СКАНДАЛОЗНО: Зарђалим инструментима секу пацијенте!

У овом моменту нико ко леже на операциони сто у Србији – није безбедан! У хируршким салама широм Србије користе се инструменти стари и по четири деценије, зарђали, са наталоженим органским остацима!

Ово за наш лист кажу Јелена Чаловић, председник Српског удружења стерилизације и дезинфекције, и запослена као инструментарка у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ и њен заменик Милан Кајтез, запослен као инструментар у ГАК „Народни фронт“.

– Овакви инструменти којима се раде и најзахтевније операције нису правилно стерилисани, ризични су по здравље и уско повезани са све већим бројем епидемија у здравственим установама, тврде Чаловић и Кајтез.

Према податку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, У Србији се региструје између 5.000 и 6.000 болничких инфекција годишње. Од свих пацијената који се болнички лече, њих 1,5 до три одсто добије болничку инфекцију. Од почетка ове године пријављено је укупно 17 епидемија болничких инфекција. Оболело је 270, а умрло осам особа. Најчешће су инфекције оперативног места, уринарног тракта и крви. Најучесталије су инфекције на одељењима интензивне неге.

ЈЕДНОКРАТНА УПОТРЕБА У НАШИМ болницама се стерилишу и инструменти намењени искључиво за једнократну употребу – инструменти за лапараскопску хирургију, али и шприцеви, катетери и велики број другог једнократног материјала који су предвиђени за бацање одмах након употребе – кажу Чаловић и Кајтез. – То је Законом о лековима и медицинским средствима забрањено.

– Многе установе користе текстил за паковање инструмената, и готово све користе текстилне чаршаве и мантиле за операције. И даље се користе суви стерилизатори, „стерилизација“ потапањем у разне растворе, и такав се материјал користи на пацијенту – кажу наши саговорници. – То није стерилизација, то је висок степен дезинфекције!

Према њиховим речима, уместо да се у свакој болници стерилизација обавља на једном месту, код нас свако одељење има своју стерилизацију, односно суве стерилизаторе који не би смели да се користе. Иако свака установа има и просторију која се зове „централана стерилизација“, постоји и још по неколико десетина пунктова. Ове просторије нису изоловане, па долази до мешања прљавих и „стерилних“ инструмената. Код великог броја установа, стерилизација је у склопу операционих блокова. Најчешће иста особа која обавља послове стерилизације, ради и као инструментар, припрема их за операцију. Пракса је у нашем систему да се кроз собу за стерилизацију пролази и са прљавим и загађеним стварима.

– Све то значи да не само да није безбедно за било кога да легне на операциони сто, већ да је пука срећа ако прође без неке инфекције – тврде чланови Удружења СУСИД. – Зато пацијента после операције, накљукају антибиотицама и нема бриге. Најгора је ситуација на ортопедијама, где се ради на костима. Када инфекција захвати кожу или ткиво, то је ипак, далеко мање опасно него када захвати кост.

Како наши саговорници кажу, не желе да прозову ниједну установу „именом и презименом“, али тврде да се ни у једној у Србији, ниједна операција не ради правилно стерилисаним инструментима! Током прошле године, приликом обиласка стерилзиација у болницама у Београду, Краљеву, Ужицу, Нишу, снимили су велики број фотографија које недвосмислено „покривају“ њихове тврдње.

– Тврдим да ни у једној већој болници у Београду, клиничким центрима у Нишу, Краљеву, а нарочито у малим објектима широм Србије није боља систуација – каже наша саговорница. – Осим што немамо закон који се бави темом стерилизације и дезинфекције, људи који раде овај посао у Србији нису едуковани.

Како тврде из СУСИД, инструменти се пре стерилизације морају машински прати. У пракси, они се перу ручно, и свакако не могу бити опрани како треба.

– Када смо хтели да се уверимо колико је рецимо опран дугачак и веома узак уређај за лапараскопију, којим се улази у трбушну дупљу, раставили смо га и унутра пронашли велику количину остатака ткива. Таквим уређајем се поново ради операција – тврде Чаловић и Кајтез.

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА: САНИТАРНА ИНСПЕКЦИЈА КОНТРОЛИШЕ

САНИТАРНА инспекција врши надзор над обављањем стерилизације, тако што контролише да ли постоји уредна документација – евиденција о начину, поступцима стерилизације и да ли се, на који начин и којом динамиком обавља контрола ефикасности обављене стерилизације – кажу у Министарству здравља и додају да свако ко има податке да се у неким установама не ради како треба, може да пријави и санитарци ће одмах изаћи на терен.

Из СУСИДА, међутим, тврде да су у више наврата прошле године и последњи пут пре неколико дана са свим фотографијама и подацима упозоравали Министарство здравља, али да ниједан одговор нису добили.

– Правилник о спречавању, раном откривању и сузбијању болничких инфекција, донет на основу Закона о заштити становништва од заразних болести у поглављу о мерама за превенцију и сузбијање болничких инфекција, дефинише да превенција и сузбијање болничких инфекција представља скуп активности у области безбедности пацијената током пружања здравствене заштите, као и безбедности запослених лица – кажу у овом Министарству. – У спровођењу тих активности одговорни су сви запослени у здравственој установи. Мере за превенцију и сузбијање болничких инфекција, према наведеном Правилнику су, између осталих, и – дезинфекција инструмената, медицинског прибора и околине, стерилизација опреме и прибора за медицинске поступке, асептични поступци при раду, прикупљање, разврставање, прање, стерилизација и транспорт рубља.

У КЦС СТЕРИЛИЗАЦИЈА РАШТРКАНА

У КЛИНИЧКОМ центру Србије на свакој хируршкој клиници у оквиру операционог блока постоји одељење стерилизације – каже начелник Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција КЦС др Весна Миољевић. – Након операције сви инструменти се прво очисте потапањем у различите растворе, а након тога подлежу процесу стерилизације. Термостабилни инструменти се стерилишу у аутоклаву, док се термолабилна опрема на појединим клиникама стерилише у формалдехидним стерилизаторима или стерилизаторима на принципу плазма технологије. Осим тога, термолабилна опрема која припада групи полукритичних или некритичних инструмената према ризику за настанак инфекција, подлеже процесу високог нивоа дезинфекције. У КЦС постоји Одељење централне стерилизације у коме се врши процес сечења и паковање газе за потребе свих клиника КЦС и стерилизација инструмената за потребе Поликлинике КЦС. Употреба формалдехидних таблета у КЦС забрањена је уназад више година.

Бојана ЦАРАНОВИЋ – НОВОСТИ