ОКУПИРАНО КОСОВО – Први знаци издаје!

Владимир Васић (1842-1865)
НЕК ВИДИ ДУШМАН

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протрљај очи! Слава те зове.
Слава те зове на црно гробље:
на оно тужно Косово поље.

Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!

Одлучни да зауставимо и спречимо даље комадање и окупацију Србије, сабрани са благословом и под председавањем Преосвећеног владике Артемија, усвојили смо и обзнањујемо српској и међународној јавности:

КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ ПОД ОКУПАЦИЈОМ

На захтев професора Љубомира Грујића у недељу 11. септембра 2011. године одржана је прва ванредна седница Свесрпског националног већа „Срби на окуп!“ са једном тачком дневног реда: „Хитно предузети конкретне кораке како бисмо помогли својој браћи на окупираном Косову и Метохији“. Повод за одржавање ове седнице је био апел који је објављен на интернету под називом „ВАПАЈ НАШЕГ НАРОДА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ“. На истој седници је усвојен закључак да „Срби на окуп!“ свим срцем желе да помогну браћи и сестрама на Косову и Метохији, те је у складу са тим договорено да се 17. септембра 2011. године организује одлазак на Косово и Метохију. У ту сврху израђен је и плакат са називом „ОДАЗОВИМО СЕ!!!“.

План је био да се након окупљања у Рашкој крене према тзв. административној линији која би се прешла, ако то буде могуће, у молитвеној Литији на чијем челу би био Његово преосвештенство eпископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије.

            Свесрпско национално веће је за ову прилику, а уз сагласност и координацију са представницима нашег народа на КиМ, спремило заједничко саопштење, као и проглас о окупацији Косова и Метохије.

            Као што је познато, режим из Београда нас је спречио у нашој намери уз помоћ јаких полицијских снага које су блокирале све путне правце према Рашкој, забраном окупљања у Рашкој, али и „одвођењем на ванредни технички преглед“ три аутобуса из Београда, враћањем са пута назад аутобуса из других делова Србије (Нови Сад, Ужице, аутобус из Љуљака који је превозио монаштво итд.), као и аутомобила којима су светосавци кренули према Јарињу и КиМ. Враћен је и аутомобил у коме се возио владика Артемије, уз претњу привођења. Упркос чињеници што смо спречени да се сусретнемо са браћом и сестрама са Косова и Метохије, заједничко саопштење и проглас о окупацији су дати у јавност истог дана, 17. септембра 2011. године.

            Ова скромна брошура је скуп докумената и сведочења једног броја људи из целе Србије који су се тога дана нашли са нама у истој колони, на путу за српску свету земљу – Косово и Метохију. Такође, ово је и мали прилог историји српског народа у коме је јасно речено да је на почетку 21. века не само КиМ већ и цела Србија под окупацијом!

КАКО ЧИНИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

ОКУПАЦИЈА – да

КАПИТУЛАЦИЈА – не

„Ко доприноси опстанку Срба на Косову и Метохији на ма који начин (речју, делом, жељом, молитвом) тај се уписује у Лазарев табор. Ко, пак, опет доприноси, на ма који начин (гласом, пристанком, потписом, изјавом) нестанку Срба са Косова, он је заједно са Вуком Бранковићем иза „Голеш Планине“. Стога, док је времена, загледајмо се добро у то огледало, препознајмо себе на којој смо страни, ревидирајмо свој став док „времена има“, јер иде ноћ када нико неће моћи делати, ноћ после које нема сванућа.“

Епископ АРТЕМИЈЕ

Уредници

Др Снежана Антонијевић

Јерођакон Дамјан