Хронологија злочина мржње Соње Бисерко према српској нацији…

категорија Вести из Србије / дана 05/03/2014 у 17:05 часова /

….Овде је кључан податак који је Пашић изнео на суђењу Милошевићу (26 страница), и то следећим речима: „Мој изузетно драги колега са којим сам радио некад је био господин Жељко Бисерко. Он је прије мене успео да побегне у ту исту Мађарску. Ја не знам, али ваша штампа је писала да је тек након што је побегао у Мађарску извршио самоубиство. И ваши људи који су ме контролисали често су ми знали рећи: „Не смијеш отићи без нашег знања, јер ти се може десити ето и самоубиство“.

ДОКУМЕНТОВАНО НЕПРИЈАТЕЉСКО ДЕЛОВАЊЕ…

1998– На симпозијуму „Косово као пример аутономије, у организацији Принцетон Универзитета, у Њу Џерсију, 1 и 2 априла 1998, где је учествовала заједно са шиптарским сепаратистом Ветоном Суроијем (чланом озлоглашене „Билдерберг групе“), Соња Бисерко је изнела следеће антисрпске ставове: Оптужила је Србију да планира да анексира Републику Српску; Да Србија има територијалне претензије према Македонији; Заложила се за оштрије санкције према Србији као и за пленидбу српске државне имовине и валуте на Кипру и у Хонг Конгу; Заједно са Суроијем је захтевала да се за Косово закаже „Нови Дејтон“, како би се Косово издвојило из Србије!

2004– Учествујући у „Асоцијацији Босне и Херцеговине“ у Сарајеву, 5 и 6 маја 2004, назочна Бисерко је истакла следеће: Да све док постоје ентитети (нарочито онај Републике Српске), БиХ ће остати подељена, индиректно се залажући за укидање етничких ентитета (овде је сувишно напоменути да би бројчано слабији српски ентитет у таквој заједници био осуђен на нестанак); Оптужила је Дејтонски споразум као неправичан, који оправдава српски „геноцид“, који се по њеним речима србима „исплатио“; Такође је оптужила Србију да „профитира“ из таквих важећих односа, као „шампион статус квоа“.

2005– Витенберг Универзитет је 2007 објавио есеј под називом „Етничко чишћење и Српска Православна Црква“, у оквиру рубрике Хуманизам и друштво (Волум 31, број 1, Фебруар). Ова институција се, као кључним аргументом у оптуживању СПЦ за учешће у етничком чишћењу, послужила „предавањем“ назочне Бисерко у оквиру Вудроу Вилсон Центра, 2005, следи цитат њеног још једног у низу антисрпских иступања: „Са доласком Милошевића на власт, СПЦ се вратила на јавну сцену са циљем спровођења Српског националног програма. СПЦ је овде одиграла веома важну улогу, потпаљујући српски етнички национализам и хегемонистичке аспирације верничких маса, манипулишући њихова религијска и патриотска осећања…“(Соња Бисерко)

2006– Између 8 и 14 маја 2006 је учествовала на Семинару „Ратни злочини, геноцид и успомене“ у организацији хрватске државе, у Дубровнику. Ту је и изјавила следеће: „На Балкану, 10 година после Дејтона, укључујући БиХ „посао“ је обављен до пола; етничке поделе су присутне; неправедно решење је наградило ратне злочине (овде опет упућује на „српске злочине“). У наставку је нагласила да „догађаји у Србији“ упућују да разрешење Југословенског питања није решено, и да је стога веома важно успоставити БиХ као унитарну државу (опет се залаже за укидање Републике Српске)“; Оптужила је међународну заједницу што није искористила „антисрпске пресуде“ у Хагу за укидање Републике Српске; У закључку је нагласила да српска држава сматра Републику Српску својим „ратним пленом“!

2007– Своје иступање на симпозијуму под насловом „Опасности Религијског Национализма“, на Универзитету „Свети Јован“, у Колеџвилу, САД, је искористила за напад на Српску Православну Цркву: Оптужила је СПЦ за стварање „атмосфере нетолеранције“; Да је СПЦ напустила принцип раздвајања цркве и државе, и да је постала гласноговорник „пан-српског уједињења“; Навела је као пример „говора мржње“ говор Амфилохија Радовића, који је приликом сахране Ђинђића спомињао Вожда Карађорђа- овде је важно напоменути да се “назочна” Бисерко на једном тако стручном међународном симпозијуму послужила фалсификатом, тврдећи да је Карађорђе српски „мученик“ кога су „пре 200 година убили муслимани“- да би наставила да су такви говори званичника СПЦ подстицали србе да иду у ратове почетком 90-их; Горе наведени говор Амфилохија Радовића је искористила као пример „везе између СПЦ и екстремиста“; Али вероватно највише инкриминирајући део њеног антисрпског иступања је било цитирање наводних речи Патријарха Павла: „…свештеник мора да буде и учитељ, али и судија, и такође мора да буде способан да посегне за оружјем да би одбранио себе и своју породицу…“. Мислим да је на ово задње сваки коментар сувишан. Овде је евидентно да се “назочна” Бисерко у својим иступањима у иностранству служи тешким фалсификатима, који су до сада пролазили некажњено…

