Како изгледа апсолутна власт СНС-а

„Напредни“ део нашег друштва нам тражи апсолутну подршку, преко 50%, како би могао да без проблема спроводи реформе. У пасусима који следе видећете како је апсолутна власт утицала на животе једне српске породице, како је утицала на град и како ће утицати на државу ако се „напредној“ апсолутној власти дозволи да је води.

Прошле године, У Зајечару су одржани локални избори на којима је СНС добио 38% гласова а УРС, који је до тада био већинска партија, 34%. Кампању од преко два месеца пратиле су свеопште туче по улицама града, бацање сузавца у локале неистомишљеника, купопродаја гласова… Све београдске зверке које никад пре нису крочиле у Зајечар, тада су дошле а наш Апсолутни ППВ Александар Први Вучић је у року од 3 сата успео да посети сва села, насеља и општине за један дан (они доконији су прорачунали да је његов конвој прекршио читав том саобраћајних прописа да би све то постигао). Старији грађанин који је културно испружио „средњак“ приликом проласка поред канцеларије СНС-а био је пребијен на мртво име и одведен у Хитну помоћ. На крају, после два месеца опсаде града који је личио на какво поприште урбаног рата, резултати су били познати – СНС је остварио тесну победу са 4% предности. Разбијене главе су завијене, очи од сузавца испране, понос прогутан – кренуло се у будућност у коју верујемо.

У години која је уследила, незапосленост је достигла врхунац. Сви директори јавних предузећа су смењени, доведени су кадрови СНС-а, државна предузећа су или угашена или су сведена на минимум рада (чак и Водовод). Људи који су имали по 20 и више година радног стажа у спортском центру (портири, чистачице…) су добили отказе, а директори су променили политичке боје и остали на позицијама.

Град који је запошљавао 10.000 људи само у индустрији, свео се на град духова где се креатуре које подсећају на људе у страху од страначких војника труде да се власти не замере превише.

Једину општинску локалну телевизију, некада најбољу локалну телевизију РТЗ, преузео је кадар СНС-а, естрадни менаџер Саша Мирковић.

Полако долазимо до дешавања новијег датума.

У овој предизборној кампањи, на локалу се није говорило о процентима медијске заступљености. Није се говорило ни о промилима. Једино што се могло чути а да није СНС, десило се пре неколико дана када је локални вођа УРС-а, Бошко Ничић, узео ПЛАЋЕНИ термин да му се нешто дозволи да каже и тај термин је био после поноћи. Све остало, СНС.

У таквом стању медијског мрака и индоктринације, одржани су избори за месне одборе о којима већина грађана није ни обавештена. Излазност није прешла реалних 20%, а СНС је забележио резултат од чак 86% гласова и тиме је заузео апсолутну власт у општини, апсолутну власт коју снивају челници СНС-а на републичком нивоу.

Пошто није било никог више да кочи реформе, СНС је кренуо у бесрамну пљачку града у којем није остало више ништа осим хотела (са сумњивим собним услугама), страних банака и великих трговинских ланаца од којих ни један није српски. Сва изградња је стала, људи масовно поодпуштавани, посмењивани. Ноћни клубови раде пуном паром. Највећи је одмах преко пута канцеларије СНС-а и под носом статуе Хајдук Вељка. „Главу дајем, Крајину не дајем“ – е да нас сад може видети брката јуначина Хајдук Вељко што је злотвору прашио пете…

Обзиром да већ држе 100% времена на локалним медијима, прешли су на освајање улице. У једном граду који има са околином око 50.000 становника, Зајечар је удомио 6 канцеларија СНС-а (можда их има више, ја сам о овима обавештен) раштрканих у свим деловима града. На улици се не може видети ни један једини плакат осим плаката СНС-а. Захваљујући мојој маленкости, једна од главних градских улица је у потпуности очишћена од плаката које су биле лепљене на бандере на сваких 10 метара и то у 4 реда, колико су морални патуљци СНС-а могли да дохвате. Искрено, видео сам пар налепница Двери око њиховог представништва, проред њих и СРС-а. Од УРС-а сам видео само једну налепницу на аутобуском стајалишту, 5 са 5 центиметара, и то нисам сигуран да ли је од ових или прошлих избора пошто је била јако офуцана.

