Југославија – Украјина: лекција научена!

О правим разлозима рата који је НАТО започео против Југославије и о лекцијама које је тада научила Русија, говоре уочи референдума о статусу Крима наши експерти. Дајемо реч руководиоцу Института за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелени Гусковој:

Данас када гледамо догађаје од пре 15 година, видимо да у датом случају реч је примени војне силе за кажњавање непокорних. То је прва важна лекција. Друга врло важна лекција је да у Југославији ништа није било случајно. И није српски народ крив. И није тврдоглавост руководиоца земље Слободана Милошевића разлог због кјег су бомбардовали цивилне градове. То је била планирана операција разарања мултинационалне или мултиконфесионалне државе и надаље увежбавање одговарајућих методика. У суштини Белкан је постао поље експеримента за САД и НАТО земље, којима је било врло важно да провере реакцију међународне заједнице, Русије, СБ УН, пошто фактички они су опробавали идеју управљања светом из једног центра. Тада је САД и НАТО-у све пошло за руком. Управо зато су догађаји у Југославији за нас поука када говоримо у Украјини.

Јелена Гускова је подвукла да се догађаји у Украјини развијају по сценарију разрађеном у Југославији: у земљи се ствара хаос, затим почињу да се чују захтеви о увођењу миротвораца, одмах се активизирају невладине органиазције које располажу значајним финансијским средствима, затим улазе НАТО „миротворци“ и после тога власт коначно губи самосталност, она просто испуњава туђе указе. Ову методику већ је време проучавати у школи!

Тему повезаности југословенских и украјинских догађаја развио је генерал-пуковник, председник Академије геополитичких проблема Леонид Ивашов.

Како би се схватило шта се дешавало у Југославији и шта се дешава у Украјини, треба се окренути геополитици. Свет је био биполаран. Био је снажан Совјетски Савез, то је држава бр. 1 по угледу после Другог светског рата и снаге су биле једнаке. Између осталог и војне снаге. И у тој ситуацији је постојао биполарни модел безбедности, биполарни модел међународног права. Када се СССР распао, Американци су одмах почели косо да гледају на осве ове норме међународног права, принципе Повеље УН, они су им сметали. Требало је направити преседан како би Американци наметнули свету своје указе, своја правила, како би им се сви почињавали. Бомбардовање Југославије било је такав преседан.

Ако желите да знате како ће се развијати догађаји у Украјини узмите амерички теренски правилник из 2008. године који се назива „операције сабилизације“. Тамо је све прописано. На пример, тврди се да држава са инситуционалном слабошћу није легитимна. И даље да САД немају право да се не мешају. Оне морају да се мешају ради спровођења операције стабилизације.

Рећи ћу још две речи: авантура у Украјини је била планирана у време Олимпијаде, пошто је за руско руководство, за Русију у целини било вжано да одржи овај међународни спортски форум, и Русија не може активно да реагује. Испало би као са Олимпијадом 1980: бојкот, одлазак делегације и слично. Очигледно било је планирано да се ова операција заврши пре окончања Олимпијских игара: Јануковича у оставку и заузети власт. Није успело. Олимпијаду смо одржали, затим смо деловали одлучно.

Генерал Ивашов је такође цитирао фразу која се приписује Бжезињском: Са комунизмом је завршено, на реду је православље. И подсетио како су у Југославији треће силе суочавале православне са муслиманима и са католицима, при томе за кривце у инцидентима су скоро увек проглашавани православни. Како би се показало да је религиозна компонента била једна од доминантних, у Ватикану је специјално био именован кардинал који одговара за католизацију југословенског простора. Сличан процес одавно је текао у западним областима Украјине, где су православни били подвргнути прогањањима од стране католичке и унијатске цркве. Али то је било мишљење војника. Окрећемо се сада доктору политичких наука, професору Владимиру Штољу.

Имамо осећај да западни лидери схватају да Украјина за Москву, за Русију, за руски народ није преко света. И ја не бих демонизовао могуже санкције о којима се тако много данас говори. Највероватније такве претње имају карактер информационог притиска, а шта ако се Руси уплаше? Извините за поређење, али Русија није Југославија. То је земља која поседује нуклеарни потенцијал и има могућност да узврати и да погоди 60% циљева, при томе на старту. И такав потанција, сви војни стручњаци то схватају, поседују само две земље. То је Америка и Руска Федерација. Зато мсилим да разговори о санкцијама, о могућим војним ударима… то су само речи. Сви схватају да је на пример база у Уљановску више потребна НАТО-у него нама!

Уз то мислим да европљани у том погледу трезвеније него Американци оцењују ситуацију. Узмите на пример Словачку. Више од 50% зависности од руских енергената. Пре неколико година за време хладне зиме Словаци су имали задовољство да осете шта су то прекиди у испоруци гаса када је Украјина као транзитна земља стварала проблеме! Па и у Америци није све тако једнозначно. Постоји изборна кампања, постоје обавезе пред изборе. На крају крајева постоји појам као што је болни праг нације. И треба рећи да Запад, посебно Америка, не поседује висок болни праг. Сетите се догађаја од 11. септембра који је био шок за тако велику земљу (имам у виду велику по размерама)!

Професор Владимир Штољ је подвукао да гледа на развој догађаја у Украјини прилично оптимистично и изразио је наду да ће руско руководство наставити стратешки да развија онај став који је заузело.

Вера Жердева – Глас Русије