Израел: Русија не сме предати Американцима Украјину ни по цену III светског рата

с 400

Русија ће помагати становницима југоисточних области Украјине да створе своје политичке и војне структуре, како би уклонили оне који су, по мишљењу Русије, нелегитимни јер су насилно преузели власт у Кијеву.

Пре 60 и кусур година председник државе која се назива најдемократскијом на свету – Џон Кенеди – довео Земљу на праг нуклеарног рата зато што су се совјетске ракете појавиле на Куби. И руско руководство данас мора да се побрине за безбедност своје земље.

Како бисмо ми у Израелу реаговали кад би, на пример, Ал Каида или Иран закључили легални споразум с Јорданом и поставили у тој земљи систем ПВО с најмодернијим ракетама и системе „земља-земља“? Да ли би се Израел обратио Покрету Горана?

Ради се о животно важном проблему за Русију, зато се Москва неће зауставити ни пред чим, неће помоћи никакве санкције.

Штавише, тешко да ће Русија ићи на постизање неког споразума са Западом, зато што је већ постојао споразум о распуштању Варшавског пакта, који је покушао да закључи Горбачов, затим споразум о Либији, као и последњи споразум с Јануковичем, који је важио пола сата.

 

Пише: Јаков КЕДМИ, израелски геополитичар, војно-политички експерт, бивши шеф обавештајне структуре „Натив“

Може ли даље продирање војске Русије у континенталну Украјину да доведе до реалног рата између две државе?

Да би се одговорило на то питање, претходно треба схватити: који су уопште циљеви Русије?

У Украјини је на власт дошла одређена политичка група која је знатно екстремније настројена према Русији и Русима него Јанукович и Тимошенко.

У Русији се добро сећају да је једна од тежњи претходне владе било не само придруживање ЕУ, већ и улазак у НАТО. А улазак Украјине у НАТО за Русију је смртно опасан, пошто би војне базе НАТО на територији Украјине претвориле цео систем противракетне одбране Русије у хрпу метала и довеле у опасност чак и ракете средњег домета и све животно важне центре у земљи. То значи да би Русија остала без одбране.

Полазећи од тога, Русија је донела одлуку да не допусти улазак Украјине у НАТО и да је доведе под власт владе која никад неће предузети кораке који угрожавају безбедност Русије.

Русија у том смислу потпуно оправдано сматра да нема никаквог смисла делити Украјину и зато се залаже за целовитост Украјине. Русија жели да цела Украјина – до последњег милиметра, све до своје до западне границе – буде јединствена држава.

А промена власти у Украјини треба да се догоди вољом самих грађана Украјине. Зато Русија неће уводити своју војску, осим ако се ситуација потпуно не отме контроли.

Да, Русија ће помагати становницима југоисточних области Украјине да створе своје политичке и војне структуре, како би уклонили оне који су, по мишљењу Русије, нелегитимни јер су насилно преузели власт у Кијеву.

Руска војска би могла (и то је логично) да преузме контролу над нуклеарним електранама, како би спречила диверзије. Јер, последице напада на нуклеарне централе могле би да буду страшније од Чернобиља.

Било би разумно, ако дође до директног конфликта, заузети и неке централне аеродроме, да би се спречило достављање помоћи оних које Русија сматра својим непријатељима.

Русија се данас труди да консолидује и организационо, а и војно, оне снаге у Украјини које се противе тренутној власти у Кијеву и које су спремне да је смене.

Уколико се успе у смењивању власти мирним путем, неће бити никаквих проблема. Међутим, уколико до тога не дође, мораће да се примени сила. Али, сила грађана Украјине, а не руске армије.

Што се тиче могућих сукоба руске са украјинском армијом, украјинска армија једноставно не постоји. Не постоји такав појам. Украјинска армија је одавно разоружана и опљачкана.

Постоје људи који носе униформу украјинске армије – вероватно ће део тих људи покушати да спречи руску армију да преузме стратешке објекте у Украјини. Али, то неће имати никаквог значаја.

Желим да напоменем да је пре 60 и кусур година председник земље која се назива најдемократскијом на свету – Џон Кенеди – довео Земљу на праг нуклеарног рата зато што су се совјетске ракете појавиле на Куби. А данас руско руководство мора да се побрине за безбедност своје земље.

А како бисмо ми у Израелу реаговали кад би, на пример, Ал Каида или Иран закључили легални споразум с Јорданом и поставили у тој земљи систем ПВО с најмодернијим ракетама и системе „земља-земља“? Да ли би се Израел обратио Покрету Горана?

Ради се о животно важном проблему за Русију, зато се Москва неће зауставити ни пред чим, неће помоћи никакве санкције.

Штавише, тешко да ће Русија ићи на постизање неког споразума са Западом, зато што је већ постојао споразум о распуштању Варшавског пакта, који је покушао да закључи Горбачов, затим споразум о Либији, као и последњи споразум с Јануковичем, који је важио пола сата.

Мало је вероватно да ће Русија ићи на потписивање неког споразума који не вреди колико папир на којем је написан.

Навешћу други пример.

У Египту су уклонили Морсија.

САД су то прогласиле за војни пуч и увеле санкције новим властима у Египту – економске и војне.

Оно што се догодило у Украјини никако се не може поредити с догађајима у Каиру. Али, у Египту је Влада нелегитимна и Американци примењују санкције.

А оно што је урађено у Кијеву, на Мајдану, извршено је по истим стандардима као у Каиру.

Легитимност је у овом случају условна, лажна, тим пре што је суштина ионако у ракетама.

Факти