Амерички банкари краду чије год злато стигну
Један од најзанимљивијих а најмање публикованих исхода Арапског пролећа и револуције коју је ЦИА подстакла у Либији пре две године била је чињеница да су западне банке украле 144 тоне злата из либијске централне банке – баш у време када је Венецуела тражила да јој се врати злато које је држала у америчким Федералним резервама ( ФЕД). Ова потражња за златом од стране централних банака на Западу, које су или продале или изнајмиле не само своје злато, већ и злато страних земаља које су држале из куртоазије, сада изазива нешто што је било незамисливо и прети крају споразума о петродолару са Саудијском Арабијом, због крађе злата које су Саудијци држали у западним трезорима.
Џим Вили: “ Догађаји у Сирији су заиста покидали америчко-саудијску везу. Сада се дешава нешто веома занимљиво, што ће тек бити у вестима, а ја ћу сад ланути. Лондонски и њујоршки банкари заједно краду саудијско злато.
Сво злато у власништву а ван Саудијске Арабије је украдено. Они користе реч „рехипотекација“ ( rehypothecation ). То значи да је на саудијском златном рачуну, а да га лондонски банкари користе за своја посла и за њега издају IOU-е (нека врста врло мутног признања дуга, признанице – прим. прев.: http://en.wikipedia.org/wiki/
То је исто као кад неко уђе у вашу гаражу, украде вам аудија или форда и остави цедуљче: „Дугујемо Вам 18 500 долара, касније дођите да их тражите. Нама требао ауто.“ – Џим Вили, 7. фебруар
Супротно од одговора председника ФЕД-а Бена Бернанкија Конгресу, посебно Рон Половом „злато није новац“, чињеница је да злато новац јесте, и да је многим народима вредније него њихов штампани „фиат“ ( лажни новац – прим. прев.). Кина је у прошлој деценији увезла толико злата да је то сада изазвало кризу кованица и робних берзи као што је Комекс (Comex), на којој се говори да може доћи до рационализације и где је потенцијал неиспоручивања подразумеваног такав да се може десити већ овог месеца. Поред тога, велике банке племенитих метала, као што су Џ. П. Морган Чејс, Голдман Сакс, па чак и Дојче банк, дистанцирале су се од тржишта злата, па чак и продају своје филијале које се баве робом, јер су покренуте нове истраге о манипулацији ценама, потекле од немачког Бафин-а.
Већина америчких војних интервенција у последњих неколико година су првенствено коришћене за напад на какву нацију која прети да ће престати да продаје своју нафту за петродолар или да ће се удаљити од америчке хегемоније. ЦИА и Ал Каида су повеле побуне у Либији и Сирији, а САД ратове у Ираку и Авганистану, под изговором тероризма, али је стварни циљ био кажњавање држава које су се окретале од петродолара и тражиле стабилније аранжмане са тржиштима у развоју као што су Кина и Русија.
Америка је у рату на многим фронтовима, већина се води „проксијима“ (преко трећих лица, стране прим. прев.) на Блиском истоку и Африци, да би се заштитили последњи остаци резервне валуте. И док бивши председник ФЕД-а може лагати Конгресу и америчком народу да се наши војници у иностранству боре за Демократију, истина лежи у чињеници да Америци треба злато да спасе долар за још неколико кратких година, за шта је изгледа вољна да баци највећег партнера под воз, да би се журка наставила.
Напомена: Испод оригиналног текста можете наћи већи број линкова на изворе за чињенице и тврдње изнете у овом чланку. Такође вам препоручујемо, ако се користите енглеским језиком, да погледате како је Украјина прошла са својим златом: http://real-agenda.com/2014/
Наравно, тих 1,5 – 2 милијарде долара нису покретач западне окупације Украјине, као што се могло прочитати на неким све жућим електронским страницама, али ће добро доћи…
Извор: http://www.
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
