УКРАЈИНА И ПРАВО ЛИЦЕ ЧЕТВРТОГ РАЈХА

Када се, осамдесетих година прошлог века, појам „Четврти рајх“ почео користити као термин за означавање глобалистичког пројекта познатог као „Нови светски поредак“ у тадашњој јавности то је приказано и примљено као још једно претеривање „теоретичара завере“, како су у то време називани они који су указивали на рађање нове форме тоталитарног друштва. Не треба се томе превише чудити будући да је демократска шминка корпоративног капитализма још увек била довољно свежа да прикрије наказну суштину намераваног преуређења света, као и њену везу са нацистичком идеологијом и праксом.

Та демократска шминка први пут се на углађеном лицу савременог глобализма размазала приликом злочиначког бомбардовања Србије, да би данас, током последњих дешавања у Украјини и Венецуели, она потпуно нестала и пред светом се појавило наказно лице мутанта зачетог у минхенској пивници а брижљиво одгајаног у подрумима Ватикана и тајним службама и пројектима евроатланизма.

Онај ко још увек не зна да насиље у Украјини воде оне снаге које  инспирацију налазе у фашистичкој прошлост региона заиста је необавештен човек, а онај коме није јасно да је Украјина данас, и себи и свету, оно раскршће какво је била Пољска 1939, односно место где ће Четврти Рајх отворено кренути тамо где је стао Трећи, не види добро ни прошлост ни будућност.

Преживљавање нацистичке идеологије након пада III Рајха

Војни пораз нацистичке Немачке није означио крај нацистичке идеологије, нити прекид великих истраживачких војних, индустријских и научних пројеката које је започела и водила Хитлерова држава. Постоји неколико разлога за овакав след ствари а овде ћемо навести три најважнија:

1. Нацистички режим на време је себи обезбедио резервне положаје, пре свега у Јужној Америци
2. Запад је хтео да се по сваку цену дочепа напредне нацистичке технологије, способних немачких научника и тајних знања
3. Профитни интерес најмоћнијих владарских породица, који су упркос рату, кроз мрежу банака и власничких удела практично биле део немачког привредног система.

Осврнимо се укратко на сваки од њих:

1. Врло брзо након преузимања власти Хитлер је почео да ствара упоришта Рајха ван Европе. Као природна локација наметнула се Јужна Америка, где је још после I светског рата формирана велика немачка колонија која је одржавала добре везе са домовином. Захваљујући великој финансијској моћи Хитлерова Немачка је кроз мрежу банака ( од којих су најпознатије „Алеман“, „Трансатлантико Алеман“ и „Херманико“), на ове просторе пласирала огроман новац којим је пратила активност свијих привредних представништава и новоформираних предузећа, постајући кроз њих власник огромних земљишних поседа, хацијенди, неупадљивих стамбених четврти, рудника, фабрика и свега осталог што је касније служило њиховим потребама. Овом операцијом руководио је Мартин Борман, човек који је био Хитлерова веза са владарима из сенке. (1)
2. Огромна улагања у фундаментална научна истраживања али и њихову практичну примену чинила су Хитлерову Немачку технолошким лидером тога времена, па не чуди што је након завршетка рата настао прави лов на водеће немачке научнике и њихове пројекте. Иако је Црвена Армија прва ушла у Берлин, разгранате шпијунске мреже САД и Енглеске успеле су да да својим земљама обезбеде већину немачких тајних знања и пројеката. Основни разлог за то је приступ западних служби, које су водећим нацистичким научницима и вођама разних јавних и тајних пројеката понудили азил и заштиту, без обзира да ли учествовали у масовним злочинима или не.
3. Најпознатији пројекат у овом смислу је операција „Спајалица“ којом је више од 1.600 немачких научника, пројектаната и истраживача пребачено у САД током 1945-46 године. Међу њима било је и оних оних који су имали директне контакте са вођама Трећег Рајха – Хитлером, Химлером и/или Герингом. Најпознатији од њих свакако су Ото Амброз, Теодор Бензигер, Валтер Дорнбергер, Зигфирд Кнемајер, Волтер Шребер и Вернер фон Браун.
4. Паралелно са операцијом „Спајалица“ одвијала се операција „Сигурна кућа“ која се бавила збрињавањем оних нациста који су били исувише компромитовани, да би им се понудио азил под правим или лажним именом, попут Менгелеа на пример.

