Мајкл Кирби: Косово и Крим нису за поређење

Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби у интервјуу Политици покушао је да објасни „како Косово сме, а Крим не сме да се отцепи од суверене државе“.

Косово је минулих дана у светским медијима постало једно од незаобилазних поређења са актуелном ситуацијом у којој се Крим, без одобрења централне власти у Кијеву, отцепио од Украјине. Америчка дипломатија, међутим, сматра да Косово и Крим нису за поређење јер, како каже у интервјуу за „Политику” амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби, „процес који је водио ка независности Косова био је знатно дугорочнији процес него што сада видимо на Криму”.

Према речима Кирбија, најпре су „људи на Косову 1991. гласали да не желе да живе у истој земљи, у време када се Југославија распадала, потом су 1998. и 1999. почели немири и насиље, па су уследили бомбардовање и резолуција 1244 Савета безбедности УН, да би 2008. проглашена независност, што је био дуг процес који је укључивао међународну заједницу”.

„С друге стране смо имали процес на Мајдану који је променио владу, а ни месец дана од тада Русија је већ одлучила да Крим треба да се отцепи због великог етничког насиља. Ми не видимо доказе тог етничког насиља. Посматрамо све међународне обавезе које је Русија преузела у погледу Украјине. На то ће вам многи рећи да ту има лицемерја и да су Руси искористили америчка средства, само много брже. Чак и на Криму кажу да су се угледали на косовски преседан и пример.

Не слажем се с тим да косовски пример одговара ситуацији. Рекао бих да траже изговор који је користан за њих. Али оно што сам већ описао значајно се разликује по чињеничним основама.

Још мислите да је Косово случај sui generis, иако очигледно има утицај на многе сецесионистичке покрете у свету?

Прво, мислим да је то другачији случај. Друго, отварање питања граница у Европи, и конкретно у овом региону, биће праћено проблемима. Било је говора о размени севера Косова за Прешево и ми се томе изразито противимо, а и Влада Србије се томе противи. А постоји толико проблематичних граница у Европи. Само погледајте границе успостављене после Другог светског рата. Да ли заиста желимо да их „отварамо”? Погледајте источну и западну границу Пољске, потом Каљинградску област, па швајцарске границе, источну границу Словачке… У реду, они кажу да је Хрушчов 1954. узео Крим Русији и дао га Украјини, а да они сада то враћају назад. То нема смисла у савременом свету и не функционише на тај начин.

Али постоји мањак доследности када говорите о Косову и Криму, јер, с једне стране, браните промену граница Србије, а с друге се противите томе у Украјини?

Покушавам да укажем на многобројне разлике у та два случаја. Осим тога, сматрам да морамо да погледамо свет и да видимо ко држи реч. Русија је добровољно 1994. дала гаранције да ће штитити територијални интегритет Украјине, а сада 2014. је веома отворено рекла: Упс, нисмо тако мислили. И 1997. је у билатералном споразуму дала гаранције Украјини, а сада је рекла: Упс, нисмо тако мислили. Шта онда значе остале гаранције које су дали и остали споразуми које су склопили? Понављам, питање Косова смо решавали са Уједињеним нацијама. С друге стране, за резолуцију 1311 (о Украјини) Савета безбедности, 13 чланица је гласало „за”, Кина је била уздржана, а само је Русија била против. Они су одбили посматраче ОЕБС-а, док на Косову постоји много људи из ОЕБС-а. Проблем на Косову је у великој мери био међународни проблем у чије решавање су укључене многе стране, док су на Криму сугерисали да не желе никог другог осим Руса. Због тога сматрам да паралеле које се повлаче између Косова и Крима нису исправне паралеле.

Званичници Србије, могло би се рећи, гласно ћуте о кризи у Украјини. Да ли мислите да би Србија могла да буде под неком врстом дипломатског притиска да дефинише своју позицију или можда да уведе санкције Русији, као што су урадиле САД и ЕУ?

Наша позиција је јавна и ми осуђујемо то што Русија ради. И ЕУ је користила веома оштру реторику. Србија може да уради оно што Србија жели да уради. Када говоримо о томе шта би Србија требало да уради, морате се запитати како ви сагледавате вашу територију. Размислите о вашем погледу на територијални интегритет. Да ли сте доследни? Где су у свему томе руске акције? Да ли верујете да је то што је Русија узела Косово као пример (за отцепљење Крима) згодна аналогија? Или мислите да, можда, није?

Дакле, сугеришете Србији да се руководи аналогијом којом се САД не служе у њеном случају?

Не, ја кажем да Србија одлучи оно што је у њеном интересу и то не само краткорочно већ и на средњи и дуги рок. Где ће Србија завршити? Који је економски модел за Србију? Одлучите. Став моје земље је веома јасан: сматрамо да је Русија погрешила.

Да ли је могуће да Србија само констатује да је ситуација у Украјини последица распада међународног права на примеру Косова, а да се при том не сврста ни на страну Русије ни на страну Запада? Да ли је то могуће, имајући у виду да следеће године преузима председавање ОЕБС-у?

Све је могуће. Да, можете. А за мене ће бити интересантно да посматрам како ће Србија то учинити, будући да је наследница Титове Југославије, која је била оснивач Покрета несврстаних. Овде постоји ритуални осећај да Покрет несврстаних не стаје ни на чију страну. То је нешто што је историја Србије, а можда и њена будућност. То је само моје запажање, али мислим да можете да се угледате на неке неутралне земље које се суочиле са променама и да видите шта су оне урадиле. Шведска има дугу историју неутралности…

Да, али данас је шведски шеф дипломатије Карл Билт много оштрији према Русији него што је његов немачки колега…

Хоћу да кажем да има много примера – као што су Аустрија и Швајцарска – који показују шта је неутралност у постхладноратовском свету. Да ли то значи да не треба да се одредиш према једној страни, јер то одмах значи да си се придружио другој страни? Верујем да постоји начин да прођете све то и да одлучите. Истакао бих, на пример, Кипар, који је велики пријатељ Србије а и традиционални пријатељ Руса, али када се постави питање северног Кипра и паралела (са Кримом), очигледно не желе да буду на тој (руској) страни. Србија треба све то да сагледа, али мислим да све то посматрате кроз наочаре Покрета несврстаних. Не морате да изаберете већ само да одлучите шта је у вашем интересу. Јасно је шта бих вам ја сугерисао, али на вама је да одлучите.

На Вучићу је избор 

Говорећи о резултатима избора у Србији, Кирби каже да је на Александру Вучићу да одлучи да ли су му неопходне остале странке у влади да би спровео обећане реформе које би омогућиле људима да се запосле и које би потоме омогућиле привредни раст и наставак пут ка ЕУ. Према његовим речима, све странке које су прешле изборни цензус желе пут ка ЕУ и верују да су неопходне економске реформе, при чему само једна од њих не жели у коалицију са СНС.

„Неопходно је да размишљате како можете да извршите одређену врсту реформи у привреди које ће омогућити знатно повећање прихода у буџету државе. На пример, рударство. Имате огроман потенцијал у развијању рударства и пољопривреде, који би могли да омогуће приходе”, каже Кирби и најављује да ће Америчка привредна комора у Србији у октобру у Београду организовати регионалну конференцију за инвестиције у југоисточној Европи и да ће америчка амбасада повести у САД групу консултанта из целе Србије како би их обучили како да привуку још инвестиција у земљу.

Ненад Радичевић – Политика