Путин одбио америчке предлоге

Вашингтон – Амерички државни секретар Џон Кери одбио је позив да одмах отпутује у Сочи, где је руски председник Владимир Путин на радном одмору, али у Вашингтону нису затворена врата за даља настојања да се, ако ништа друго, бар спречи даља ескалације кризе у Украјини.

Одбијање или боље рећи одлагање пута шефа америчке дипломатије у Русију, где би разговарао са Путином, објашњено је овде „недостатком конкретних доказа” да је Москва спремна да се ангажује у дипломатским предлозима који су јој послати из Вашингтона и образложени у досад два сусрета (Париз и Рим) и неколико телефонских разговора између Керија и његовог руског колеге Сергеја Лаврова, односно Обаме и Путина.

Ти предлози су формално послати у суботу, на једној и по страни, и у основи имају два дела. Првим делом се од Москве тражи да одмах заустави процес анексије Крима, укључујући и отказивање кримског референдума, и да демобилише руске снаге које су у међувремену окупирале тај регион. Америчка позиција је да би анексија Крима затворила врата дипломатији и додатно драматизовала већ највеће суочавање Русије и Запада од завршетка хладног рата.

Други амерички циљ је да руску страну некако приволи да седне за исти сто са новом украјинском владом, коју у Москви сматрају пучистичком јер је прекршила споразум потписан са у међувремену развлашћеним председником Виктором Јануковичем. Форма за то била би успостављање контакт групе у којој би били Русија, Украјина, САД и неке европске земље, док би истовремено на Криму била успостављена посматрачка мисија УН-а и ОЕБС-а, који би гарантовали очување права тамошњих Руса.

Лавров је изјавио да руски Савет за националну безбедност спрема контрапредлоге, очигледно са сасвим друге позиције, судећи по његовој напомени да је главна несагласност са америчким полазиште да постоји „сукоб између Русије и Украјине”.

Из Беле куће је, преко Обаминог секретара за штампу Џеја Карнија, поново наглашено како да САД разумеју да Русија „има легитимне интересе у Украјини, који нису само статус Црноморске флоте већ и брига за етничке Русе”, што, како се наводи, они уважавају.

У шта је у ствари Запад ушао у настојањима да игноришући руске стратешке интересе, па и историју, за себе веже Украјину, донекле наговештава анализа коју је објавио „Стратфор”, приватни центар „за обавештајне анализе из јавних извора”. По том тексту, „јасно је да Украјина не може да дуго функционише у својој садашњој форми”.

„Јак лидер у тако поларизованом друштву стално ће се суочавати са великим немирима, као што показује свргавање Јануковича. Одсуство националног консензуса ће паралисати владу и спречити формирање доследне спољне политике, пошто ће свака влада која постигне важан споразум било са Русијом било са ЕУ тешко моћи да каже да тим чином изражава вољу већине у земљи. Пошто је Русија употребила војску на Криму, показавши тиме да Украјину неће препустити без борбе, створени су сви услови за изузетно тешке политичке преговоре око украјинске будућности”, закључује „Стратфор”.

Поводом данашњег боравка привременог украјинског премијера Арсенија Јацењука у Вашингтону, кога ће примити Обама, колумниста „Вашингтон поста” Еуген Робинсон скреће пажњу на оно што се иначе мало помиње у овдашњим извештајима о украјинској кризи. На чињеницу да су у прелазној влади и неке личности чије су партије не само националистичне већ и неонацистичке, попут Олександра Сајча, једног од три заменика премијера, који је лидер „Свободе” чија се забрана управо због неонацистичког програма разматра у ЕУ.

На челу Савета за националну безбедност и одбрану, који контролише оружане снаге, дошао је Андриј Парубиј, оснивач Социјалнонационалне партије која је претеча „Свободе”, која је иначе добила и министарства пољопривреде и екологије.

„Не би било фер рећи да у новој влади доминирају крајњи десничари, али кључна места која заузимају ови тешко сварљиви ликови требало би да политичаре у Вашингтону упозоре да нове украјинске вође треба притиснути да поштују права свих грађана, укључујући и оне који подржавају свргнути режим”, закључује Робинсон.