Јасни ставови Владике Артемија

Ових дана дигла се велика прашина око интервјуа који је Владика Артемије дао инфо-служби Епархије у Езгилу. Епископ је одговорио на многа питања око којих је било разних недоумица, препирања на разним форумима и сајтовима. На једном порталу, на пример, читава расправа је избила око тога да ли је Свето Причешће код Епископа из Српске Православне Цркве „отров у чаши“. Владика Артемије је потврдио и у свом првом обраћању „Да се разумемо“, а и сада, да су тајне у СПЦ валидне, и да он никада није негирао валидност Светих Тајни као и благодат. Благодат се добија силом Духа Светога, а не од начина живота једног Епископа или свештеника.

Много верника долази на Свете Литургије где служи Владика Артемије, а такође иду на Литургије по својим Епархијама па их је ово питање збуњивало, може ли се ићи и тамо и овамо. Јер ти верници сматрају Владику Артемија канонским Епископом Српске Православне Цркве, дакле Епископом рашко-призренским, што он заправо и јесте. Када ти верници не би могли да иду и на Литургије по својим Епархијама, и по Катакомбама где служи Владика, дошло би до великог реза и питања које би се наметнуло само од себе: „Да ли је Владика Артемије Епископ рашко-призренски“?

Такође овом изјавом Владика Артемије не позива вернике да иду у своје Епархије на Литургије, већ само наглашава да они верници који већ одлазе и у своје Епархије на Литургије то могу да чине, јер је то ствар самоизбора. Владика Артемије је и даље део Српске Православне Цркве, и он јесте Епископ рашко-призренски, док је Теодосије узурпатор Епархије рашко-призренске, на чему је он заједно са Савом Јањићем годинама радио. Ових дана смо могли и видети да Сава Јањић узима документа непостојеће државе Косово и тиме је само утемељио оно на чему је годинама радио, а то је стварање независности Косова.

Разни Зилоти и расколници полагали су наду да ће се Владика Артемије њима прикључити, и тим тврдњама стварали једну нездраву климу и смутњу међу верницима. Сада јасно знају да Владика Артемије никада није имао намеру да општи са њима, и да неће бити молитвеног општења у будућности. Следбеници Акакија, присталице ГОХ-а (Грчке истинске православне цркве), и осталих расколничких групација не могу полагати наду у Владику Артемија, јер им он за то никада није давао ни наду а ни повод.

Владика Артемије ће се и даље држати златне средине, или Царског пута којима су ишли сви наши Свети Оци, од Светога Саве, Николаја, Јустина па ево и нашег Владике Артемија. Такође је јасно да су коментари о стварању неких нових цркава или парасинагога апсолутно нетачни, јер Владика Артемије нема намеру ићи нигде, како је то написао у свом тексту „Да се разумемо“: „Ми, заиста, не намеравамо ићи било где, него остати где смо и до сада били – у јединству са Црквом Символа Вере, са Светим Апостолима, са Светим Оцима, са Светим Васељенским Саборима, са нашим Светим Савом, Светим Владиком Николајем, Светим Аввом Јустином Ћелиjским, и осталим Светитељима који животом својим Богу угодише и нама светао пример оставише. Верујемо да се по том питању и Ви, који сте моментално збуњени, у потпуности са Нама слажете, и да нико од нас не намерава да трасира неки нови пут или оснива неку нову своју „цркву“. Јер само тако у заједници међусобно и „са свима Светима“, имамо наду да достигнемо циљ који је Господ поставио пред нас – Живот вечни“.

Што се тиче хиротоније неких нових Епископа, те приче такође нису тачне, дакле тога никада неће бити, јер тиме би се створила и нека нова црква, а Владика не жели да цепа Хитон Христов. То није учинио ни Владичин духовни Отац Ава Јустин, и јасно је да Владика гази утабаним стазама Светога Јустина, и Светог Владике Николаја.

Владика Артемије је престао да помиње Патријарха на основу 15. Канона Прво-другог Цариградског Сабора, јер оно што је учинио Патријарх Иринеј (паљење свећица за Јеврејски празник Хануке), није учинио ни вођа екуменизма Цариградски Патријарх Вартоломеј.

Такође сви они који су се збуњивали око календара, сада јасно могу да знају да нови календар није јерес, али јесте грешка, која је настала почетком 20 века. На питање како да се боримо против екуменизма, јасно смо добили смернице: „Речју, животом, делом, храбрим исповедањем своје вере, неприхватањем ставова које екуменисти заступају, значи одлазак на заједничке молитве са јеретицима, то је оно што Канони не допуштају. То је начин наше борбе. Ми не можемо да спречимо некога да и тим путем иде, али онда са њим не можемо имати молитвено општење“. Свакако да се против екумениста треба борити из Цркве Христове, а не из неке друге цркве коју је направио онај или овај расколник. Најлакше је побећи, али је подвиг остати и борити се против искушења и недаћа на Светосавском Трону. Из боја беже само кукавице а храбри остају.

И на крају можемо да закључимо да се ништа није променило у ставовима Епископа Артемија од када је написао текст „Да се разумемо“ па све до данашњег дана. Несумњиво је Владика причасник онога Блаженства где се каже „Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско“, јер они који страдају за правду Христову имају отворен пут у Царство Небеско и живот будућег века.

Амин.

ИНфо служба

Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу