Списак Срба који раде за Тачијеву тајну службу!

zlocinac-hasim-taci

Успон обавештајне службе ШИК догађа се уз помоћ Еулекса и добре сарадње са неким Србима које је ШИК довела на битне положаје

ШИК (Sherbime informativi i Kosoves – Обавештајна служба Косова) формирана је пре ратних сукоба на Косову уз помоћ албанске службе Сигурими између 1993. и 1994. године Форимирала ју је косовска влада у егзилу у Швајцарској на челу са Бујаром Букошијем.

Током ратних сукоба на Косову 1998. и 1999. служба се бавила углавном неутралисањем тада многобројних Тачијевих ривала и претендената на место вође, те набавком оружја за ОВК. Поред десетак албанских агената, 1998. на челу ШИК били су Азем Суља (Тачијев ујак), Џавид Хаљити, Кадри Весељи, Саип Муја и Фатмир Ђелили, који су и данас веома моћни на Косову. Ти људи контролишу рад свих косовских институција као и сав организовани криминал.

ОД УНМИКА ДО ЕУЛЕКСА

За време мисије УНМИК, ШИК је на Косову бла знатно слабија. УНМИК је покушавао да илегалну службу угаси и делимично је успевао да умањи њен утицај на све сегменте друштва на Косову. Доласком Еулекса ШИК јача позиције и постаје најмоћнија од свог настанка уз помоћ блиских веза са члановима дипломатских представништава на Косову као и самом мисијом Еулекс.

СКАНДАЛИ

Мисија Еулекс започела је, према оцени многих аналитичара и људи са терена, на конфузан начин, што је резултовало тиме да то данас буде „мртва мисија“, како је називају и сами њени припадници као и поједини чланови европског парламента.

О неспособности Еулекса говори податак да су чланице ЕУ знатно смањиле улагања у ту мисију а представници тих земаља предали су негативне писане извештаје које су презентовали својим владама. Неспособност особља, нерад, велика неслагања Британаца, Француза и Немаца – чији представници имају кључне функције у Еулексу – помогли су јачање ШИК и преузимање пуне контроле над институцијама и криминалом на Косову. Јавна је тајна да постоје велики сукоби између шефа Еулекса (Де Марнака) и Ендија Спаркса, бившег амбасадора Велике Британије на Косову а сада Де Марнаковог заменика.

Британска фракција покушала је више пута да склони неке од кључних играча ШИК, а до отвореног сукоба дошло је кад је откривено да и сам Де Марнак сарађује са тим „предметима обраде“ Британаца. Британци су тада дошли до документа који је доставио бивши директор КПС Ресат Малићи а у којем се налазе имена свих припадника ШИК, имена високопозиционираних припадника Еулекса који су сарадници службе и којима је ШИК плаћао. После тога Малићи је смењен, а на његово место доведен је млади и послушни Спенд Мађуни.

МОЋ НА ТЕРЕНУ

У све регионалне дирекције КПС ШИК је поставила своје људе на места командира. Затим је исто учињено и са свим кључним позицијама у КПС, са свим осетљивим управама и у свим јединицама. На исти начин као у полицији постављени су и кадрови у осталим институцијама на Косову.

УТИЦАЈ ШИК-А НА СРБЕ

Најјачи утицај у српским срединама ШИК има у општинама Штрпце, Клокот, Ранилуг, Грачаница и другим, где председнике ових општина директно контролише Џавид Хаљити, високи функционер владе Косова и човек који је у западним обавештајним службама описан као један од вођа организованог криминала на Косову. Финансијском подршком Исмета Османија утицај на ове српске представнике власти на Косову остварен је у потпуности.

Потпуни утицај ШИК има и на Тачијевог заменика Слободана Петровића, затим на његове страначке колеге Петра Милетића и браћу Рашић.

ПОЛИЦИЈА

Ненад Рашић тренутно је заменик Бајрама Реџепија, министра унутрашњих послова у влади Косова. Он је познат по томе што се упадљиво не залаже ни за једног Србина који је могао да претрпи неправду од стране КПС, без обзира на то да ли је у запослен у полицији или је обичан грађанин. Срби запослени у тој институцији, посебно на Северу, често су жртве систематске неправде. Рашићева улога је само декоративног карактера и он је од користи у складу са тим а прихвата све што му се нареди. Рашић је у сталном контакту са Богосављевићем (човеком који је косовској служби предао документа украдена од МУП Србије) и који је једини припадник српске националности у обавештајној служби косовске полиције.

ДОКАЗИ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА

Председник општине Штрпце Братислав Николић сарадник је једног од главних људи у ШИК Џавида Хаљитија. Његов брат, који је почасни грађанин једног америчког града, истакао се у акцији хапшења сведока о трговини органима, познатијој као случај „Јучинац”.

Све се десило тако што је КПС по налогу Џавида Хаљитија ухапсила Николића и са њим још тројицу који су били спремни да сведоче о трговини органима на Косову.

Био је то неуспели покушај да Србија прибави доказе о овом монструозном бизнису. БИА је после тог случаја тврдила да нема своје људе на терену на Косову. Од четворице ухапшених одмах је пуштен Николић, на основу чега упућени у овај случај тврде да је био умешан са задатком да омета ове друге који су имали намеру да заиста сведоче. О хапшењу Игора Јучинца и осталих постоји снимак на Yоutube.

СЕВЕР, ТРГОВИНА, ОБАВЕШТАЈЦИ

Петар Милетић, шеф посланичке групе СЛС при окупаторској шиптарској влади Косова, налази се у управном одбору ПТК (косовска пошта) и један од задатака му је да анимира што више младих људи са Севера и упосли их у косовским институцијама како би се амбасадама и јавном мнењу на КиМ приказало како Срби желе косовске институције, што иде у корист потпуном укидању српских институција као паралелних и непотребних.

