Визија компаније и земље или чега се паметан стиди…

Медији у Србији објавиле су да компанија „Етихад ервејз“ ових дана званично постаје сувласник „Ер Србије“ и најавили потписивање меморандума од министра саобраћаја Александра Антића и председника компаније из Абу Дабија, Џејмса Хогана. Значи ли то да су досадашње преваре јавности, ситне отимачине и варање путника од „Ер Србије“, и њеног сувласника „Етихад ервејза“, иначе спровођене систематски, биле незваничне, а ипак санкционисане и од Етихада и од владе Србије? Новости пишу да је:

”Уговор између Владе Србије и ‘Етихада’ потписан је још 1. августа прошле године. С обзиром на то да је такозвани ‘клозинг’ техничко питање, Влада Србије у оставци има право да потпише и овај последњи документ којим се позајмица ‘Етихада’ од 40 милиона долара конвертује у власнички удео од 49 одсто у националној авио-компанији“.

Шта у случају преузимања ЈАТ-а значи „позајмица“ (позајмљено увек мора да се врати) није јасно, јер уговор између наше владе и ове арапске компаније није доступан медијима; јавност не зна шта се договара у и са „Ер Србијом“. У овој „нашој“ националној авио-компанији Србија званично има 51, а “Етихад” 49 одсто власништва, а биће формиран и надзорни одбор у којем ће Србија, као већински власник, имати пет, а партнер из Абу Дабија четири члана. Значи ли то да до данас није постојало тело које је контролисало многе подвале, омаловажавања и понижавања, и шибицарске преваре путника ове компаније?

Пре недељу дана послао сам мејл са молбом да се текст истог проследи и директору “Ер Србије”, господину Контићу, а у коме сам га замолио да ми одговори на следећа питања:

1. На основу којих правила, уговора и договора наплаћујете карте много скупље од цена које су објављене на вашем сајту?
2. Да ли у уговору Етихада са владом Србије постоји клаузула у којој је назначено да ранији остварени бонус летови не важе?
3. Да ли бисте били љубазни да нам проследите тај део уговора. (Не мислим на објављен текст на порталу Ер Србије и понуду од Етихада за чланство у Етихад Гуест програму. Намера нам није да објављујемо делове из ваших докумената који су само за интерну употребу, а које редакција Корена поседује).
4. Да ли негде постоји забрана да путницима бизнис класе пошаљете извињење када је на лету била летелица у којој није било бизнис класе, коју су клијенти платили, или да путницима не враћате плаћену разлику у новцу?”

Истог дана, 19. марта 2014. из Београда се са броја 00381112010220 јавила дама која се, ако се добро сећам, представила презименом Гедошевић. Изразила је неверицу у дешавања која сам навео у тексту и о којима сам јој причао током разговора. Разговор је завршен обећањем да ће ми из ”Ер Србије” одговорити електронском поштом. Прошло је десет дана од тог разговора и обећања, а од ”Ер Србије” ни гласа, што је још један доказ да у овој компанији не постоји култура пословања, нити поштовања за њихове путнике. Али, њихово ћутање даје ми морални легитимитет да објавим и оно за шта сам раније написао да нећу објављивати. На пример, о невероватним дешавањима и пре и после преузимања ЈАТ-а. О планираним дужим припремама пред његову продају, које су вероватно имале за циљ смањење ЈАТ-ове вредности… Све то захтева фељтонско писање. Почињем писање инсертима из текста послатог ”Ер Србији”, на електронске адресе које су биле доступне на њиховом сајту: ‘Кабинет@аирсербиа.цом’; ‘Александра.Матковиц@аирсербиа.цом’; ‘Цорпорате_Планнинг@аирсербиа.цом’; ‘Зоран.Радосављевиц@аирсербиа.цом’; ‘УнутрасњаКонтрола@аирсербиа.цом’; ‘Драгана.Зрелец@аирсербиа.цом’; ‘Qуалитy@аирсербиа.цом”; ПР@аирсербиа.цом’:

“Србија је и даље већински власник (на папиру?) са 51 одсто, а Етихад је сувласник са 49 одсто. Пре више од седам месеци, када је у Београду потписан Споразум о стратешком партнерству са Етихадом, било је много обећања која никада нису испуњена.

