Анализе: Америчке бомбе убиле пола милиона становника Камбоџе

Међу операције Цие против Кубе је и биолошки напад вирусом „свињског грипа“, од којег је угинуло пола милиона свиња, те терористички напад на авион кубанске авиокомпаније, када је погинуло 78 људи…

У нелегалном америчком бомбардовању Камбоџе погинуло је пола милиона становника, а на ту земљу је бачено више бомби него на Њемачку и Јапан заједно током Другог свјетског рата – наводи амерички аналитичар Николас Џеј Си Дејвис на интернет-страници „Алетер.нет“.

Он аналитички описује случајеве 35 земаља свијета у којима су САД подржавале фашисте, нарко-босове и терористе.

У документима САД са којих је 2003. године скинута ознака „повјерљиво“ наведен је разговор тадашњег државног секретара Хенрија Кисинџера и шефа аргентинске дипломатије Ћезара Августа Гузетија у октобру 1976. године, непосредно након што је војна хунта преузела власт у Аргентини.

Кисинџер је одобрио „прљави рат“ хунте током којег је убијено до 30.000 људи, углавном младих, а отетео 400 дјеце од породица њихових убијених родитеља.

„Наш основни став је да бисмо вољели да успијете. Што прије успијете – то боље“, изјавио је Кисинџер.

Амерички амбасадор у Буенос Ајресу рекао је да је Гузети био усхићен и убијеђен да нема проблема са америчком Владом.

Током 1964. године, генерал Кастело Бранко предводио је пуч, након којег је дошло 20 година бруталног војног режима у Бразилу.

Амерички војни аташе Вернон Волтерс, који је касније био замјеник директора Цие и амбасадор у УН, познавао је Бранка из периода Другог свјетског рата у Италији.

Волтерс је био тајни службеник Цие, па са његовог досијеа никада није скинута ознака повјерљиво, али је агенција пружила сву неопходну подршку за успјех пуча, укључујући финансирање опозиције и студентске групације на уличним протестима, као што то чине и данас у Украјини.

Попут осталих жртава пучева, које су у Латинској Америци подржавале САД, био је и изабрани бразилски предсједник Жоао Гуларт, богати велепосједник ,и није био комуниста, али његови напори да остане неутралан током Хладног рата били су неприхватљиви за Вашингтон.

Када је амерички предсједник Ричард Никсон наредио тајно и нелегално бомбардовање Камбоџе, 1969. године, пилотима бомбардера оружаних снага САД наређено је да фалсификују своје дневнике да би прикрили злочине.

У бомбардовању је погинуло најмање пола милиона становника Камбоџе, на коју је бачено више бомби него на Њемачку и Јапан заједно током Другог свјетског рата?!

Како је покрет „Црвених Кмера“ јачао 1973. године, ЦИА-а је навела да је „пропаганда била ефикаснија међу избјеглицама од кампање бомбардовања са авионима „Б-52“.

Након што су Кмери убили најмање два милиона људи и пошто су их са власти коначно уклонили припадници вијетнамске војске 1979. године, успостављена је америчка „Хитна групација за Камбоџу“, која је била смјештена у америчкој Амбасади у Бангкоку, ради снабдијевања „Кмера“ као чланова „отпора“ новој влади.

Под притиском САД Свјетски програм за храну обезбиједио је 12 милиона долара за снабдијевање од 20.000 до 40.000 припадника покрета „Кмера“.

Америчка обавјештајна агенција је још најмање деценију „Црвеним Кмерима“ обезбјеђивала податке са сателита, док су их америчке и британске специјалне снаге обучавале да поставе више милиона нагазних мина широм западног дијела Камбоџе, од чијих експлозија и данас страда по неколико стотина људи годишње.

Када је Салвадор Аљенде постао предсједник Чилеа, 1970. године, амерички предсједник Ричард Никсон обећао је да ће „економија те земље процвјетати“.

Америка, која је била највећи трговински партнер Чилеа, пресјекла је сву трговину да би изазвала несташице и економски хаос.

Ција и Стејт департмент цијелу деценију су вршили софистициране операције ширења пропаганде у Чилеу, финансирајући конзервативне политичаре, странке, синдикате, студентске групације и све врсте медија, док су проширивали везе са војском.

По доласку на власт Августа Пиночеа, Ција је на платном списку задржала више званичника Чилеа и блиско сарађивала са обавјештајном агенцијом те земље ДИНА, док је војна хунта убијала више хиљада људи, а затварала и мучила на десетине хиљада.

Групација под називом „Момци из Чикага“, коју је чинило више од стотину студената из Чилеа послатих, према програму Стејт департмента, да студирају на Универзитету у Чикагу, покренули су радикални програм приватизације, дерегулације и неолибералне политике да би осигурали „цвјетање“ економије за већину Чилеанаца током 16-годишње војне диктатуре Пиночеа.

Када су америчке специјалне снаге и припадници Администрације за борбу против наркотика /ДЕА/ помагали колумбијским снагама да пронађу и убију нарко-боса Пабла Ескобара, сарађивали су са групацијом „Лос Пепес“.

Током 1997. године Дијего Муриљо-Бехарано и други лидери „Лос Пепеса“ основали су „Уједињене снаге за самоодбрану Колумбије“ /АУЦ/, која је наредних десет година била одговорна за 75 одсто насилних смрти цивила у Колумбији.

Америка је подржавала диктаторски режим Фулгенсија Батисте током којег је убијено 20.000 Кубанаца и чији су поступци довели до Кубанске револуције.

Бивши амерички амбасадор на Куби Ерл Смит је у свједочењу пред Конгресом рекао да су САД толико утицајне на Куби да је „амерички амбасадор друга по важности личност у тој земљи, а понекад важнија и од самог предсједника“.

Послије револуције ЦИА је покренула дугу кампању тероризма против Кубе, обучавајући изгнанике на Флориди, Средњој Америци и Доминиканској Републици да врше убиства и саботаже.

Међу операције ЦИА-е против Кубе спада и покушај инвазије у Заливу свиња, током које је убијено стотину кубанских изгнаника и четири Американца; више покушаја атентата на Фидела Кастра и убиства бројних званичника.

Ту је и неколико бомбашких напада 1960. године /погинула су три Американца, а двојица заробљена/ и терористички бомбашки напади чија су мета били туристи до 1997. године.

Забиљежен је и бомбашки напад на француски брод у луци у Хавани, када је погинуло најмање 75 људи, биолошки напад вирусом „свињског грипа“ од којег је угинуло пола милиона свиња, као и терористички напад на авион кубанске авиокомпаније, када је погинуло 78 особа.

Напад су планирали Луис Посада Кариљес и Орландо Бош, који је и даље на слободи у Америци иако се тврди да Вашингтон води рат против тероризма.

Старији Џорџ Буш помиловао је Боша.

РТРС