КАД ПАСТИРУ СЛОМИШ КИЧМУ…

(Први део трактата „ЈА САМ У КАТАКОМБИ, МАМА, НЕ БРИНИ ЗА МЕНЕ!“)

Сећате ли се банде украјинских фашиста пред вратима Кијево-печерске лавре? „Тресла се гора, родио се миш“, рекли би људи. Шта је било са борцима за Православље из ове лавре, да ли су одстојали Православље или су се поколебали као онај од 40 мученика Севастијских који је побегао из леденог језера и одрекао се тиме Православља?

Галама је око тога утихнула, Лавра је остала у рукама Московске патријаршије, а резултат у нашој јавности није познат. Ултиматум украјинских фашиста да Лавра пређе под омофор (или омчу) Кијевског расколничког патријархата нису становници Лавре испунили. Ипак, они који прате детаљно оно што се у Украјини дешава приметили су да се после догађаја око Лавре десио један заокрет у ставовима украјинских епископа из Московске патријаршије. Многи од њих почели су, Господи помилуј, да призивају на рат Кијева против Москве. Један од њих, сушта интелигенција, митрополит Августин, оправдавао је рат православних Малоруса (Украјинаца) против православних Великоруса, тиме што је и св. Николај Јапански благословио да се у рату Русија-Јапан православни Јапанци моле за победу јапанског оружја, док ће он, Николај, као Рус, да се моли за победу руског оружја. Није Августину пало на памет да је рат Јапан-Русија био рат око територија, а да је рат Руси против Руса идеолошки рат – НАТО-глобалиста против слободне малоруске државе. То што Августин призива НАТО-Русе да ратују против оних осталих Руса било би идентично томе да 1941. Српска црква позива Србе да се прикључе Титу и ратују против краљеве војске.

То, да је епископат Украјинске Цркве подлегао пред притисцима, доказао је после неколико дана и носилац омражене титуле у СПЦ – „мјестобљуститељ“ Кијевске митрополитске катедре Онуфрије. Он је прво, на Недељу Православља, са разним јеретицима и „најгорим Божијим противницима“ учествовао у свечаности организованој поводом стогодишњице смрти једног трећеразредног писца-русофоба у Кијеву, а онда је и званично признао револуционарну бандитску власт у Кијеву. После њега, изређали су се још неки из Украјинске Цркве – Московског патријархата који су позивали на мржњу према Путину и Великорусима.

Укратко, епископат Украјинске цркве, углавном, је подлегао притисцима и ради неке сигурности у границама Украјине одао се невољно русофобији, а како и зашто – о томе у следећем наставку трактата, ако Бог да.

Погледајте, такође: ЈЕРАРХИЈА УКРАЈИНСКЕ ЦРКВЕ ИЗДАЛА

Припремила екипа Фб странице “Православље живот вечни”