Десет година од упокојења о.Саве Вазнесењског: МОЛИТВА ПРЕД КАПИЈОМ МАНАСТИРА (видео)

Браћа и сестре, мирјани, духовна чеда СХИјеромонаха Саве Вазнесењског покушали су да посете у манастиру Вазнесење гроб свог духовног оца Саве, узнесу молитве и упале свеће на дан његовог упокојења, Светог Симеона Мироточивог. Игуман манастира о.Тимотеј није им  дозволио да уђу на манастирску капију, али су они заједно са протосинђелом о.Иринејем ипак узнели молитву Господу и то ИСПРЕД МАНАСТИРСКЕ КАПИЈЕ…
Иста туга и жалост раскола који је својим екуменистичким делањем спровела званична СПЦ (међу верницима у црквама и манастирима широм Србије и света), иста туга и жалост када је по наредби 120 свештеника епархије Жичке из овог манастира избацивао сестринство и игуманију Мати Јелену, ево прати и овај дан. Па сходно томе раније, чему сам лично присуствовала, и моја порука: „И тада и сада је о.Сава гледао шта се ради са са вером Светоотачком, са манастиром, његовим чедима монахињама и мирјанима. У свима се још више утискује вера и чистота Божија. А где ће душе `тренутних станара манастира` запитајте сами Господа, нека вас је срамота, људске грешке се могу опростити то нам наша вера и налаже, али за монашке ће вас све сачекати Божији суд!“

27.02.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић
извор: јутјуб (у прилогу објављеног снимка пише: „Озлобљени Тимотеј није дозволио духовној деци оца Саве да посете Његов гроб. Ваљда је то та њихова екуменистичка ,,љубав”“)

Кратак разговор на капији о.Тимотеја и Милоја Стевановића:

Милоје: Пошао сам да упалим свећу…
Тимотеј: Не можеш ући… Изволи… (показује руком на манастирску капију)
Милоје: Шта ти мени не дозвољаваш, да упалим свећу мом духовном оцу? Ти мислиш да је то твоја бабовина?
Тимотеј: Ништа ја не мислим…
Милоје: Па, ја видим да ти ништа не мислиш, али, с којим правом ти сад мени недаш да одем на гроб мог духовног оца?
Тимотеј: Нећу да разговарам уопште. Молим вас напустите манастир.
Милоје: Па, ја нисам дошао у манастир, ја сам пошао на манастирско гробље…

И тако Тимотеј није дозволио духовној деци оца Саве Вазнесењског да посете његов гроб, зато су они узнели молитву пред капијом манастира.

„Ја бих се браћо и сестре захвалио свима у пре свега у име оца Саве и свих оних који почивају овде, што сте данас превалили толики пут, неки из Београда неки и из иностранства, неки из околних места и градова, што смо дошли да се помолимо за упокојење душа уснулих слугу Божијих који су сахрањени у овој светој обитељи, на овом светом месту. Ја изражавам дубоку захвалност што служим у духовном рукоцвату оца Саве, и што иако га нисам упознао али сам слушао његове беседе као монах у Црној реци, сада свакодневно упознајем, кроз његову духовну децу, прво кроз монаштво које је он овде оставио, и дубоко их упознао са Светим Тајнама и монашким и Христовим, са Тајном Спасења, као и са вама браћо и сестре са којима делим овде овај крст који је наш понео у исповедању вере…“ рекао је после молитве окупљеним мирјанима и монаштву о.Иринеј, протосинђел епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу.

Милоје Стевановић је говорио о оцу Сави и искушењима у којима је данас наша црква…

“Часни оче, поштоване матере и сестре монахиње, благочестива браћо и сестре. Ево, милост Господња, молитвама нашег духовног оца Саве Вазнесењског, сабра нас данас на ову молитву поводом годишњице његовог пресељења у царство небеско, да се у љубави помолимо Господу за спасење душе његове.
Са нашим учитељем, где смо овде на овој Вазнесењској земљи научили и учврстили наше духовне кораке, научили смо и како се Господу служи и како се вера православна брани од искушења кроз која је пролазила од Христа до данашњег дана.
Отац Сава нас је као наш учитељ, као наш водитељ учио и стално нам говорио да решето Господње ради, да сито ради и дан и ноћ и да оно просијава, да разлучује оне који уистину служе Господу, и који ће кад дође време стати с десне стране Славе Господње, и на оне друге.
Ја се, као јуче сећам, његовог упозорења када је говорио: `Видећете, неће много времена проћи када ћете се чудом зачудити ко ће све устати у одбрану православне вере. Још већим чудом ћете се зачудити ко ће веру издати.`
Ево, поучени једним писмом Светог владике Николаја, које је написао једној мајци која је остала без сина јединца, који је погинуо негде на ратишту за Отечество. Она је писала владики Николају да нема мира и да би јој много лакше било када би знала где је гроб њеног сина јединца. Премудри Свети владика Николај јој одговара: `Сестро, где год дотакнеш земљу дотакла си ивицу раке сина твога`.
Нека нас не жалости то што данас силом Тимотеја (Миливојевића или како се већ презива) који је завладао овим знојем наших благочестивих сестара и оца Саве Вазнесењског, што нам није допустио да одемо на гроб нашег духовног оца.
Дакле, ми овде пред Вазнесењском капијом узносимо молитву Господу Богу за покој његове душе уверени и убеђени да нас отац Саво гледа, и да нас подржава. И он врло добро зна да и ово парче земље на коме стојимо се налази на ивици раке његове.
Нека би Господ Свемилостиви молитвама нашег духовног учитеља нам помогао да се, док ходимо овом земљом уздисаја, да се одржимо на оној стази на коју нас је он извео, и којом нас је водио, е да би му се једнога дана придружили у царству небеском.
Бог да му душу прости!“

АМИН, БОЖЕ ДАЈ!

Мати игуманија Јелена, духовно чедо оца Саве Вазнесењског, позвала је све да узму жито и онда се упуте у нови манастир Вазнесење који је саграђен на имању изнад овог манастира…