‘Ер Србија’ ће бити, рекао је тада први човек националне авиокомпаније Уједињених Арапских Емирата, Џејмс Хоган, најбезбеднији авиопревозник. Александар Вучић није заостајао у обећањима за њиме и рекао је да ће до краја године ‘Ер Србија’ учинити Србију лидером у региону и постати најмоћнија у радијусу земаља са готово 100 милиона становника. Вучић је такође поносно рекао да ће Србија (Аир Србија) од тог дана свој рад мерити по критеријумима најразвијенијег дела света и захвалио ЈАТ-у који је имао ‘мудрости и зрелости’ да препозна нову визију компаније и земље. Много је Вучић казао и многима се захваљивао, а посебно онима који су ‘разумели да је Србија испред свих и испред свега, да је Србија важнија од свих нас и да ћемо прављењем овакве компаније, која ће бити несумњиво најзначајнија у региону, коначно моћи да кажемо да смо лидер, а да то не звучи патетично’. Да ли је тако? Вучић је декларисао и лично уверење да ће ‘наш и његов пријатељ шеик Мухамед, чија је визија и жеља да Србија буде и јача и модернија и успешнија, поново доћи у Србију и да ће…’ Његово пријатељство са шеиком и шеикова визија и брига да помогне Србији да буде јача и модернија, постаје све спорија и растегљивија, као и многа друга обећања Александра Вучића о нечему што ће се ‘остварити до краја године’. Можда има неко ко је пропустио да региструје да је ‘до краја године’ само изрека коју Вучић неозбиљно и неодговорно често понавља, о много чему. А и какав му је то вајни пријатељ, тај шеик из Емирата, када га не интересује да народ може да прогласи његовог личног пријатеља Александра лажовом, који је јавно тврдио да ће Ер Србија ‘до краја године добити 10 нових ербас авиона, и запослити 50 пилота’.

Не пишем о арапским пријатељима, Емиратима и Етихаду. Износим доказе за срамно пословање ‘Ер Србије’, која би по Вучићу већ одавно требало да ради по критеријумима најразвијенијег дела света. Пословање богатог, моћног и угледног Етихада са данашњом ‘Ер Србија’, за разлику од јучерашњег презадуженог ЈАТ-а, могло би да се опише као шибицарење, пословање далеко од сваког кодекса поштеног пословања, а да не говоримо о ‘критеријума најразвијенијег дела света’. Однос ‘Ер Србије’ према путницима, грађанима Србије, отворено је понижавајући, посебно када пре полетања авиона чујете глас стјуардесе, која посебну, селективну добродошлицу пожели ‘гостима партнерског Етихада’. Неприхватљива дискриминација осталих путника, од компаније чији је већински власник влада Србије, а вицепремијер папагајски тврди да се свачији новац исто поштује…

Још 24. августа прошле године послао сам господину Велибору Вукашиновићу, тадашњем вршиоцу дужности генералног директора ЈАТ-а, један мејл, где сам између осталог написао:

„Да будем кратак, онолико колико је то могуће, а да не помињем све проблеме, понижења и непријатности, чији сам сведок био, а које су путници из Стокхолма за Београд доживљавали на аеродрому Арланда од дана када је укинуто место представника ЈАТ-а у Стокхолму. Поменућу само да сам у задњих 15 година летео између 8 и 14 пута годишње на линији Стокхолм-Београд-Стокхолм. Увек сам седео на 2Ф, а ако оно не би било доступно, померао сам лет за други датум. Ранијих година у бизнис класи је увек било неколико пословних људи, политичара, службеника шведске амбасаде и разних организација. Задњих година их је све мање и мање, а последње године сам најчешће седео сам, ако на том лету нису били и ЈАТ-ови пилоти, који су у Стокхолму били на обуци на симулаторима. Нисам реаговао ни када сам на девет летова уместо у фотељи 2Ф, и на неким од тих летова моја супруга на 2Д, седео на столици изнајмљених Авио-Генексових авиона, који се углавном користе за чартер путовања. На тим летовима и у том авиону нисам могао ни ноге да испружим, ни да напишем оно што сам планирао, а било ми је потребно за неки од састанака у Београду. Жуљао сам колена о столицу испред, а нормалне сам грађе, са 85 килограма тежине и 185 цм висине и једва се углавио између наслона за руке у тесно седиште.

Оно што је и иницирало моје јављање, односно прелило чашу необавештености, малтретирања и понижавања ЈАТ-ових путника… а никада раније нисам реаговао на то, јесте:

1. Да на пар летова уместо тражене кафе, добијем одговор да се ни у бизнис класи не служи кафа;
2. Да уместо уобичајеног бирање између два топла јела, добијем сув сендвич, коме фали дан до истека рока;
3. Да и поред молбе да добијем штампу (када летим из Стокхолма за Београд) да би био добро информисан пре састанака, јер на сателитским ТВ каналима из Србије немам времена све да погледам, и штампу и јело прво послуже у ЈАТ-у запосленим пилотима, који се враћају као путници (када су на том лету), а путнику, у овом случају мени, од штампе шта остане;
4. Да се дешавало да на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду нису имали ваучер бизнис салона, па док сам чекао полетања авиона који касни, нисам могао да радим за компјутером;
5. Да ми нису сметала ни чекања по више сати (и до четири), што нема везе са бизнис класом, јер сам имао разумевања за ЈАТ-ов недостатак летелица, али…

Тешко сам могао да прихватим да ми и поред букираног места 2Ф на шалтеру бизнис класе кажу да не могу да седим на 2Ф, јер на том лету нема бизнис класе. Како сам морао да стигнем у Стокхолм, рекао сам да нема везе што није бизнис класа, али да сигурно постоји место 2Ф, на шта ми је одговорено да су та места напред ‘закључана’. Када сам замолио да мој кофер, који је већ био на траци скину са траке, службеник је рекао да ће да оде у канцеларију да са неким поразговара, а да се ја обратим дами на шалтеру ЈАТ-а, која ми је кратко одговорила: ‘Тражите да вам се врати разлика у цени!’