Веома брзо већина од ових људи добила је америчка документа и могућност да се равноправно укључи у живљење америчког сна. Били су добро плаћени и добили све остале друштвене привилегије, а да при томе нико није задирао у питање њихове идеолошке припадности, нити обраћао пажњу на успостављање веза са нацистичким испоставама на тлу Јужне Америке.  За свега неколико година готово сви немачки тајни пројекти оживљени су на америчком континенту, а то нису били само пројекти техничког типа.

Повезаност нацистичке Немачке са капиталом Вол Стрита, као и индустријском технологијом западних земаља одвијала се високом динамиком све до краја 1942, да би се након тога смањила, али никада није потпуно прекидана, упркос међусобним ратним дејствима. Довољно је подсетити да су три моћне банкарске породице (Ротшилд, Рокфелер и Варбург) имале своје уделе у хемијском гиганту  „ИГ Форбен“ који је био кичма нацистичке привредне моћи, као и у производњи немачког челика („Фрајгните Шталверке“), а да је „Стандард оил“ препустио Хитлеру технологију за добијање синтетичког горива из угља без чега његова ратна машинерија никада не би добила такав замах.

Тако остварени контакти и пословне везе умногоме су допринели да се организована „предаја“ нациста и њихових привредних и индустријских пројеката усмери према Западу, пре свега према САД, али и да се, касније, обнова Немачке и њених привредних ресурса одвија муњевитом брзином. Приче о томе да су немачка дисциплина и марљивост узрок фасцинантног опоравка послератне Немачке најобичнија су глупост. Иза тог процеса, као и иза оног што се назива „немачким привредним чудом“ стоји амерички капитал и спремност за оживљавање и реализацију нацистичких пројеката и идеја у привреди, ради профитних и политичких интереса.

Дакле, у одређеном тренутку дошло је до поклапања интереса нацистичких геостратега (свесних неминовности војног пораза) и западних сила жељних да у потпуности  освоје напредна нацистичка научна, технолошка, војна, доктринарна и друга знања. У том контексту лоцирање нациста на амерички континент (Северни и Јужни) није никаква случајност већ плод организованог деловања одређених утицајних група, које су већ тада имале у виду будуће обликовање света, а једна од последица таквог деловања је и преживљавање нацистичке идеологије, наравно у новом облику.

Нацизам као основ идеологије Новог светског поретка

Без обзира из ког угла посматрали суштину и форму тоталитарног друштва које себе назива новим светским поретком евидентна сличност са нацизмом, односно IIIРајхом, не може се избећи ни у доктринарном, ни у идеолошком, ни у методолошком смислу. Истина, постоје и разлике али оне потичу из форме, односно могућности које дају савремене технологије (информативне, рачунарске и друге) за остварење тоталитарних циљева, а не из суштине. Ова сличност нипошто није случајна, јер нису само наука и технологија нацизма били присвојени од  западних центара истинске моћи.

Још током 1946 године неки од СС официра за обавештајни рад почињу да раде на развијању западних информативно-пропагандних пројеката, попут оснивања Радио Либертија и Гласа Америке, а за Американце почиње да ради и немачки генерал Рајнхард Гелен, начелник обавештајне службе на Источном фронту, који је имао велики утицај на Алена Далеса, првог директора ЦИА (2). Гелен је имао велику улогу у стварању антиовјетске хистерије у пероду хладног рата, а овој нациста и словеномрзац оснивач је и дугогодишњи шеф немачког БНД-а (до 1968) у чије је редове сместио око 250 гестапових агената, чије је досије БНД уништио 2007. године, мимо прописаних процедура (3).  Познат је и случај шефа Гестапоа Хајнриха Милера, који је у Америци живео до 1973. године. (4)

Не сме се пренебрегнути да је захваљујући утицају Америке четврти Генерални секретар ОУН био Курт Валдхајм, аустријски официр Вермахта, који је учествовао у ратним злочинима на територији Југославије.

