Путин мења став према Косову?
Београд — Да ли је Путиново поређење КиМ и Украјине заокрет Москве или указивање на дупле аршине. Јединствени стандарди стављају тачку на границе на Балкану.
Порука руског председника – да и становништво Крима има право на самоопредељење, ако је оно већ дозвољено косовским Албанцима, провоцирала је нагађања у правцу могуће промене оријентације Москве према статусу Космета, али по мишљењу стручњака, то тумачење не иде на штету Србије, нити значи редефинисање позиције према јужној српској покрајини, пишу Новости.
Истовремено, повлачење паралеле са КиМ, актуелизовало је и дилему да ли је самопроглашење косовске независности пре шест година било „јединствени случај“, како је тада заговарао део међународне заједнице, дувајући ветар у приштинска једра.
По мишљењу Душана Пророковића, извршног директора Центра за стратешке алтернативе, тензије на Криму јесу доказ да Косово није суи генерис случај што је Србија од почетка и тврдила. Решавање украјинске кризе, сматра он, ићи ће у прилог Србији, јер ће изискивати дефинисање јединствених критеријума.
„Када се ствари буду вратиле у корито јединстевних стандарда, онда их треба применити и на Балкану на коме је Србија жртва асиметричног приступа Запада „, каже Пророковић за Новости. „Или ће се сви вратити принципу поштовања граница или ће се питање граница отворити на читавом Балкану, првенствено у Македонији и БиХ“.
Поводом украјинског жаришта и извлачења заједничких „именитеља“ Крима и Косова, Марсело Коен, професор међународног права на Институту за међународне студије у Женеви који је био и члан српског правног тима пред Међународним судом правде у Хагу у случају КиМ, за овај лист каже:
„Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин жању оно шта су посејали. Њима недостаје моралног кредибилитета да призивају територијални интегритет и неинтервенцију након што су подржали сецесију Косова и активисте са Мајдана у Кијеву. Да не говоримо о војној интервенцији у Ираку, Авганистану и другим случајевима“…
Професор међународних односа Предраг Симић Путиново поређење не тумачи као наговештај руског предомишљања поводом статуса КиМ, већ као наставак руско-америчке партије:
„Још 2008. године Путин је САД рекао да се одлуче поштују ли међународно право или саме бирају коме ће признати право на самоопредељење. Одлука Америке је била да призна Косово, а Русије признање Осетије и Јужне Абхазије. Због тога је паралела Крима-Косова конзистентан став Москве и прилично сам сигуран да ће Русија и надаље подржавати оно што Србија жели на КиМ“.
Очи свих сепаратиста у свету упрте су у КиМ, а Шкотска, Каталонија, Баскија, Ердељ или јужна Словачка, само су неки од примера.
НОВОСТИ