Прошле године ветеринарски инспектор Момчило Цветковић поднео је пријаву Тужилаштву против одговорних у Управи за ветерину Зорана Мићовића, Сање Челебићанин, против министра пољопривреде и свих шефова окружних одсека ветеринарске инспекције.

Пријавом су обухваћене и три фирме за производњу хране, а које су дистрибуирале производе штетне за људско здравље у продавнице широм Србије.

Цветковић је доставио све доказе које поступак захтева, сада се поставља питање да ли треба рад редовних судова и тужилаштва који посао не умеју или не желе да ураде, да замене народни судови, где би народ уз помоћ мотки и каменица по кратком поступку судио поквареним капиталистима и њиховим плаћеницима.

©Гето Србија