Украјина: нелегитимни Кијев и самоопредељење Крима

9Crimea

Савет Федерације Русије подржаће одлуку парламента Крима о спровођењу референдума. Шеф Савета Федерације Валетнина Матвијенко изјавила је о томе кримским парламентарнцима који су у петак посетили Москву. Дан раније кримски посланици су гласали за почетак процедуре уласка Крима у сатав Русије и заказали за 16. март референдум о питању будућег статуса полуострва.

Рејтинг Владимира Путина попео се до рекордних показатеља – делатност лидера подржава 67% руских грађана. Према подацима Савезног центра за испитивање јавног мњења, томе је допринео став Кремља на разрешењу украјинске кризе. Руски председник ове недеље разјаснио је дејства Моксве у интервјуу новинарима. Према Путиновим речима, у Украјини се десио антиуставни преврат и оружано заузимање власти. Русија не планира да уводи у суседну земљу трупе и да на силу припаја Крим. А дозвола Савета Федерације да се користи армија на територији стране државе неопходна је како би се заштитио живот и интереси рускофонских грађана Украјине у случају екстремне ситуације. Овакве ситуације су сасвим могуће, узимајући у обзир методе којима су дошли на власт актуални лидери у Кијеву, истакао је Владимир Путин.

Парламент је делимично легитиман. Остали не. И не може се говорити о легитимности вршиоца дужности председника. Њега нема. Постоји један правно легитиман председник – Виктор Јанукович, мада он нема реалну власт. Постоје три законита начина да он буде одстрањен – смрт, лична изјава о одустајању од власти и импичмент. То је уставна норма, дуготрајна процедура. И она није била спроведена. Вероватно и зато што је између осталог била донета одлука о распуштању Уставног суда, што се не уклапа у законодавне оквире саме Украјине, као ни Европе. Шта више, против судија је било покренуто кривично дело. Шта је то? Нонсенс.

Према речима руског председника, револуционарна ситуација у Украјини је формирана годинама због незадовољства њених грађана влашћу, раслојавањем друштва и колосалном корупцијом. Ипак жеља промена не значи неопходност да се оне постигну незаконитим, антиуставним методама. Упоредо са тим Путин је истакао да се са разумевањем односи према људима на мајдану који до сада траже не козметички ремонт власти, већ радикалне промене.

Стање у источним областима Украјине у међувремену постаје још напетије. Броба између присталица и противника мајдана не престаје, административне зграде прелазе из руке у руку. У Доњецку поуказу кијевских власти СБУ је ухапсио „народног губернатора“ Павла Губарева. Када се утврдило да су Губарева одвезли из Доњецка у Кијев, његове присталице су опколиле здање СБУ, тражећи ослобађање свог лидера. Акције су настављене и у петак у току дана. Према последњим подацима, борци специјалног одреда милиције Украјине Беркут који се налазе у бази недалеко од Доњецка, одбили су да изврше наредбе власти из Кијева о хапшењу демонстраната.

Није мирније ни у суседном Харкову и Дњепропетровску. На десетеине хиљада људи иступило је против губернатора које је именовао Кијев (обојица су олигарси који се налазе међу сто најбогатијих људи Украјине по верзији листа Форбс). Демонстранти су изјавили да имају право сами да бирају регионалне власти и захтевају да се одржи реерендум о статусу њихови области – по примеру кримског.

А Крим, може се рећи, већ се определио. Одлука Врховног Савета аутономије да се одржи референдум 16. марта подржана је и у Севастопољу. Он има посебан статус – град од државног значаја. И грађани Севастопоља су решили да одрже плебисцит заједно са кримским.

Председник САД Барак Обама и државни секретар Кери разматрају дејства Москве и инсистирају на формирању мисије међународних посредника за разрешење ситуације – и почетку преговора Кремља са Кијевом. Али руска власт на контакте са кијевским лидерима се неће одлучити, уверен је заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин.

Разлози због којих на сличним преговорима инсистирају САД су очигледни. Њима је неопходна легализација власти која је сада у Кијеву марионетска, зависи од САД. Сада ни за кога није тајна да су иза преврата стајале САД, да се све одлуке доносе прво у америчкој амбасади, а затим их објављују такозвани министри, вршиоци дужности председника и премијера. Запад се укључио у ту игру: ЕУ је признала кијевске власти. Ипак без признања Русије то остаје да лебди у ваздуху. Ако се одлучимо на преговоре, признаћемо пучисте за закониту власт.

Ипак на Западу има и других расположења. Председник Русије Владимир Путин поново је кандидован за Нобелову награду за мир. Ово је саопштио директор Норвешког Нобеловог института Гејр Лундестад. У комитету су истакли да приликом доношења одлуке о додели награде узеће у обзир недавне догађаје у свету – између осталог конфликт Русије са Украјином и западним земљама због Крима.

Игор Силецки – Глас Русије