Толико о демократској кампањи у области где СНС држи апсолутну власт.

Занимљива ствар се десила на прво вече предизборне тишине, у четвртак увече, када је један малолетник јајем погодио једну од канцеларија СНС-а док је унутра био састанак. Оно што је уследило је било невероватно! Неколико батинаша са леђима попут трокрилног шифоњера започело је потеру пешице, двојица су села на бицикле а кренули су и момци са аутомобилима, све то уз покличе „Одузећу те од живота“ и „Сломићу ти врат“. Потера која је трајала нешто око километар се завршила тако што су припадници СНС-а стрпали малолетника у аутомобил, одвели пред канцеларију где је једва, ангажовањем пролазника и млађих људи из странке који момка знају из околине, спречено да „хулиган, екстремиста и нациста“ добије превоз до хитне помоћи. Уз двадесетоминутно извињавање, рибање целокупног излога локала странке, малолетник је пуштен уз речи „Неће се ово овако завршити – видећете ви, не може ово овако“.

Том хулигану су оба родитеља остала без пребијене паре, обоје остали без посла у СНС чисткама (иако нису никад били страначки опредељени), тек ове године се вратили у кућу коју им је однела поплава пре више година. И када такав један момак баци јаје на апсолутну власт (јаје чак није било ни мућак већ свеже јаје, додуше најјефтиније, социјалне категорије), то је разлог за читаву потеру и пребијање (које је напомињем опет, једва спречено).

А на дан гласања, по обичају, партијски војници су у дуетима кренули да шпартају градом и позивају људе на гласање. Мене су такође питали идем ли да гласам и за кога. Град, иако су у току избори, био је празан. Само се чуло лелујање полуподераних Вучићевих плаката на мартовском ветру јер је јефтин лепак (као што је и све код СНС-а јефтино) очигледно попустио па се по неко усудио да цепне део Вучковог ђон-образа.

На самим бирачким местима није било сумњивих чикица који би да купе гласове – али што би? Две године физичке претње, медијског мрака и свеопштег терора на нивоу целокупне општине дале су свој резултат. Полиције није било ни за лек – човек би помислио да у питању права гласачка идила. Осим што је један део грађана био на „послу“ без плате, чак и недељом, и то 12 сати дневно, робујући страначким директорима – надајући се да ће мрвице са стола пасти и њима. Последња плата тим робовима у 21. веку је била у децембру када су великодушношћу великог вође робовима исплаћене плате+бонуси за празнике, све заједно између 10 и 15.000 динара. Од тада – ништа.

Центром града су шпартали униформисане страначке њушке које су постале нешто попут локалне милиције, да не кажем парамилитараца да не би превише подсећало на нацистички СА и СС.

Будућност у коју верујемо је црна да црња не може бити.

Да резимирамо, апсолутна власт подразумева:

– апсолутни медијски мрак

– робовање без плате чак и недељом и то по 12 сати

– сузавац и друга средства „мењања српске свести“ за и најмањи отпор власти

– пребијање свих неистомишљеника, било малолетних било пунолетних – јер у напредном друштву екстремистима нема места!

-процват кича и шунда, куплерајских хотела и страних компанија

Списак овде не стаје, али мислим да је људском бићу и ово сасвим довољно да види где га воде и у шта му мењају свест.

Не дајте се људи! Зајечар је пао, народ испашта због мањка храбрости да се супротстави. Али сада када имате слику како изгледна Апсолутна Напредна Власт, не дозволите да се остатак Србије претвори у Зајечар. Храбро до победе а онда помозите и својој браћи и сестрама из Зајечара јер изгледа сами не могу.

„Све што је потребно за тријумф зла је да добри људи не раде ништа“ – Едмунд Бурк