Загреб се у Хагу позива на анонимне изворе и „српску мржњу”?

Британски судија у већу МСП-а Кристофер Гринвуд тражио да се заступници Хрватске усагласе о тачном броју страдалих у Вуковару

Хаг – После тросатног излагања заступника хрватске тужбе о наводном геноциду који су Срби извршили над Хрватима у источној Славонији, Међународни суд правде у Хагу остао је јуче у недоумици колико је Хрвата уопште страдало у Вуковару. Остало је, заправо, нејасно чак и то који број жртава хрватска страна у спору сматра веродостојним.

Наиме, адвокати Загреба су током изношења оптужбе баратали различитим подацима, што је збунило и судију Кристофера Гринвуда. Британац је на крају јучерашње расправе затражио од хрватског тима да објасни који је прави број страдалих, јер му из њиховог излагања није било јасно чак ни то колико је људи пре рата живело на подручју источне Славоније. Хрватска одбрана о томе тек треба да се изјасни, а онда ће и српски тим моћи да да свој коментар.

Јучерашњи дан адвокати Хрватске су готово у целини посветили дешавањима у Вуковару, док се један део излагања односио и на страдања Хрвата у селу Шкабрња. Заступница Хелен Ло покушала је да објасни генезу оног што је назвала „српском мржњом” према Хрватима. Она, међутим, није за такво антихрватско расположење Срба из Славоније кривила само њих, већ је истакла да је умногоме крив Београд који их је „подстицао на сукоб са комшијама”.

Да би поткрепила тврдње о намери стварања велике Србије, она је изнела податак по коме је то био регион у којем је 1991. године живело 77 одсто Хрвата, а само годину дана касније, како је рекла, Срби су чинили убедљиву већину од 97 одсто становништва. Житељи Источне Славоније, како је истакла, били су жртве злочина који су удруженим снагама починили ЈНА, Територијална одбрана и различите паравојне формације, пре свега оне које су основали Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ. Понашање Арканових тигрова у Ердуту и Шешељевих јединица „Бели орлови” у Борову Селу је било брутално, рекла је Ло, према чијој тврдњи су током седам месеци 1991. године у Борово Селу убијени или протерани сви етнички Хрвати.

Срби су, како је тврдила јуче Ло, убијали не само мушкарце већ и жене и децу, док су њихове домове спаљивали, а рушили су и католичке цркве. Током њеног излагања приказиване су слике села после гранатирања ЈНА, као и слика масовне гробнице из села Богдановци.

И јуче су хрватски заступници наставили да се позивају на неименоване изворе из српске војске који су „својим очима” видели убиства или пак чули наређење да се злочини почине. Епилог је да је убијено четири хиљаде Хрвата, 482 особе се воде као нестале док је деведесет хиљада људи било принуђено да напусти куће, а пронађено је чак 510 масовних гробница, тврдила је госпођа Ло.

О детаљима напада на Вуковар и дешавањима у том граду после уласка ЈНА говорио је Кир Стармер. Према његовим речима, Вуковар је наводно требало да буде главни град области Славонија, Барања и Срем коју је Београд пројектовао као део територије велике Србије.

„Вуковар је бомбардован као Стаљинград за време Другог светског рата”, устврдио је Стармер на врхунцу своје реторике. Током његовог излагања приказан је и филм о гранатирању Вуковара од ЈНА. У овом граду, како је рекао, убијено је петнаест хиљада људи. У прилог тврдњи о суровом поступању припадника ЈНА после уласка у овај град приказан је снимак разговора генерала Веселина Шљиванчанина са представником Црвеног крста на коме се види да Шљиванчанин није дозволио прилазак вуковарској болници чак ни представницима ове организације. Све то, како је рекао, била је припрема за страдање Хрвата на фарми Овчара у новембру 1992. године. Најмлађа жртва злочина на овој фарми, рекао је Стармер, имала је 16, а најстарија 78 година. „Вуковар се никада није опоравио”, закључио је овај заступник Загреба.

У завршном делу излагања Маја Сершић је говорила о страдањима Хрвата из Шкабрње код Задра и села Саборско близу Плитвичких језера. Ова села су, рекла је у нападу ЈНА, паравојних јединица и милиције Крајине „избрисана са земље”.

У послеподневном делу расправе српски правни тим је поново испитивао сведоке које је предложила Хрватска, али је и овај део суђења проглашен тајном до 1. априла.