Наравно, ангажовање толиких нацистичких кадрова, од којих су многи били на хијерархијски високим позицијама у Хитлеровом Рајху, носило је и инфилтрирање нацистичке идеологије и доктрине у наступ нових господара света.

Примера ради, омиљена методологија разбијања већих држава на више мањих по етничком принципу, ради лакшег освајања и инкорпорирања у нови светски поредак, није изум ЦИА нити новина геостратега савременог глобализма како се обично мисли. Она проистиче из концепта Ostministeriuma који је један од нацистичких идеолога, Алфред Розенберг, припремио као део специјалног рата против Совјетског Савеза и који подразумева распиривање мржње и сепаратистичких тенденција код бројних совјетских етничких мањина ради изазивања етничких и верских сукоба, са крајњим циљем да се одређене територије издвоје из совјетске државе и постану сателити Рајха.

Звучи ли вам ово познато?! Није ли то оно што се догодило и догађа Југославији, Либији, Сирији, Ираку …?!

Наравно, постоји још много тога што нови светски поредак црпи из нацизма, а овде ћемо приказати неколико најбитнијих поставки.

1. Не поштовање или једнострано тумачење постигнутих договора и потписаних споразума

Није непознато да је Хитлер потписане споразуме поштовао само док то њему одговара, а затим се на њих није обазирао, као и да их је тумачио у зависности од својих потреба и идеја. Основ за такав приступ налазио је у филозофији да је војна моћ а не дијалог оно што одлучује.

Потпуно исто понашају се они који воде глобалистичке пројекте широм планете. Сваки споразум и документ потписује се само као фаза којом се осигуравају освојене позиције, а чим се крене даље он се произвољно тумачи или се једнострано крши. Последњи пример налазимо у украјинској кризи. Иако је инсистирао и био гарант споразума демонстраната и председника Јануковича, због кога је заустављена офанзива полиције, Запад је то игнорисао чим се њихова опција реорганизовала и показала јачом.

Такође, Русија се позива да поштује документ из 1995 године који гарантује суверенитет Украјине, али зе занемарује да Устав ове земље забрањује њену блоковску опредељеност.

2.     Коришћење грубих лажи и техника замене теза уз контролу информација

Иако нацизам није измислио употребу дрског оптуживања жртви као кривца за злочине које чини агресор, употреба ове манипулативне технике у Гебелсово време доведене су готово до савршенства и била су једна од главних полуга Хитлерове пропагандне машинерије.

Нови светски поредак у својим освајањима користи буквално исте принципе. Шта су лажи о Садамовом оружју за масовно уништење или монтирање случаја „Рачак“ него нацистичка вест о нападу Пољске на патролу Рајха из 1939. године?

3.     Неосетљивост на цивилне жртве

Позната је неосетљивост нацистичке доктрине на цивилне жртве у остваривању политичких и војних циљева, која се односила на нападнуте, али и на сопствени народ.

Потпуно исти приступ имају савремени глобалистички освајачи, у чему се посебно истиче војска САД као ударна песница нове Империје. Досадашња освајања новог светског поретка праћена су стотинама хиљада често сасвим непотребних цивилних жртава, што има и одређену окултну димензију.

4.     Управљање страхом и тајни затвори

Планско и систематско застрашивање покореног али и сопственог становништва била је основна полуга нацистичке владавине и оно се константно одвијало у директним или индиректним облицима. Поред осталог ово им је служило за оправдање укидања или битног ограничавања грађанских права и слобода, а непослушни су одвођени у затворе на тајним локацијама, где им се често губио сваки траг.

Савремени господари користе потпуно исту методологију, наравно ојачану савременим медијским, психолошким и другим инструментима који им стоје на располагању. Посебно је ово постало очигледно након планског рушења тзв. Кула близнакиња и наводног терористичког напада на Пентагон, када су државе Империје изгласале мноштво закона који драстично ограничавају слободе и права грађана, након чега је дошло до отварања низа тајних затвора широм света где се депортују људи без икаквих доказа за оно за шта су оптужени и без права на адекватну одбрану. У Пољској се недавно сазнало за два таква америчка затвора. Орвел или Кафка? Не, само враћање нацистичких метода.