У међувремену се вратио и службеник аеродрома и рекао да ће он ‘због мене да откључа та седишта’. На моје велико изненађења, када сам у последњим минутима ушао у авион, на тим ‘закључаним седиштима’ већ је седела раскомоћена дама са дететом, а иза ње још две девојке. Морам да реагујем и на то да сте недавно увели и плаћање за евентуалну замене дана лета, ако због незавршеног посла или других разлога путник помера лет за дан или два. За ту (веома ретку промену дана путовања) треба да плате додатних 20 или 50 евра? Није битно плаћање ни цена, нека је само и два или пет евра, али имајући у сећању да се никада нисте извинили путницима бизнис класе за непријатности и понудили да им вратите новац, разлику између бизнис и економске класе, или да их компензујете картама за друга летења, да ли сте свесни ваше дрскости?! Разлика у цени повратне карте између економске и бизнис класе на лету између Стокхолма и Београда, креће се минимум између 200 до 300 евра. Шта путници, када замените машину и када нема ни бизнис класе, ни топлог оброка, ни нес кафе, добијају за тих 200 до 300 више плаћених евра? Зар вам никада није пало напамет да им пошаљете бар један мејл извињења, ако не и разлику од тих неколико стотина евра? Да ли мислите да би вам један Швеђанин, Данац, Енглез … оћутао ваше ћутање? Пословни људи (којима је примаран посао, а не емотивна везаност за компанију којом лете) поштују свој новац и коректност у пословању. Сумњам да би трпели ваше игнорисање ни да сте за све летове на којима није било бизнис класе, а било их је много, бесправно задржали њихове хиљаде евра. Нисте им написали ни две речи: ‘Извињавамо се’. Нисте понудили ни компензацију у картама, него сте ћутећи задржали новац, њихов новац, што не би урадила ни једна компанија. Можда је у томе разлог што на летовима срећем путнике који су раније увек летели у бизнис класи, а сада у економској, а на моје питање: Зашто? – одмахну руком или кажу: ‘Зато што нисмо луди и што се не осећамо добро када нас праве будалама’.“

Очигледно да ‘Ер Србија“’ нема комуникацију са својим путницима. Делови мејл поруке од 19. фебруара, доказ су да сам као путник и као Србин, месецима покушавао да срамоту задржимо ‘интерно’, али уз добијене гаранције за промене. Константно ћутање ‘Ер Србије’ ме је присилило да јавност упознам са националним понижењем, јер ‘Етихад’ о свему одлучује, мада вицепремијер Александар Вучић све то толико велича, тако да је ‘Ер Србија’ нашла и запажено место и у изборном споту Српске напредне странке, који се нон-стоп врти на свим ТВ каналима. Вучић се таквим радом ‘Ер Србије’ поноси?!“.

Овако се јавности показује комфор економске класе у авионима “Ер Србија”

Овако показује „Ер Србија“ изглед и комфор у бизнис класи…

У следећем наставку видећете фотографије које показују како у стварности, фебруара 2014. заиста изгледа седиште у бизнис класи „Ер Србије“, компаније чији је сувласник богати „Етихад“. То и такво седиште, плаћено ценом карте за бизнис класу, и наплаћено чак преко 110 евра више од цене која је објављена у понуди „Ер Србије“, није виђено ни у аутобусима између, на пример, Београда и Ниша… На примедбу да карту наплаћује 25% више од наведене цене, љубазна службеница у пословници“Ер Србија“ у Стокхолму, уз извињење је објаснила да она не може ништа да измени, јер је тако у њеном систему, а из Београда није дошло одобрење за промену. Очигледно да износ коштања карте, коју путник прочита на њиховом сајту, и поред „пословања по критеријума најразвијенијег дела света“, за „Етихад“ и “Ер Србију“ нема значења. Треба напоменути да путник те „бизнис класе“, човек нормалне грађе и тежине, на лету између Београда и Стокхолма сатима седи раскречено или искривљено, па је јасно да на таквим летовима никада нисам узео ни понуђени оброк. О томе и другим несхватљивим догађањима у следећем наставку. Читаћете још једну причу која ће, са приложеним фотографијама, и визуелно потврдити стару српску изреку: “Споља гладац, а унутра јадац”, а јадаца је, после гашења ЈАТ-а, много и неприхватљиво више. Уместо да је обратно.

Никола Јанић

Последња вест: Министар енергетике и потпредседник СНС Зорана Михајловић, рекла је да ће уговор са „Етихадом“ бити објављен „да би то Србија видела”. Чињеница да ли ће објављивање уговора бити „данас или сутра“, за министарку нема значења. Али за преварене путнике има, јер дуго и безуспешно покушавају да добију одговор на питање: Да ли су по том уговору „Етихад“ и „Ер Србија“ преузели и обавезе које је према путницима имао ЈАТ, или нису, како тврде из „Ер Србије“!? А и да јавност Србије коначно види написмено (можда?) да у том уговору постоји основ за супротно понашање одговорних од онога шта је Вучић месецима причао и обећавао.

Корени.рс