Запад стрепи од Велике Русије

Украјинска Аутономна област Крим и званично је од јуче постала део Руске Федерације. Тако је одлучио Уставни суд Руске Федерације, који је оценио да је споразум о припајању Републике Крим и града Севастопоља Русији у складу са Уставом.

Окончање Путинових настојања да врати Крим под окриље Русије, где је и био до 1954, када га је Украјини предао тадашњи генерални секретар КП СССР Никита Хрушчов, изазвало је буру негодовања и забринутости у међународној јавности. Многи се питају да ли је то само део руског плана да врати у некадашње границе и друге совјетске републике, посебно оне које су јој непосредно уз границу и у којима живи многобројна руска популација.

Бивша америчка секретарка Хилари Клинтон изразила је уверење да руски председник покушава да прекроји постојеће европске границе. У резоновању Клинтонове има доста логике, пошто је Москва током последњих година, а пре свега на економском плану, успела уз себе да веже многе бивше совјетске републике и један број европских држава, па и Немачку као водећу чланицу ЕУ.

Клинтонова, која важи за вероватног кандидата на следећим америчким председничким изборима, навела је да у Европи постоји још много региона, посебно у Летонији, Литванији и Естонији, у којима има Руса, то јест оних који говоре руским језиком, и упозорила да би и друге земље могле да се суоче са руским нападом.

„Путин покушава да прекроји границе Европе установљене после Другог светског рата”, нагласила је Клинтонова и додала да се нада да није реч о новом хладном рату. „То нико не жели”, рекла је она, али је указала да то „зависи од Путина”.

Њен став дели и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, који је осудио припајање Крима Русији и изразио забринутост због погибије украјинског војника у уторак. Он је рекао да се Русија оглушила о све позиве да се понаша у складу са међународним правом и да је кренула „опасним путем”. Истовремено, амерички државни секретар Џон Кери упозорио је Русију да не врши никакав војни упад на исток Украјине и упоредио је „националистички занос”, подстакнут кризом због Крима, са ситуацијом пред избијање Другог светског рата.

Кери је то рекао у уторак пред једним скупом студената у Стејт департменту и нагласио да би у том случају одговор међународне заједнице морао да буде пропорционалан. Кери је рекао да се нада да до тога неће доћи и да не жели да износи опције за било какав амерички или глобални одговор за било какав руски упад на исток Украјине пре него што се процени ситуација након припајања Крима Руској Федерацији, пренео је АФП.

„Сада је сасвим нечувено да развијате националистички занос који би могао да се прошири на веома опасан начин”, додао је Кери. „Све што треба да урадите јесте да се вратите и читате историју, то јест период припрема за Други светски рат и да читате о страстима које су се развиле из такве врсте националистичког заноса”, рекао је Кери студентима.

Жеља Руса који су се по распаду СССР-а нашли изван матичне државе није скоријег датума. Тако је у Татарстану, који је од 1990. прогласио свој суверенитет, 1992. одржан референдум о потпуном присаједињењу матици. Такође, сличан референдум одржан је у Придњестровљу, делу Молдавије, 2006. Тада се велика већина грађана изјаснила за присаједињење Русији, али им се жеља, за сада, није остварила.

Узимајући у обзир да неколико милиона Руса живи ван граница Русије, и то у земљама које су суседне Русији, Запад покушава да истакне да ипак има „црвене линије” када је у питању евентуално ширење Русије. Те „црвене линије” се налазе, пре свега, на границама држава које су чланице НАТО-а.

Потпредседник САД Џозеф Бајден јуче је упозорио Русију да ће САД одговорити на било какву агресију на НАТО савезнике. Бајден је током посете балтичком региону рекао новинарима да „уз голу агресију расту трошкови”, али је пружио уверење лидерима Литваније и Летоније да ће САД бранити сваку чланицу НАТО-а од агресије.

„Одлучно смо уз наше балтичке савезнике у подршци украјинском народу и против руске агресије”, рекао је потпредседник САД, додајући да ће се, „све док Русија настави да се креће мрачном стазом, суочавати са све већом политичком и економском изолацијом”.

Итар-Тас наводи Бајденове речи да се Вашингтон „веома озбиљно” односи према својим обавезама савезништва у НАТО-у.

„Управо из тог разлога недавно смо појачали удео САД у патролирању ваздушним простором Литваније, Летоније и Естоније”, рекао је он, изражавајући наду да ће се јачању присуства у балтичким земљама прикључити и друге чланице НАТО-а.

Потпредседник САД разговарао је у Вилњусу са председницима Литваније и Летоније, Далијом Грибаускајте и Андрисом Берзиншом, а у уторак се срео у Варшави са естонским председником Томасом Хендриком Илвесом и пољским званичницима.

Грибаускајтеова је, како наводи Ројтерс, рекла да се „уочава покушај употребе бруталне силе да се прекрајају границе европских држава и уништи послератна архитектура Европе”.

Илвес је, како преноси руска агенција РИА Новости, рекао да је неопходно појачати присуство САД и НАТО-а у балтичком региону, и указао као на пример солидарности и јачања колективне безбедности недавну одлуку НАТО-а да тамо упути шест америчких ловаца Ф-15Ц и два авиона танкера КЦ-135 ради јачања мисије за заштиту ваздушног простора над земљама Балтика.

С. Самарџија – Политика