Правда: Бивше совјетске границе се преиспитују
Кримски преседан је учинио да другачије гледамо на слична питања бившег Совјетског Савеза. Проблем су изазвале совјетске власти овлашним исцртавањем административних граница између различитих региона. Многи су „патили“ од таквих поступака, укључујући, првенствено, Придњестровље, Карабах, Јужну Осетију и Абхазију.
Ситуација у којој етничке енклаве покушавају да се уједине с матицом развила се у: Републици Молдавији; Нагорно Карабаху, који легално припада азербејџану, али је фактички под контролом Јерменије; Јужној Осетији и Абхазији, чија независност није призната од већине земаља, али су дотиране из буџета Руске Федерације. Слична ситуација је са долином Фергана, узроком територијалног спора између Киргистана и Узбекистана због енклаве Шахимардан у Баткен региону насељене Узбецима. А шта је са компактним подручјима с Русима у Летонији, где летонске руске заједнице још нису почеле да се консолидују?
У Казахстану се, заузврат, расправља питање потенцијалног укључивања Узбекистана и Киргистана у питање аутономије у Казахстану. „Већина граница у Централној Азији нису природне. У будућности ће бити ситуација када ће се поново разматрати. Морамо на то бити спремни. Границе треба да буду без енклава. Постојеће противречности ће једном бити решене. Ово може бити тачно за Казахстан. Како сведоче искуства Југославије, све се може поделити ако постоји жеља“, рекао је казахстански политички аналитичар Мурат Шибутов за портал Total.kz.
Бројни су потенцијални сукоби у ЗНД, а сви су изазвани колапсом Совјетског Савеза који се догодио кршењем међународног права. На пример, аутономне покрајине нису имале право да одлучују о својој државној припадности.
То објашњава зашто ни један једини лидер ЗНД није дао формалну подршку акцијама Русије у кримском сукобу. Обавештени смо да је председник Владимир Путин разговарао 11. марта са партнерима из Царинске уније, да је са Александром Лукашенком и Нурсултаном Назарбајевим дискутовао своје поступке. Званични извештаји о резултатима тих сусрета су нејасни, звуче нешто као „ситуација треба да се реши у интересу украјинског народа и свих људи који живе у Украјини“.
Белоруски МСП наставља да у својим изјавама инсистира на важности очувања Украјине као „стабилне, територијално целовите и независне државе“. Нурсултан Назарбајев је приметио да Казахстан , као стратешки партнер, саосећа са ставом Русије да брани права националних мањина у Украјини, као и своје безбедносне интересе.
Све ове нејасне речи дозвољавају да се тумаче и као подршка акцији Руске Федерације у погледу поновног уједињавања с Кримом, и као њена осуда. Стручњаци из различитих земаља бившег совјетског простора за Правда.Ру коментаришу своје стварне проблеме у земљама ЗНД у вези с преседаном Крима.
Проблем ревизије постсовјетске границе Руске Федерације је раније идентификован, 2008 године у Грузији, рекао је Александар Искандариан, политички аналитичар из Јеревана и директор Института Кавказа. Кримски догађаји, поред унутрашње ситуације, су узроковани чињеницом да је, од 2008 године, дошло до извесног ревизионизма у односу на бивше совјетске републике. „Признање независности Јужне Осетије и Абхазије је отворило Пандорину кутију.“ Али чак су и ранија косовска дешавања у Европи одржана играла одлучујућу улогу, улогу захтева сепаратизма, рекао је експерт.
„Догађаји у Криму још једном доказују да границе нацртане од стране Совјетског Савеза нису задовољавајуће за свакога. Карабах је одржао референдум о независности пре више од 20 година, а становници Карабаха су давно формирали своје органе. Али ја не мислим да ћемо видети домино ефекат после догађаја на Криму. То се није десило после Јужне Осетије и Абхазије, Косова или Кипра. Сваки случај има своје локалне политичке разлоге“, сумирао је Александар Искандариан за Правда.Ру.
Његов азербејџански колега Елдар Гулијев има другачије мишљење, иако види исте акутне тачке. „Ако референдум доведе до разлаза Крима и Украјине, то може подстаћи неке друге конфликте. Пре свега, то је ситуација са Карабахом и Придњестровљем, рекао је за Правда.Ру извршни директор Сверуског азербејџанског конгреса Елдар Гулијев, бивши стални представник Азербејџана у УН. „Кримски фактор може довести до непредвидљивих последица, јер сукобљене стране не искључују војну акцију, тако да је ово преседан који може изазвати озбиљне тензије.“
„Наравно, Придњестровље, Јужна Осетија и Абхазија, Карабах , такође треба да се реше, и потребно је мирно решење“, рекао је Сергеј Мусиенко, белоруски шеф аналитичког центра ЕСООМ из Минска. „Данас, лидери и људи који живе у тим областима посматрају како се ствари развијају. Мислим да је направљен преседан пред нашим очима, тако да сада постоје тако снажни преговори, министарства иностраних послова земаља су укључена, постоји дијалог. Дијалог треба да буде озбиљнији, јер док дипломате раде, нема рата.“ Експерт је објаснио да званични Минск није могао да процени ситуацију, јер „за нас многе позиције у овом случају нису јасне. Нажалост, нисмо укључени у овај дијалог и користимо исте информације као и ви, из штампе, што је свакако тужно“ – Сергеј Мусиенко се пожалио на недостатак нормалног дијалога у оквиру ЗНД.
О тежини ситуације сведочи чињеница да су Карабах, Абхазија и Јужна Осетија изразили недвосмислену подршку самоопредељењу Крима и акцији Руске Федерације у Украјини. Трансдњестровљске власти, упркос чињеници да су раније редовно тражиле признање позивајући се на вољу народа изражену на референдуму о независности 2006 године, забраниле су за 9. март заказан митинг “ Националног јединства“ за подршку “ самоорганизовању проруских снага Крима и југоистока Украјине и одлуци Русије да заштити своје сународнике“. Може ли разлог бити тај што је нова влада у Кијеву, у ситуацији економске блокаде, већ разговарала са Букурештом о експедитивном решењу проблема Транснистрије, узимајући у обзир директан интерес Румуније ?
Ово је следећи изазов за Русију. Како ће Кремљ деловати у Транснистрији ?
Аутор: Љуба Љул’ко
Извор:http://english.pravda.
Превео: Александар Јовановић
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