5.     Окултна доктрина новог светског поретка

Огроман утицај који је окултно имало на идеологију, доктрину и геостратегију нацизма долазио је, углавном, из црног окултистичког реда  Tula Gesellschaft (Друштво Тула) чији су чланови били сви нацистички идеолози али и сви највиши државни и војни званичниици, осим Гебелса.

Друштво Тула припадало је мрежи тзв. Братства смрти (препознају се што у амблему користе мртвачку главу) коме припада и познато америчко тајно друштво „Лобања и Кости“. Има много индиција да су током акције спајалица у Америку пребачени и материјали, ритуали и архива Туле, те да их је преузело и користи поменуто друштво са Јејла, које никада није било моћније него данас и из кога се регрутују кадрови за највише функције у институцијама савременог глобализма. (5)

Утицај окултног на нови светски поредак јасно се огледа се у оживљавању паганских култова, развоју мреже тајних организација кроз које се пропагира идеологија глобализма, успостављању планетарних Датума (Празника), рушењу Православља и мењање изворне доктрине Католичанства и мноштву других процеса који у принципу воде стварању тзв. универзалне религије која треба да замени све постојеће.

Све наведено јасно указује да се тоталитарна доктрина новог светског поретка умногоме темељи на идеологији нацизма како у односу према појединцу, тако и у односу према нацијама и народима, као и у тумачењу њиховог права на животни простор и природне ресурсе који на том простору постоје. Отуда назив Четврти Рајх како се нови светски поредак све чешће назива изгледа савим примерен.

Такође, надам се да је очигледно да такав развој ствари није случајан, већ да је плод одређених процеса који се из евро-атлантских центара моћи фазно усмеравају већ годинама. Јако дуго све ово одвијало се под плаштом „демократских процеса“ и пажљиво је скривана тоталитарна природа новог светског поретка. Нападом на Србију она је делимично откривена, али су везе са нацизмом брижљиво скриване. Изгледа да је дошло време када Империја жели да открије и ову тајну.  У том контексту веома су занимљиви најновији догађаји у Украјини.

Уместо закључка или евромајданска фашистичка револуција

Догађања у Украјини, чије је прво полувреме завршено крвопролићем на улицама ради насилног преузимања власти, показују нескривену присутност фашистичке идеологије у најмање три елемента:

–        организовању оружаног насиља за решавање политичког конфликта

–        распиривање антируске хистерије

–        отвореном учешћу једне про-фашистичке партије и лидера како у обликовању и спровођењу насиља, тако и у подели освојене власти

Ово треће односи се на једног од вођа опозиције, Олега Тјагнибока, отвореног антисемите и русофоба, који са својом партијом Свобода показује јасне симпатије према фашизму. Он отворено поздравља симпатизере нацистичким поздравима а организатор је и јануарског „Марша бакљи“, манифестације у част украјинског фашисте из другог светског рата Степана Бандере, када је хиљаде његових сипматизера марширало кроз Кијев узвикујући бандеровски поклич „Слава Украјини“. Стварна улога Тјагнибока у организовању насиља на украјинским улицама и насилно освајање институција система свакако тек треба да буде испитана, али већ сада је извесно да међу онима који су пуцали на полицију и грађане има највише његових пристилаца, а да је он битан човек у структури нове власти.

Запад се ни у једном тренутку није оградио од оваквог развоја догађаја. Напротив. Придружио се стварању анти-руског расположења код становништва Украјине чак и пре него што је Русија предузела мере на заштити својих интереса и руског становништва. Након тога и они су кренули у хистерију. Антируску.

Да ли је то само фрустрација због још једног могућег геостратешког пораза или је нови светски поредак, Четврти Рајх, решио да покаже своје право лице?!

Драган МИЛАШИНОВИЋ – ФСК

__________________________________

Одреднице:

(1)  –  Милан Видојевић – Америка као Четврти рајх

(2) – http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/12/zoran-milosevic-amerika-i-fasizam/

(3) –  http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1000610/%

(4) – О позадини Милеровог боравка у САД успешно је истраживао и писао Грегори Даглас.

(5) – http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/18/tula-nacizam-i-savremeni-globalizam.html