Досадна прича о изборима у Србији

То је онај случај када у тенису освајаш поен за гем не због сопственог мајсторства, већ због грешака противника. Уопште, ови избори су прича са већ унапред познатим крајем и зато је прича досадна.

Последњи значајни догађај се збио ове зиме, када је бивши председник Србије Борис Тадић изашао из главне опозиционе снаге „Демократске странке“. Уморивши се од „таблоидне демократије, која је заснована на менаџерским, а не на политичким принципима“, он је са собом повео не само кадрове, већ и однео готово 50% харизме „жуто-плавих“. Тако ће на изборима „Нова демократска странка“ Тадића и његове бивше колеге на челу са бившим градоначелником Драганом Ђиласом добити отприлике по-пола и поделиће треће место. Уместо да добију „сребро“.

СНС на челу са првим потпредседником владе Александром Вучићем, добиће на изборима минимум 40% гласова. Победу ће напредњацима донети не само личност њиховог лидера, који са стеченом нордијском упорношћу покушава да привуче кредите и инвестиције. Ради се и о већ поменутој расцепканости и као резултат- одсуство релевантног политичког супарника ( а овде се ваља сложити са политикологом Бранком Радуном) не иде у корист ни главном напредњаку ни политичком систему као таквом.

Ради се о томе да и на страни опозиције, која иступа против ступања у ЕУ, такође свака партија за себе: умереним теоретичарима из ДСС није се допала оштра реторика и методологија уличних акција покрета „Двери“, а ни радикала из СРС који су током ове кампање ставили акцент на савез са национал-патриотама. При томе, на пример, ДСС обећава мере које ће олакшати извоз српских производа у Русију, а СРС и Двери директно се ослањају на Москву као главног политичког и економског партнера. Проста аритметика нам говори о томе да ако би иступале заједно, ове би партије могле да освоје минимум 12-14% гласова. А одвојено.. извините… На крају се можемо сусрести са интересантним али већ познатим феноменом: при скептичком односу готово половине становништва ка ступању у ЕУ, коалиција која ће формирати владу, биће свакако проевропски оријентисана.

Одатле, можда, произилази још једна занимљива црта ове кампање- велике партије много мање него раније „оперишу“ појмом Косово. То наравно не значи да је ово питање скинуто са дневног реда, а посебно у садашњим условима- изјавио је за „Глас Русије“ политиколог Душан Пророковић:

Онолико колико је предвидљив резултат избора толико је потпуно непредвидљиво какве ће последице оставити на српску политику украјинска криза, јер ми овде видимо велике геополитичке последице које настају и то ће се одразити и на Србију, пре свега ту мислим на ову битку за изградњу Јужног тока која ће сада добити потпуно нову димензију. Ја доводим формирање оружаних снага Косова у директну везу са украјинском кризом. САД, заједно са својим савезницима, гледаће да утврде своју позицију на Балкану. Питање је како ће се наша Влада понашати. Питање Косова је врло сложено, оно је стално на дневном реду и то што се не спомиње у изборној кампањи не значи ништа. Јер до краја године може доћи до формирања оружаних снага Косова, евентуалног покушаја албанске интервенције против Срба на северу Косова, радикализације стања у Бујановцу и Прешеву.

Душан Пророковић је уверен да је главно, пост-изборно питање, не расподела министарских места међу партијама већ то како ће нове власти реаговати на актуелне изазове.

Додајмо: све то посебно у условима када је позицију Србије, у питању Косова, али и поводом других питања, потребно постепено што више приближити стандардима ЕУ, која за сада само даје назнаке могућег уласка Београда. Ту се и крије још једна опасност за ново руководство државе.

Тимур Блохин – Глас Русије