2008 – У „њеној“ Хелсиншкој повељи (јул-август 2008), “назочна” Бисерко тврди следеће: „Нажалост, Србија нема међународну политику, увек је имала само ратну, коју и сада по инерцији следи.“!

2011– УНМИКОВ извештај датиран 16 фебруара 2011, се користи ради спровођења властите антисрпске агенде на Косову, јавно изреченом тврдњом “назочне Бисерко”- „да је Север Косова у рукама радикалних српских елемената…“!

—————————————————————-

Док пишем овај текст, окупира ме вест, да је пре свега неколико дана, приликом сусрета ЕУ парламентараца и представника „Западног Балкана“, уводну реч имала “назочна” Соња Бисерко, где је “безочно” изјавила следеће: „Једна од највећих препрека за битан напредак у региону јесте став Србије према суседима, и посебно стална жеља Србије да има преовлађујући уплив над њима.“– дакле и овакву данашњу, територијално осакаћену и несуверену Србију, која је сведена на голи „нато пашалук“, ова бестидница оптужује за наводни „великосрпски хегемонизам“!

ПРИЛОГ БИОГРАФИЈИ НОСИОЦА НЕОУСТАШКОГ ОДЛИКОВАЊА “РЕД КНЕЗА ТРПИМИРА”,СОЊЕ БИСЕРКО

На сајту ноторне Наташе Кандић и њеног „хуманитарног центра“, је објављен транскрипт са суђења Слободану Милошевићу 10-ог јула 2003. На том суђењу се појављује бивши амбасадор Југославије Едхем Пашић, иначе један од водећих муслиманских екстремиста из БиХ, који је свој положај у МИП-у Југославије искористио за уништавање земље чије је наводне интересе заступао.

Овде морам одмах да укажем на чињеницу, да се његово службовање у блискоисточним земљама поклапа са службовањем тадашњег припадника Савезног СУП-а Ђуре Бисерка (иначе Соњиног оца) у Египту и Алжиру (као службеника ССУП-а на пословима обезбеђења амбасада СФРЈ).

Ђуриног сина Жељка (Соњиног брата) касније управо и запослило Министарство иностраних послова (гле случајности) у коме је управо “исламиста” Пашић био једна од кључних “фигура”.

(Иначе “партизанско-комунистички” породични педигре је обезбедио добро плаћено “партијско”, и лагодно радно место”назочној” Соњи Бисерко– која крајем 80их добија поверљиви посао у Савезном секретаријату иностраних послова, у кабинету министра Будимира Лончара. Вероватно је сувишно напоменути да су у то време такви послови захтевали поред “доброг” породичног педигреа и обавезну партијску (комунистичку) припадност. Овај детаљ је такође по мени важан, јер “југословенски комунизам” је готово немогуће раздвојити од појма “антисрбизам”- који је био и остао главна одредница карактера “назочне” Соње Бисерко…)

Овде је кључан податак који је Пашић изнео на суђењу Милошевићу (26 страница), и то следећим речима: „Мој изузетно драги колега са којим сам радио некад је био господин Жељко Бисерко. Он је прије мене успео да побегне у ту исту Мађарску. Ја не знам, али ваша штампа је писала да је тек након што је побегао у Мађарску извршио самоубиство. И ваши људи који су ме контролисали често су ми знали рећи: „Не смијеш отићи без нашег знања, јер ти се може десити ето и самоубиство“.“

Дакле у овом цитату, Пашић недвосмислено оптужује тадашњи српски режим за наводно убиство Соњиног брата Жељка Бисерка…

—————————————————-

Да ли се иза оволиког антисрбизма и патолошке мржње Соње Бисерко према Србској нацији крије “самоубиство” њеног брата Жељка, или она просто чини све ово зарад прљавог западног новца?

Ја бих рекао- и једно и друго…

М. Новаковић- СРБски ФБрепортер