Када је 2010. године на Северу рањен у обе ноге, Милетић је заправо упозорен због покушаја трговине картицама мобилних оператера за Косово после рушења српских предајника на Југу и укидања српске телефоније. Дан пре него што је пуцано на Милетића, његово службено возило (владе Косова) возио је И. П. (име познато редакцији), лице које је одлежало четири године због убиства, а које је сада запослено као службени возач у влади Косова. Када је дошло до истраге поводом рањавања Милетића, из тих кола нестала је ташна с документима, уговорима и великом сумом новца, однесена је у јужну Митровицу и ту се истрага завршава.

Нешто касније Милетић покушава да за заменика министра полиције на Косову постави извесног Предрага Богосављевића са севера, иначе припадника КПС. Окружно тужилаштво у Косовској Митровици терети Богосављевића за шпијунажу и кривично дело одавања службених докумената. Предраг је, наиме, преко свог рођака запосленог у МУП Србије, успео да дође до документације Министарства. Потом је ту документацију преко Петра Милетића проследио обавештајној служби косовске полиције. Заузврат, Богосављевић је постао једини припадник обавештајне службе српске националности у КПС.

ЕЛЕКТРОНСКО ГЛАСАЊЕ

Следеће чиме се тренутно бави ШИК јесте формирање општине Митровица на Северу и припрема терена за излазак Срба са Севера на локалне изборе које расписује влада Косова. Преко канцеларије ИЦО (у Бошњачкој Махали) спремају се избори и у плану је, због наводне уплашености грађана на Северу да слободно изађу на ово гласање, да се омогући онлине гласање.

То омогућава крађу гласова и стварање слике да је на Северу гласало много више људи него што ће вероватно икада гласати зато што ИЦО као и ШИК располажу базама података грађана Севера. Овај пројекат посебно подржава Слободан Петровић, који лично обилази ИЦО тим, али не сме да дође на Север даље од Бошњачке махале.

Заузврат, ИЦО канцеларија посредује у свим тендерима везаним за Север (реновирања фасада, дечјих игралишта итд.), где се пројекти готово никад не реализују, али су проценти од позамашних сума на тим тендерима сасвим реализовани. Ради се о новцу који иде преко америчке организације и завршава у приватним џеповима прегалника на пројекту интегрисања Севера.

Дестабилизација Севера у виду често неразјашњених злочина и убистава, изазивање нереда а зарад лакше интеграције у криминални систем Косова, један је од основних задатака које је ШИК поставио као циљ.

ТАЈНИ ДОЛАСЦИ НА СЕВЕР

Тачијев заменик, Слободан Петровић често је виђен у друштву Џевида Хаљитија и, једнако као и његов пашеног, Петар Милетић, спреман да се јавно и гласно залаже за стварање суверенитета косовске државе. Без обзира на то што обојица на Север долазе тајно на неке састанке и кратко се задржавају, њихов утицај на Србе са Севера није мали. Они – иако неомиљени и небезбедни на Северу – успевају да допринесу општем стању деморалисаности, да збуњују већ уморне грађане који већ дуго не знају шта је њихова држава, али и да деловањима, као што је била она крађа докумената српског МУП, од многих сународника направе мете за разне врсте уцењивања од оперативаца ШИК.

БЛИСКОСТ СА НАТАШОМ КАНДИЋ

Није тајна да је пре претходних косовских избора за излазак Срба на њих најгласније агитовао сектор око Наташе Кандић, Соње Бисерко и странка Чедомира Јовановића. На крају се испоставило да ти Срби, попут Слободана Петровића, који имају неке позиције у косовским институцијама, служе само за потребе ШИК, обављају за ту службу послове и неретко су жртве и колатерална штета сукоба ШИК са неким другим политичким субјектима на Косову. Њихова основна улога је, међутим, само да створе привид да Срби са Косова желе да се интегришу у овај криминални систем и да послуже као средство у пројекту потпуног чишћења Косова од трагова српског идентитета.

Све што сте прочитали у овом тексту показује како је на Косову врло жива прича о тамном вилајету. Оном у којем је све што помислите да урадите горе од онога што нисте урадили. И обрнуто. Јер, сетите се, 2009. су многи Срби на Југу Косова мислили да ради свог опстанка морају барем формално да се укључе у тамошњи „систем“, ма какав он био. У овој години је јасно да је то једна од многобројних грешака, која је начињена услед непостојања другог решења.

САРАДНИЦИ ШИК У СРБИЈИ

Ове ће године можда на Космету бити укинуте последње институције државе Србије. Кампање против некаквих великих плата и повика на некакв српски криминал на Северу, допринеле су томе да ће се вероватно мало ко осврнути на то укидање. Та незаинтересованост ће омогућити да се развије много озбиљнији криминал под окриљем Тачијеве владе и Срба у њој, који ће добити зелено светло да здушно продају остатке имовине државе Србије на северу и југу Косова. А зелено светло ће, нажалост, доћи са појединих београдских адреса.

Вероватно ће у општој незаинтересованости мало ко схватити да смо тиме изгубили нешто што није само територија него и више од тога. Што је најгоре, својим понашањем смо делимично и саучествовали у читавом галиматијасу. И мало кога ће бити брига за то.

Ако буде тако још ће и испасти да су били у праву они који су се ватрено залагали за признање независности Косова, за укидање Војске (и – помало контрадикторно – улазак у НАТО); управо они за које по кулоарима круже приче како су на хонорару једне параобавештајне службе из „комшилука“. Према истим изворима, ту „службу“ воде људи чији криминални досијеи нису непознати европским полицијама.

(Нови Стандард)