Изјаве Туђмана на Брионима доказ геноцидне намере

Изјаве председника Хрватске Фрање Туђмана, током састанка са највишим војним официрима на Брионима, уочи операције „Олуја” у августу 1995, „солидан су пример директног доказа геноцидне намере”, оценио је јуче професор Вилијам Шабас, члан правног тима Србије, један од највећих светских ауторитета за геноцид. Туђман се, по писаним поднесцима Србија, на том састанку залагао за нестанак Срба из Книнске Крајине.

Према речима овог заступника Србије изјаве Милана Парошког и Војислава Шешеља на које се позивао хрватски тим, могле су бити „провокативне”, али су „далеко од подстицања на почињење геноцида” и апсурдно их је претварати у доказ „злочина над злочинима”. Са друге стране, како је истакао Шабас, а преноси Бета, речи које је Туђман, као председник хрватске државе, на Брионима упутио високим војним заповедницима, у директној су вези са „геноцидним насиљем” над Србима из Книнске Крајине, неколико дана касније током операције „Олуја”.

Туђманове речи, по Шабасу, доказују да је „Хрватска ковала план да уништи српско становништво Книнске Крајине”, што се не може поредити са изјавама Парошког и Шешеља, на које се Хрватска позивала.

Он је поновио да Србија не негира да су почињени злочини над Хрватима, али они се, како је рекао, у најгорем случају могу окарактерисати као злочини против човечности без „геноцидне намере” да се Хрвати униште као етничка група.

„То није геноцид и хрватска тужба пропада”, подвукао је професор Шабас.

Неоснованост хрватске тужбе канадски професор је доказивао детаљно анализирајући пресуде Хашког трибунала официрима ЈНА и лидерима Срба у Хрватској, Милету Мркшићу, Милану Мартићу, Милану Бабићу, од којих нико није био ни оптужен, а камоли осуђен за геноцид. „Може ли нас Хрватска упутити на кључни доказ (смокинг ган – „пиштољ који се пуши”) који су пропустили да примете тужиоци трибунала?… Они нису успели да пронађу доказе о геноциду”, упитао је Шабас.

Новак Лукић објашњавао је да 1991. године ЈНА није била српска војска и да, стога, одговорност за злочине савезне армије и паравојски под њеном контролом не могу сносити власти у Београду. Влада Србије, како је рекао, у то време „није имала значајан утицај”, нити „контролу” над ЈНА. Напротив, између тадашњег савезног секретара за народну одбрану генерала Вељка Кадијевића и председника Србије Милошевића „владало је неповерење и анимозитет”.

Спором Србије и Хрватске пред Међународним судом правде бави се и британски лист „Економист”. Тако се, између осталог, каже да је подизање хрватске тужбе протекло готово непримећено јер је она поднета три недеље после НАТО бомбардовања, за време рата на Косову. Како лист наводи, према неким спекулацијама, подизање тужбе био је опортунистички ударац слабој Србији. Према тим наводима Србија је била крива за геноцид против Срба у Хрватској јер их је охрабривала да оду када их је Хрватска напала и поново заузела подручја која су раније била под српском контролом.

Лист такође примећује да је Влада Србије, „у којој има и националиста”, била спремна да одустане од тужбе уколико то учини и Хрватска. „Економист” цитира и хрватског премијера Зорана Милановића, који је рекао да обе стране „троше милионе пореских обвезника ни за шта” као и да подсећање на злочине из деведесетих година неће имати никакав утицај на јавно мњење, односно у оно у шта људи већ верују или желе да верују.

Јосиповић: Медијске манипулације српског тима

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је јуче да српски правни тим у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу медијски манипулише његовом изјавом из 2012. године да у тој држави још нема правоснажних пресуда за злочине из „Олује”.

„Заиста у то доба није било пресуде за ратне злочине. Међутим, не видим како им то може користити у њиховом настојању да се изборе за своју тужбу и да оспоре нашу”, рекао је Јосиповић.

Он, наиме, сматра да је реч о медијској манипулацији и покушају да се једна изјава која је, како је казао, сто пута понављана и потпуно ирелевантна за предмет, стави у функцију суђења у Хагу.

Упитан о ставу српског правног тима који је у одговору на хрватску тужбу за геноцид цитирао његову изјаву да је Хрватска до 2000. године одбијала сарадњу са Хашким трибуналом, Јосиповић је рекао да је то чињеница о којој је пуно пута говорено и у Хрватској. „Знамо што се после догодило – да је Хрватска у потпуности, предано сарађивала с Хашким судом и за то је добила признање”, подсетио је хрватски председник.