О економији Крима (укратко)

Док сат откуцава до сутрашњег кримског референдума на коме ће становници гласати да ли ће се придружити Русији, или остати у Украјини, „Русија данас“ (Russia Today) гледа шта сунчано црноморско полуострво може понудити економски и шта га веже с Москвом и Кијевом. На први поглед, Крим има одређене проблеме – недостатак енергије, и још опасније, недостатак слатководних ресурса. Годишњи БДП републике је само 4,3 милијарде долара – 500 пута мање од економије Русије величине 2 билиона долара. Међутим, без обзира на резултате референдума, сређивање оронуле инфраструктуре и транспорта може понудити праву могућност за улагање, и руским компанијама, и кримским предузетницима.

Али туризам и енергетика су кључне за будућност:

Туризам

Окосница кримске локалне привреде је живахна туристичка индустрија с ослонцем на 6 милиона посетилаца годишње током летње сезоне. Али тренутно, 70 одсто туриста је из Украјине, само 25 одсто из Русије. Политички расцепи између Русије и Украјине могу одвратити туристе, поред тога што се очекује пад од 30 одсто у овој години.

Међутим, ако Крим постане део Русије постаће и атрактивна дестинација за одмор руског становништва које броји 142 милиона и чији је приход по глави три пута виши од украјинског – према проценама Светске банке.

Просечна плата Украјинаца је у фебруару 2014 године била 331 долар месечно, према украјинском Заводу за статистику. На Криму је просек 2693 гривне (283 долара), док у Кијеву запослени остварују скоро дупло, 4783 гривне (503 долара)

Нафта и гас

Велико економско богатство, награда, лежи на југу, пољима природног гаса у Црном мору.

Вађење из ових области има потенцијал који може бити значајан – до 7 милиона тона у годишњем производном капацитету, како процењује „Блумберг“.

Амерички ExxonMobil и британски Dutch Shell такође су били у преговорима с Украјином око бушења нафте у дубоким водама, подморју. Једини проблем је што се ова нафта налази испод кримских вода. Процењена вредност посла је 1 милијарда долара.

Подморски планови Ексона су тренутно на чекању, рекао је виши потпредседник Ендрју Свигер инвеститорима на једном састанку почетком марта.

Кримске власти су у четвртак под свој кишобран ставиле украјинска нафтна и гасна поља у Црном и Азовском мору, како је рекао председник Скупштине Крима, Владимир Константинов.

Он је за то да руски Гаспром преузме контролу над кримском нафтном и гасом.

„Русија, и Гаспром, би требали да воде рачуна о производњи нафте и гаса. То није наш проблем.“, рекао је Константинов, а пренеле РАИ Новости.

Али, како бележи „Русија данас“, Сергеј Аксјонов, премијер Крима и заговорник приступања Русији, се нада да ће иступање из Украјине трансформисати економију набоље. Аксјонов је навео Сингапур, који је, као независна град-држава, пример који треба следити.

…

Крим можда неће бити успешан као Сингапур, али опција да се повећа раст је да Крим постане специјална економска зона – са мање пореза и финансијске регулације – што би могло да подстакне раст и привуче стране инвестиције. Русија је 2005 године усвојила закон који омогућава специјалне економске зоне, и играла се са постављањем једне на Далеком истоку, али до сада ниједна није  успостављена.

Аутор:Тајлер Дарден
Извор: http://www.zerohedge.com/news/2014-03-15/crimeas-economy-summarized
Превео: Александар Јовановић