Македонија својата Пупина!

МИХАЈЛУ Пупину Идворском у последње време све чешће се приписује још један завичај – село Вевчани на југозападу Македоније. И док је Србија прилично незаинтересована за једног од највећих умова које је икада имала, македонски историчари, али и званичне власти, упиру се свим силама да докажу да је Пупин бар колико „наш„ толико и „њихов“.

Македонски истраживачи тврде да се Пупинов деда Арсеније из Вевчана, тадашње Старе Србије, преселио у Банат, некада Аустроугарску, где се родио Пупинов отац. У Вевчанима су на темељима наводне старе Пупина куће саградили нову, као спомен-обележје, за чије уређење су добили и значајна средста из европских фондова. У кући је данас коначиште, кафана и соба посвећена српском великану. Градоначелник Вевчана Цветомир Угриноски тврди да би ускоро требало да се побратиме са Идвором и то подизањем идентичних биста, које ће бити дар Српске академије наука и уметности. То им је обећао председник САНУ академик Никола Хајдин, приликом приватне посете Вевчанима прошле године.

– Уређени спомен-дом Пупинових овде је отворен 2008. године, у породичној кући предака славног научника, изграђеној половином 19. века. Ту је и музејска поставка посвећена Михајлу Пупину, уређена захваљујући подршци из Идвора – каже Угриноски.

Са друге стране, сазнајемо у САНУ, не постоји никакав документ о донирању бисте Вевчанима, нити се то питање нашло на дневном реду било ког званичног састанка у Академији. Председник одељења техничких наука САНУ и организатор изложбе посвећене Михајлу Пупину, академик Зоран Петровић, потврђује за „Новости“ да ништа о бисти никада није чуо.

Спорно је и братимљење са Идвором, јер у овом банатском месту за то нико није чуо. Изненађен је и Душко Белић, који је председник месне заједнице Идвора још од 2005. године:

– Са мном нико није преговарао о братимљењу. А и то што причају да су спомен-кућу направили уз помоћ из Идвора није тачно. Долазили су овде и ми смо им дали само фотографије, које би могли да нађу било где, чак и да скину са интернета. Ружно је и непоштено да својатају Пупиново порекло. Па он је сам имену додао Идворски, јер је толико био поносан на свој завичај. Мајка му је из Опова, отац из Идвора и не знам да ли се нешто што је можда родно место његовог прадеде може назвати њеновим завичајем. Чини се да је неко у томе пронашао интерес и да због тога присвајају српског научника. Нико никада није показао ниједан званичан документ, црквене књиге или било шта друго којима би доказао везу Михајла Пупина са овим селом у Македонији.

То што тамо живе породице Пупиновски ништа не значи, напомиње наш саговорник и додаје да Пупина има и у околини Врања. Исто потврђује и др Драгољуб Цуцић, доктор историје наука и директор Центра за таленте у Панчеву. Он је био и организатор трибине о Пупиновом пореклу.

– Пупин је декларисани Србин и не знам зашто се сада тражи његово друго порекло, зашто се прекрштава у Цинцара, Македонца или нешто треће – пита се Цуцић. – У књизи „Насеља српских земаља“ коју је 1903. године објавила Српска краљевска академија говори се о постојању породице Пупинаца у околини Врања. Тако да би неко могао да тврди и да је наш научник из тих крајева. Чврстих доказа одакле је баш његова породица нема, тако и да то што га Вевчани својатају није у реду.

А да не постоји ниједан документ који би потврдио да је овај геније потекао са југозапада данашње Македоније за „Новости“ потврђује и Александра Нинковић Ташић, потпредседница Друштва „Михајло Пупин“, ауторка изложбе о њему. Она је власница најбогатијег архива о овом научнику у свету и каже да се нигде ни словом не помиње порекло из данашње Македоније.

– Нико још није показао документ на који се позивају у Македонији – прича Александра Нинковић Ташић. – Пупин се одредио као Србин и имену додао Идворски, да би свугде истицао одакле је. Стварање новог Пупиновог завичаја је велики проблем и његово име се злоупотребљава. Они су то употребили као туристичку атракцију, а екскурзијама које долазе причају чак да су његови родитељи тамо рођени. Позивају се на то што је Пупин купио црквено звоно за цркву у Охриду. Он је био велики верник и помагао је не само цркву, него и ратну сирочад, гладне, сиромашне, и на територији данашње Словеније и Босне и Херцеговине, па га не својатају. То што је послао звоно управо у Охрид било је и под утицајем владике Николаја Велимировића, епископа охридског и жичког, са којим је био близак пријатељ.

И док се Македонија бори да Пупина представи као свог, Србија се не залаже претерано да исправи неправду и занемаривање свог генија и организује му достојну изложбу бар у 2014. години, када се обележава 160 година од његовог рођења, што је и Унеско уврстио на листу важних годишњица. Одржавање изложбе која би требало да буде приређена у САНУ још је неизвесно, а њени аутори Александра Нинковић Ташић и академик Зоран Петровић и даље обијају прагове институција, у нади да ће прикупити потребна средства.

– Чини се да смо се као држава одрекли Пупина – каже академик Петровић. – Пет пута сам писао министарствима просвете и културе, али ниједан одговор нисам добио. Још не знамо да ли ћемо добити средства за изложбу која би требало да осветли његово дело у целини. Намера је да, поред научног рада, буду представљени његови легати, доброчинства, колико је помагао цркви, сиротима, куповао слике за Народни музеј… Он је био један од оснивача НАСА-е, изумео је рендген овакав каквог га данас користимо…

Зато би било потребно, објашњава наш саговорник, да се добар део изложбе дигитализује, како би касније остала у његовој родној кући у Идвору, као стална поставка.

ТРАГОВИ И У ПРЕСПИ

Македонски историчари тврде да порекло Пупинових у Вевчанима постоји у турским архивима из 1568. године. На њих се позива Павле Митрески, историчар из Охрида и тврди да Пупинови потичу из Скочена, код данашњег села Грнчари, надомак Ресна у региону Преспе. Преселили су се потом у подручје Нича, Москопоље у Албанији, крај села Морија, близу Корче, а потом у Вевчане.

Новости