Зашто живим у Републици Српској? Првенствена заслуга за то иде Младићу.

Командант Војске Републике Српске Ратко Младић је ухапшен од стране тадашњих власти у Србији пре непуне три године. За њим је била организована права «хајка» како од стране НАТО снага, тако и од стране домаћих служби са обе стране Дрине. Његово хапшење је била ударна светска вест на свим медијима са разним епитетима који су му се придавали. Било каква подршка Команданту за време док се је скривао од хашких оперативаца потпомогнутим оперативцима са обе стране Дрине је била ускраћена, не само, логично «помагању хашких бегунаца» јер се за то кривично одговара, него је била ускраћена и подршка медијски (штампани, телевизија), тако и свака друга, осим пар Удружења и појединаца, а који су неретко привођени на испитивања. А о разноразним притисцима на породицу Младића, као и друге породице «хашких оптуженика и бегунаца» је већ друга прича за себе.

Данас, после стишавања «буре» око Команданта изгледа да више «ником није стало» до Команданта. Прво би се сви требали сетити и запитати: «Зашто данас постоји «Република Српска» као међународно призната?», «Зашто српско становништво данас има Републику западно од Дрине?», «Зашто данас живим у Републици Српској?». Првенствена заслуга за то иде команданту Младићу и његовим храбрим борцима који су успели да је сачувају.

Данас из ове перспективе испада да је Командант био у рату, онако, приватно, чисто због себе. И то је «само његова ствар» што је он тамо, и што мора да води још једну битку, али само «везаних руку» и то битку «само његову», јер «остале» није брига за њега.

Супротно оваквом случају могли би се угледати на Републику Хрватску по том питању. Сви њихови генерали који су били у Хагу имали су јавну, непрестану и неумољиву, чак и личну подршку како од свих премијера, тако и од свих председника Хрватске. О медијима није потребно говорити. Чак су то јавно радили и када су бивали осуђени. Та државна подршка у Хрватској није никада престала. Поште Хрватске су чак урадиле то, да уопште нису наплаћивале услугу поштарине, било коме, ко је писао хрватским генералима и осталим оптуженим хрватским држављанима у Хагу.

У Русији је чак основан Комитет за одбрану српског генерала Ратка Младића на чијем челу је посалник Државне думе Русије и председник Комитета Павел Дорохин и угледни историчар балканолог Јелена Гускова, која је и сенатор у Сенату Републике Српске.

Зашто је такав страх, нехтење, инертност, нежеља уопште у друштву да се искаже захвалност, поштовање према човеку који је најзаслужнији од свих за опстанак српског народа западно од Дрине? Нарочито код медија лево и десно од Дрине. Наравно да то није у стварности тако међу становништвом јер Команданта подржава могло би се рећи 100% Срба у Републици Српској и надполовична већина у Србији, али по досадашњем току догађаја испада тако. Да ли су нам међународна заједница, или ЕУ или НАТО везали руке можда? Да ли нам је осећај патриотизма и бриге нестао? Ко нам је угасио понос или везао руке?

Ако бар ништа, свако може писати команданту Младићу и да му пружи искрену подршку у његовој «последњој бици». Командант Ратко Младић је рођен 12. марта, те ето прилике да се «искупите». Подржимо команданта Младића као што је он чувао све нас! Њему се може писати на адресу трибунала:

(име примаоца)
P. I. Haaglanden vestigint
Scheveningen
Pompstationsweg 32
2597 JW Den Haag
The Netherlands

Вања Савићевић – Глас Русије